Majka Tereza: propagirala umiranje u najtežim mukama i bedi, a sama se lečila u najskupljim klinikama

Ako po ničem drugom, aktuelni papa Jovan Pavle II ostaće upamćen po rekordnom broju svetaca koje je proizveo za svog mandata. Kanonizirao je, što će reći - direktno u svece "upisao" 447 osoba, a beatificirao 1237 lica, to jest, svrstao ih među "blaženike" što je neka vrsta pripravničkog staža "za one koji će biti proglašeni za svece".

Toliki broj svetaca i "blaženika" nisu proizveli svi dosadašnje pape - zajedno! Budući da mandat Jovana Pavla II i dalje traje, svi su izgledi da će potući sopstveni rekord.

Uprkos rigoroznim vatikanskim pravilima koja se vekovima nisu menjala, činjenica je da se nemali broj papinih kandidata olako prošvercovao među svece. Kritičari aktuelnog pape, posebno njegovog načina inaugurisanja "blaženika" i svetaca, navode brojne primere da je papa nekog proglasio za sveca pod krajnje sumnjivim okolnostima. Pri tome se često navodi slučaj italijanskog redovnika Padre Pia, mistika i čudotvorca, koji je navodno čitavog života imao po telu rane identične one Isusovim.

Međutim, javna je tajna da je ovaj "čudotvorac" celog života jurio za ženama i bio opsednut skupim parfemima i dobrom kapljicom, a rane po telu sam sebi je pravio sonom kiselinom. Štaviše, Padre Pia je za života u više navrata bio pod istragom vatikanskih organa, a grešnom popu čak su svojevremeno zabranili da drži propovedi i obavlja ispovedi. Papa Jovan Pavle II ipak ga je bestificirao na temelju "čudesnog" izlečenja jedne mlade Poljakinje.

Poznat je i slučaj španskog monsinjora Hozemarija de Belguera, osnivača ilegalnog desničarskog pokreta "Opus dei", koji je zdušno podržavao Frankov fašistički režim u Španiji. I njega je papa progurao u "nebeske dvore" mada su mnogi bili skandalizovani takvom odlukom vatikanskog šefa.

Papi takođe zameraju da u beskraj odugovlači sa nekim kandidatima koji su za svece predloženi pre sto i više godina. Takav je, na primer, slučaj sa britanskim kardinalom Njumenom koji je umro još 1890. godine. Njegov svetački dosije ispisan je na više od devet hiljada stranica i još se nije našao na dnevnom redu vatikanske Kongregacije za svetačka pitanja. Probirljiva komisija nikako da se odredi prema "čudima" koja je ovaj kardinal učinio za života.

"Čuda" Majke Tereze

Ostareli i bolesni Jovan Pavle II sada je opet na udaru kritike jer preko reda i mimo svih vatikanskih pravila pokušava da među svece progura Albanku Agnezu Bojadžiju, poznatiju kao Majka Tereza, osnivača reda "Misionarki ljuavi". Nadbiskup iz Kalkute Henri Souza već je prikupio pozamašan "materijal" koji govori o "čudima" što ih je činila Majka Tereza. Prikupljenu dokumentaciju sada treba da prouči Kongregacija za svetačka pitanja, koja inače još od 1588. godine odlučuje da li je neko zaslužio da postane svetac ili ne. To bi u normalnim okolnostima moglo da potraje godinama, ali u slučaju Majke Tereze postupak će, po svemu sudeći, biti ubrzan.

Naime, poznato je da papa žarko želi da ovu "misionarku ljubavi" barem beatificira dok je još živ. Zato je zanemario obaveznih (najmanje) pet godina koliko mora proći od smrti Majke Tereze da bi je mogao predložiti za svetačku titulu. Agneza Bojadžiju umrla je inače 1997. godine. Tri godine ranije dobila je Nobelovu nagradu za mir.

Papa je inače na svoju ruku "skresao" neka ključna pravila po kojima se neko proglašava za sveca. Da bi neko dobio status "blaženog" potrebno je da se dokaže jedno čudo koje je kandidat učinio za života, dok su za sveca potrebna dva i više čuda. Međutim, papa je i u ovom drugom slučaju odredio da je umesto dva dovoljno jedno čudo.

Mada se u svetačkom "dosijeu" Majke Tereze navode mnoga "čuda" koja je učinila u svom životu, brinući u Kalkuti za, ako je govorila, "najbednija od bednih" - već su počela da se lome koplja u vatikanskim krugovima oko toga zaslužuje li Majka Tereza "zvanje" svetice?

Majka Tereza postala je globalna medijska zvezda zahvaljujući jednom britanskom novinaru koji je 1969. godine snimio o njoj dokumentarni film, a kasnije napisao i knjigu. U jednoj sceni iz tog filma Terezu su intervijuisali u nekoj prilično mračnoj prostoriji, pa je autor verovao da će snimak biti previše taman za prikazivanje. Međutim, tokom montaže filma videlo se da se sve odvija u neobično lepom svetlu. I dok je autor filma uzbuđeno obaveštavao medije o "čudu" koje se desilo dok je razgovarao sa Terezom, njegov kamerman Kevin Mekmilan ga je "ukopao" izjavom da nema zapravo nikakvog čuda već da je on isprobavao najnoviji "Kodakov" film za snimanje pri slabom osvetljenju.

Jedno pričala, drugo radila

Taj podatak izneo je u svojoj knjizi novinar Kristofer Hičens, autor vrlo kritičke knjige "Misionarski položaj: teorija i praksa Majke Tereze" u kojoj argumentovano dokazuje da ova "misionarka ljubavi" nije baš bila cveće, a još manje svetica, već fanatična, reakcionarna katolikinja.

Prilikom dodele Nobelove nagrade za mir govorila je, na primer, da je "najveća pretnja svetu - abortus", a samo nekoliko dana kasnije na nekom skupu je govorila kako su kontracepcija i abortus "moralno izjednačivi".

Hičens u svojoj knjizi piše da je Majka Tereza "hvalila bedu, bolest i patnju kao Božje darove" i govorila ljudima da ih moraju sa radošću prihvatiti. Istovremeno, žestoko se opirala jedinom načinu da se efikasno ublaži beda u bilo kojoj zemlji sveta, to jest prosvećivanju žena i njihovom preuzimanju kontrole nad vlastitim zdravljem.

"NJena klinika u Kalkuti zapravo nije bila ništa drugo nego najprimitivnije prihvatilište, mesto gde se jedino i sigurno može - umreti, jer zdravstvene službe uopšte nije bilo", piše Hičens u svojoj knjizi, a s njim se slaže i lekar Arop Šaterije koji je odrastao u Kalkuti i koji je vrlo brzo uočio veliki raskorak između onoga što Majka Tereza proklamuje i onoga što je zaista radila.

Ono što je poslao u Vatikan komisiji za kanonizaciju, objavio je i na Internetu: "Majka Tereza je u intervjuu 1966. godine rekla kako želi da umre u bedi i sirotinji u svojoj ’klinici’". To je više nego uvredljivo jer se sama lečila u najskupljim bolnicama širom sveta: Skrips u Kaliforniji, Gemeli u Rimu, Vudlends i Belavi u Kalkuti, gde zbog skupoće lečenja devedeset devet odsto Indijaca ne mogu ni da priđu.

Zatim, 1984. godine izjavila je kako je odbila ponudu da joj operišu kataraktu u Pitsburgu, jer kako je rekla "nema novca za operaciju koja košta hiljadu dolara". Međutim, već sledeće godine obavila je istu operaciju u neuporedivo skupljoj bolnici u Njujorku.

Klinika za umiranje

Dok je sama koristila sva dostignuća moderne medicine i skupe usluge najboljih bolnica, oni koji su umirali u njenoj "klinici" u Kalkuti imali su na raspolaganju drugačije uslove: "Pacijenti nemaju krevete nego leže na nekakvim prljavim prostirkama, s kojih ne smeju da ustanu i prošetaju. Ne smeju ih posećivati prijatelji i rodbina, a veliku i malu nuždu moraju obavljati zajedno. Lekarske nege uopšte nema, rukavice i igle upotrebljavaju se više puta. Režim u ’bolnici’ je ponižavajući - sve pacijente, pa i žene, šišaju do gole kože, mada je poznato koliko je Indijkama, ma koliko bile siromašne ili bolesne, kosa važna" - piše Šaterije.

Uslovima koji su vladali u "klinici" Majke Tereze u Kalkuti bio je šokiran i britanski lekar Robin Foks: "Umirući, čak i oni koji su umirali u nepodnošljivim mukama, nisu dobijali nikakva sredstva protiv bolova jer je Tereza smatrala da je"patnja ubogih lepa i da svetu pomaže plemeniti primer bede i patnje". Takvo licemerje teško može biti odlika svetice..". - pisao je Robin Foks. Sama dakako nikada nije odbila sredstvo protiv bolova ni anestezije.

Energično se zalagala protiv razvoda braka, da bi već drugom prilikom pozdravila razvod svoje prijateljice ledi Dajane, jer je "brak sa Čarlsom očigledno bio nesrećan".

Vrlo često je javno govorila kako je sa ulica Kalkute pokupila preko pedeset hiljada najsiromašnijih i najbolesnijih ljudi, mada niko ne zna gde ih je držala, budući da je njena "klinika" jedva imala devedeset kreveta. Takođe je tvrdila da u njenim bolnicama (za koje niko ne zna gde se uopšte nalaze) leči 250.000 gubavaca, da svakodnevno hrani i do sedam hiljada gladnih, mada je njena kuhinja spremala jedva trista obroka dnevno.

Novac je još jedna zanimljiva stavka u svetačkom životu Majke Tereze. Nije birala od koga će uzimati pare. Jednom prilikom se na sudu založila za poznatog ucenjivača i kriminalca, izvesnog Čarlsa Ketinga, jer je "dobar čovek". Naime, taj "dobri čovek" je na njen račun uplatio oko milion i po dolara, i polonio joj avion za privatnu upotrebu.

Deca za - proviziju

Koliko se para slilo na račune Majke Tereze može samo da se nagađa jer to je čak i za finansijske organe bila "zaštićena informacija". Zna se da je samo iz Nemačke svake godine uplaćivano između tri i pet miliona dolara. Suzan Šilds koja je devet godina provela sa Majkom Terezom, priča da je sa grupom od 25 sestara svake večeri do duboko u noć radila na sortiranju čekova i novca. "Jedne godine smo prikupile preko pedeset miliona dolara. Na šta se taj novac trošio potpuna je misterija" - pričala je Suzan Šilds, nekadašnja "misionarka ljubavi".

Poznato je da su "misionarke ljubavi" imale širom sveta oko pet stotina luksuznih kuća i stanova. Ovoj očigledno moćnoj organizaciji bila je zabranjena upotreba kompjutera, pisaćih mašina, fotokopir aparata i sličnih pomagala. Kompletno "računovodstvo" vodilo se običnim grafitnim olovkama u prostim sveskama. Kada bi jedna sveska bila popunjena, pažljivo je izbrisana da bi se opet mogla koristiti. Zbog štednje, kako je govorila Majka Tereza.

Tereza je imala simpatičan običaj da ušeta u neku modernu robnu kuću, pokupi šta joj treba i "zapali" pravo na vrata, dok je ne uhvati obezbeđenje. Uvek se iznova čudila zašto joj to rade. Nikada nije kažnjavana jer uvek se neko našao da plati ono što je "kupila".

Jedan od njenih omiljenih slogana bio je: "Dovedite mi neželjeno dete", ali je i tu prelazila granice. Koliko god bilo siromašno ili bolesno, dete nije moglo da uđe u "prihvatilište" Majke Tereze, ako roditelji nisu potpisali (najčešće palcem) da se odriču prava na dete i prepuštaju ga "misionarkama ljubavi". Ta deca su kasnije usvajana širom sveta.

Međutim, nemački časopis "Štern" je 1999. godine objavio tekst pod naslovom "Okrutne sestre Majke Tereze". U članku se tvrdi da su misionarke bukvalno otimale decu roditeljima i nudile ih kao siročad na usvajanje preko jedne agencije. Naravno, za taj "posao" uredno su naplaćivale - proviziju. Jer, Bog je ipak na nebu, a pare - na Zemlji.