Malo razmislite

Već nekoliko brojeva "Ilustrovana Politika" ima naslovne strane kao da je reč o nekom pornografskom časopisu. Verujte, ponekad nas je sramota da kupimo vaš list baš zbog toga, zbog ljudi koji se nalazi oko nas, misleći da zaista uzimamo pornografski časopis. Čak i prodavac novina u Njujorku, inače Indus, čudi se i kaže zašto ovo, znajući da nije u pitanju pornografski časopis.

"Ilustrovana" je godinama dobar nedeljni časopis. Uvek se može naći ponešto zanimljivo da se pročita. Zato smatram, kao i mnogi čitaoci, da nije potrebno, mislim na naslovnu stranu, da se ovako spušta na nizak nivo. I te slike golišavih žena ne pripadaju novinama koje su u neku ruku porodični list - od mladih do starih - svi ga čitaju.

Ovu primedbu shvatite kako hoćete, ali, ipak, o ovome treba porazmisliti.

Srdačan pozdrav,
Slava Milinković,
Njujork

Otpaci, đubre, javašluk...

Oprostite što vas uznemiravam mojim pismom, ali pošto sam iscrpeo druge mogućnosti, ne znam kome drugom još da se obratim za pomoć. Razlog mog pisma je veoma banalan, da banalniji ne može biti.

Kad sam nedavno boravio u našoj otadžbini, svuda su se mogli videti otpaci, đubre i javašluk. Javni objekti (klozeti, železničke i autobuske stanice, čekaonice..) nalaze se u očajnom stanju, mada se svuda naplaćuju usluge. U klozetima nema papira, po podu pliva voda noseći izmet, svuda smrdi. Ja sam profesor turizma i teško mi pada gledajući užas u kojem se nalazi naša zemlja. Moja tuga dolazi od činjenice da se nikog ne tiče što naš smrad moraju da trpe stranci. Bio sam poveo nekoliko njih da bi im dokazao da Srbi nisu divljaci. Postigao sam suprotno. Nažalost.

Zato apelujem na vas, dignite galamu. Neka jedan novinar obiđe hotele, železničku i autobusku stanicu... I neka se uveri kakav užas tamo vlada. Time ćete učiniti veliku uslugu našoj zemlji, svakako ne meni.

Unapred vam zahvaljujem.

U tom smislu vam želim sve najbolje.

Prof. Srćeko Stanić,
Cirih

Zašto tolika cena?

Poštovana gospodo,

Iako dugo živim u Hamburgu, a rođena sam u Beogradu, redovno sam čitala "Ilustrovanu Politiku". Bilo je to sasvim normalno jer su to činili i moji roditelji. Godinama sam bila pretplatnik na vaš list, ali su to sve poremetili ratovi koji su se poslednjih desetak godina vodili u našoj zemlji. Posle izvesnog vremena, kada se dobijanje novina malo "normalizovalo", ponovo sam počela da kupujem "Ilustrovanu". Nažalost, sada sam prinuđena da vam pišem, ne samo u svoje ime već i u ime nekoliko poznanika.

Prilično smo razočarani kvalitetom lista i cenom po kojoj se "Ilustrovana" prodaje. Ranije je to bila dupla cena, što je bilo i shvatljivo, zbog prevoza, ali sada to nije više duplo nego mnogo više. Za taj novac kvalitet nije onaj koji je bio, ne samo u papiru nego i u sadržaju. Nažalost, moramo vam reći da ćete izgubiti dosta čitalaca zbog toga. Pošto mi mama živi u Beogradu, bolje mi je da mi ona svoj primerak "Ilustrovane", kad ga pročita, pošalje kao pismo ili da mi ovde kupimo jedan list i nas petoro-šestoro ga čitamo u krug.

Bilo bi nam zaista drago da se malo pozabavite ovim pitanjem i rešite ga na zadovoljstvo svih nas, a i vas.

Cica Petrović,
Hamburg

Danci pomažu Srbima

Veliku pomoć povratnicima u Kninsku krajinu pružaju međunarodne humanitarne organizacije kojih je samo na području Knina oko trideset. Posebnu ulogu u tome ima Danski savet za izbeglice. Od leta prošle godine oni organizuju tri puta nedeljno akciju nazvanu "Idi - vidi" posete traju tri dana i za to vreme izbegla lica mogu da izvade potrebne dokumente za povratak. Tada obavezno dolazi i do susreta sa lokalnim vlastima i nevladinim organizacijama.

Stručni timovi Danskog saveta za izbeglice pružaju povratnicima niz organizacionih i praktičnih oblika pomoći u vezi sa povratkom, rešavaju pitanja prevoza u Hrvatsku, upoznaju ljude sa radom drugih humanitarnih organizacija i opštim uslovima povratka. Ova danska nevladina humanitarna organizacija pored toga ima programe mikrozajmova, bespovratne pomoći u robi, program rekonstrukcije oštećenih kuća, pomoći u građevinskom materijalu, razvoju privatnog preduzetništva i poslovnih ideja na osnovu kojih se odobravaju zajmovi.

Gospođa Jete Toft, šef Danskog saveta za izbeglice u Beogradu, kaže da ova organizacija pruža kompletan servis vezan za povratak Srba u Hrvatsku, počev od regulisanja penzija, zaštite i obnove imovine, pribavljanja neophodnih dokumenata i niz drugih oblika pomoći.

Đorđe Malić,
Inđija

O Rođinoj smrti

Kako vi u vašem listu možete da tvrdite (tekstovi Dubravke Rodić) da popularni pevač Rođa Raičević nije umro od prejake doze narkotika, a u drugim novinama čitam da je baš zbog toga preminuo, i to u jednom stanu gde je bio sa još jednom osobom koja je sve to izdržala! Njegova devojka, čitam ponovo u "Ilustrovanoj", kaže da je Rođa mrzeo narkotike i bio najveći protivnik droge, da ih uopšte nije razlikovao i da je zbog toga bio srećan, a ovi koji su proneli monstruoznu vest, odnosno trač da je umro kao narkoman naneli su veliki bol porodici.

Zar vaša novinarka nije mogla da pozove policiju i o svemu se obavesti iz prve ruke? Zatim, zar nije mogla da sazna nešto sa obdukcije koja je sigurno rađena? Tu bi se sigurno ustanovio tačan uzrok smrti.

Ja, kao verna i dugogodišnja čitateljka "Ilustrovane", želela bih da o svemu tome pročitam u mom i vašem listu. Rođa je bio popularan pevač pa smatram da bi to i druge čitaoce zanimalo, a time bi se sa njegovog imena i karijere skinula svaka senka.

Potrudite se da o tome nešto napišete.

Unapred hvala,
Ana Mladenović,
Beograd

Ipak, nepresušno vrelo

Vaš novinar Moma Jokić u tekstu "Naši igrači su nekurentna roba", koji ste objavili u 2230. broju "Ilustrovane" od 13. oktobra 2001. godine, tvrdi da je poslednji talas odlaska iz jugoslovenskog fudbala izražen milionskim transferima bio početkom devedesetih godina prošlog veka. On kaže da su tada "Zvezdu" napustili Mihajlović, Jugović, Savićević, Belodedić, Prosinečki..., a "Partizan" Mijatović, Milošević, Nađ, Jokanović...

Čini mi se, međutim, da je zaboravio da pomene ne tako davno transfer Dejana Stankovića u "Lacio" (pričalo se da je iznosio više od petnaest miliona maraka) i Mateje Kežmana u PSV (više od trideset miliona maraka). Znači da su naši fudbaleri i danas na ceni. Pa zar i odbrambeni igrač "Crvene zvezde" Goran Bunjevčević, koji je nedavno otišao u "Totenhem", nije dobar transfer. I on je milionski, ako se ne varam.

Svi ovi igrači su jugoslovenski reprezentativci, bili su cenjeni u svojim klubovima, a i sada su dobri u novim. Pa, ne rađa se svake godine Zinedin Zidan, koji je iz "Juventusa" prešao u "Real" za 150 miliona nemačkih maraka, iako ja mislim da je to zaista previše čak i za jednog takvog asa. Ali, "Real" iz Madrida je izuzetno bogat klub pa je toliko i mogao da plati.

Ja mislim da će ponovo doći generacija talentovanih jugoslovenskih dečaka koja će za koju godinu ponovo blistati na evropskoj sceni poput Mijatovića, Savićevića, Jugovića... Mi smo, ipak, nepresušno vrelo darovitih klinaca.

Bane Živković,
Zemun

Bez poreza na obračunsku snagu

U "Službenom glasniku Republike Srbije" broj 24 od 12. aprila 2001. godine objaljena je odluka o tarifnom sistemu za prodaju električne energije koju je doneo upravni odbor javnog preduzeća za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije na sednici održanoj istog dana. Međutim, neko iz EPS-a je zabranio objavljivanje te odluke.

U članu 3. odluke o tarifnom sistemu stoji: "Obračunski elementi za utvrđivanje vrednosti isporučne električne energije jesu elementi na osnovu kojih se utvrđuje vrednost isporučene električne energije".

U članu 13. se navodi: "Obračunski elementi na osnovu kojih se utvrđuje vrednost električne energije su obračunska snaga, aktivna energija i reaktivna energija".

Član 16. glasi: "Obračunska snaga se utvrđuje merenjem vršnog opterećenja. Vršno opterećenje je najveća prosečna preuzeta snaga u vremenskom intervalu od petnaest minuta postignuta u toku mesečnog obračunskog perioda".

U članu 19. se kaže: "Obračunska snaga se utvrđuje obavezno na početku svake obračunske godine i određuje u istom iznosu za sve mesec u toku obračunske godine".

Član 21, stav 2, glasi: "Sa trofaznim priključkom i ugrađenim automatskim osiguračem nazivne struje od 25A - obračunska snaga se utvrđuje množenjem nazivne struje automatskog osigurača sa 0,66 i povećanjem dobijenog proizvoda za 0,5 Kw".

U članu 22, stav 2, stoji: "U plavoj ili zelenoj zoni obračunska snaga se određuje deljenjem utrošene aktivne energije u mesecu maksimalne potrošnje sa 75 i smanjenjem dobijenog količnika za 3,5 Kw".

Kao što se vidi iz članova 16, 19, 21 i 22. pomenute uredbe obračunska snaga se dobija deljenjem, množenjem ili oduzimanjem.

Dvanaestog aprila 2001. godine, u istom "Službenom glasniku" proglašen je i Zakon o porezu da dohodak građana u kojem nema ni pomena da se za deljenje, množenje ili oduzimanje plaća porez. Prema tome EPS nema pravo da naplaćuje porez na obračunsku struju kao što to radi godinama, a taj deo poreza ne uplaćuje državi, jer nema za to osnova, već ga zadržava za svoje potrebe.

Član 24. glasi: "Aktivna energija se utvrđuje merenjem i izržava u Kw". EPS je uveo izraz aktivna energija. Međutim, energija je ili aktivna ili je nema. Ali, da bi se razlikovala od energije dobijene od pare ili od vetra, mnogo je adekvatnije zadražti stari naziv elektroenergija.

U članu 25. stoji: "Reaktivna energija se utvrđuje merenjem a izražava u Kwarh". Izraz reaktivna energija asocira na nešto što smanjuje energiju. U "Službenogm listu FNRJ" broj 39/1958. stoji da se za prekovremeni potrošeni Kwarh plaćaju više tarife. Ovo su primenili u Sloveniji.

Rad EPS-a je toliko konfuzan da na svakom drugom "obračunu" ima grešaka uglavnom na štetu EPS-a.

Od 13. oktobra 2000. do 5. aprila 2001. nije bilo uopšte čitanja strujomera. Devetnaestog februara 2001. godine dobili smo "Pregled zaduženja" u kojem posle januara dolazi mart. Znači za februar su imali dovoljno para za plate i za sve ostalo.

Dipl. inž. Milivoje Jovanović,
Zemun

Ispravka

U prošlom broju našeg lista, pišući o porodici Karić, autor je gršekom napisao da je nekadašnji vlasnik "Bel padžeta" Zoran Pavlović, a tačno je Zoran Marković. Na to nam je ukazao Zoran Pavlović, portparol BK kompanije. Izvinjavamo se i jednom i drugom Zoranu zbog mogućih neprijatnosti.