Pevačica koja je trenutno u žiži interesovanja javnosti, bez sumnje, jeste Andrijana Dabetić Anči. Nije reč o nikakvom muzičkom podvigu. Njeno ime se vezuje za vlasnika i direktora "Jugoskandika" Jezdimira Vasiljevića koji je upravo pušten iz pritvora.

Anči je jedina posetila Jezdu u zatvoru, a i dočekala na izlasku iz Bačvanske ulice.

Bilo je to dovoljno da mnogi u tom gestu vide mnogo više od prijateljstva dve osobe. Ali, enigmu rešava sama Anči.

- To je pravo prijateljstvo koje traje već devet godina. Za razliku od mnogih njegovih, nazoviprijatelja, koji su zaboravili druženje sa njim, dok je bio van zemlje i u zatvoru, ja nikada nisam zaboravila šta je Jezda učinio za mene na početku moje karijere.

Šta je zapravo učinio?

- Bio je sponzor mog prvog albuma koji me je vinuo u vode popularnosti, zahvaljujući činjenici da sam na tom mom prvencu imala hit pesmu "Zovi me, zovi". Pored te pesme, još jedna pesma je postala takoreći himna u Crnoj Gori. To je pesma "Berane, Berane" sa kojom sam osvojila treću nagradu na prvom festivalu "Pesme Mediterana".

Tračevima nikad kraja

Međutim, mnogi misle da je Anči gazda Jezdu koštala mnogo više:

- Ne, oni samo nagađaju - kaže Anči. - Istina je ono što sam rekla. Naše prijateljstvo nikada nije prestajalo. Izgleda, međutim, da ni tračevi nisu splasnuli. Pogotovo kada sam svog prijatelja, uz urednu dozvolu, posetila u zatvoru i kada sam ga dočekala po izlasku. Smatrala sam da se prijatelju treba naći u nevolji a ne samo kada ti je on potreban.

Anči uskoro ulazi u studio da snimi šesti album?

- Pripreme su u toku. Neki saradnici, kao što je Kemiš, opet će raditi sa mnom. On je bio autor mojih mnogobrojnih hitova kao što su pesme "Ej, dečko moj", "Bor i jela", "Zovem te"... Iduće godine ću obeležiti deceniju bitisanja na jugoslovenskoj estradnoj sceni. Priznajem sad da su mi popularnost donele "Makarena" i "Adrenalin", hitovi na svetskim top-listovama. Obožavam špansku muziku i mislim da sam na zadovoljstvo i publike i muzičkih sladokusaca na odličan način interpretirala te pesme.

Anči otkriva ko se brine o njenom stajlnigu.

- Ja lično, naravno uz pomoć modnih časopisa i zahvaljujući čestim putovanjima. Sad je u modi teksas u svim kombinacijama po mogućnosti sa krznom bele boje. Inače, trenutno je najmodernija boja na planeti crvena u svim nijansama, od jako crvene do trule višnje.

Jezda je bio sponzor prvog albuma Andrijane Dabetić Anči

Pošto je pevala na gotovo svim kontinentima, sa punim pravom može da iznese i svoja zapažanja o drugim ženama.

- Najelegantnije bez premca jesu Italijanke. Što se tiče Amerikanki, ne mogu da se mere sa našim ženama, iako Jugoslovenke imaju mnogo manje para. Amerikanke u ravnim cipelama po ceo dan jure sa jednog posla na drugi, a Jugoslovenkama sve lepo stoji, jer znaju da nose ono što obuku.

Kaže da ne robuje garderobi.

- Mada obožavam sve varijante firme "Drajver" za dan, zatim modele Versaća kada je reč o elegantnim modelima, a takođe i modele Gučija i Ferea.

A što se tiče ljubavi. Da li je zaljubljena?

- Jesam i to veoma srećno.

Konačno pravi čovek

A mnogi misle da još patiš zbog prekida pređašnje dugogodišnje veze?- Neka više ne brinu. Klin se klinom izbija. Uvek glasam za novu ljubav. Moj sadašnji dečko je izašao iz moje mašte i ušao u moju stvarnost, u moj život. Drugim rečima iz snova je prešao na javu. Ima smeđe oči i crnu kosu.

Da li je bogat?

- Ovaj put novac je na predzadnjem mestu. Ljubav je najbitnija. Novac ćemo praviti zajedno. Spremamo se i za jedno putovanje. Obe nove godine ću pevati u Kanadi.

Kaže da uporno farba kesu u plavo, jer muškarci više vole plavuše.

- Što se tiče viceva o plavušama, oni me ne pogađaju, jer ja sam prirodno crnka.

Koji koncert nikad neće zaboraviti.

- Onaj u mojim rodnim Beranama pred pet hiljada posetilaca, kao i onaj u pustinji u Australiji. Mesto se zove Kopadidi i nalazi se pod zemljom, a poznato je po opalu. Kuće, prodavnice i crkva u čijem smo klubu pevali, pred nekoliko stotina slušalaca među kojima je bilo mnogo stranaca, sve je to pod zemljom.

Da li je na vidiku udaja?

- Biće to iduće godine. Ali pre toga moram da kupim stan. Dosadilo mi je da se potucam kao podstanar. Upravo, posle ovog razgovora, idem da pogledam jedan stan u koji treba da se preselim. Uskoro ću otvoriti butik u Beogradu, onakav kakav sam godinama imala u Beranama, sve do bombardovanja. Nadam se da ću postati uspešna poslovna žena i da ću imati bar upola sreće kao na estradi.