Sve gori Gradski saobraćaj

Pre nekoliko godina tadašnja gradska vlast u Beogradu uvela je, kao što se zna, pored državnog GSP-a i privatni autobuski prevoz na gotovo svim gradskim i prigradskim linijama. Objašnjenje je bilo da će to poboljšati i unaprediti javni prevoz u prestonici, što se, međutim, nije dogodilo. Štaviše, sve skupa uzevši, pre bi se moglo reći suprotno.

Nova vlast, uspostavljena na svim nivoima, 5. oktobra - 23. decembra prošle godine, tu još ništa nije bitno menjala. A trebalo bi, po mišljenju mnogih građana, i to podosta.

Kao prvo, nije trebalo dozvoljavati privatni gradski (autobuski) prevoz bez obaveze, i to striktne i nedvosmislene. Privatnici su u potpunosti morali da poštuju sve kategorije pretplatnih GSP karata (mesečnih i polumesečnih) za neograničen brj vožnji, i to na svim redovnim linijama. A neka se onda (interno) dogovore i rskusuraju sa Gradskim saobraćajnim preduzećem koliko će kome pripasti, u procentima, od zarade ostvarene prodajom tih "markica". Znači, tržišno poslovanje, ali pod jednakim uslovima, za sve!

Tada se, najverovatnije, ne bi događalo ono što se tu, nažalost, u praksi, umnogome dešava sada: GSP i privatni prevoznici, s jedne strane, jedni drugima uglavnom nelojalno, konkurišu, što, međutim, ne poboljšava ukupan javni prevoz, naprotiv, a, s druge strane, barem njihovi mnogobrojni vozači na terenu, "ispod žita", sarađuju, odnosno špekulišu, a sve na štetu putnika. Pre svega, na račun onih najsiromašnijih.

Navešću samo jedan primer. Na prometnoj trolejbuskoj okretnici - početnoj stanici više linija - kod Kalemegdana, između Knez-Mihailove i Uzun-mirkove, česta je i mučna slika da vozilo GSP-a oteže sa polaskom i do pola časa, propuštajući za to vreme - svakako, za nekakvu "čast", "proviziju5 vozaču i kondukteru - privatne autobuske prevoznike. Na opravdana negodovanja ogorčenih i nervoznih putnika, vozač Gradskog saobraćajnog, ukoliko ga uopšte tada ima u trolejbusu, duhovito odgovara: "Gospodo, ako vam se baš toliko žuri, idite privatnim autobusom ili taksijem".

Mislim da se, barem dok je ovaj vid naplaćivanja karata i, naročito, nepriznavanje "markica" od privatnika, nije smelo dopustiti ni da i vozila GSP-a i privatni prevoznici staju i kupe putnike na istim stanicama. Između ostalog i zato što se tako često na stanicama odjednom nađe i po četiri- pet, pa i više različitih vozila javnog gradskog previza, formirajući kolonu dugu i po pedesetak metara. To smeta putnicima, a i drugim učesnicima u saobraćaju. Nadležni bi, isto tako, morali zakonski da obavežu sve privatne prevoznike da obavezno rade ne samo kada je njima to finansijski najviše isplativo, kad su im puni autobusi, nego kada to verovatno sami ne bi želeli: posle ponoći, po lošem vremenu, zimi... Shodno redu vožnje.

Trka za što većom zaradom navodi vozače autobusa privatnih prevoznika na jurnjavu i međusobno preticanje, čime oni ugrožavaju i sebe, i putnike koje prevoze, i sve druge učesnike u saobraćaju. Jedan takav slučaj se desio 20. oktobra kada su dvojica vozača, od kojih je jedan bio i pod blažim dejstvom alkohola, pretičući se, izazvali saobraćajnu nesreću na Bulevaru JNA, kod Karađorđevog parka, lakše povređena, a pričinjena je znatna materijalna šteta. Zato treba učiniti sve da se ovako nešto više nikad ne dogodi.

Vladimir Marković
Beograd

Pod sjajem petokrake

Još nam je u živom sećanju prvi potez gradonačelnika Beograda dr Zorana Đinđića posle maratonskih šetnji 1996/97. godine. Spektakularno, pred više desetina hiljada Beograđana, a imao sam čast da budem među njima, sa palate Starog dvora zvezda se odselila pravo u istoriju. Da bismo promenili suštinu, moramo da promenimo i formu, čini mi se nekako tako, neka mi oprosti na nepreciznosti, govorio je ondašnji gradonačelnik Beograda.

Dobro, svi to znamo, zašto je ovo važno?

Nedavno je u štampi i na svim programima obeležena godišnjica narodnog bunta od 5. oktobra kada je režim oličen u toj petokrki sišao sa političke scene Srbije. Uskoro će i godišnjica kako je demokratski izabrana vlada Srbije sa doktorom Zoranom Đinđićem kao premijerom.

Pa šta još čekaju?

Dokle će zvezda da krasi palatu Novog dvora, dokle ćemo da stojimo mirno pred znamenjem socijalističkog realizma kakav je grb Srbije ne samo sa zvezdom već i bez krsta što se već poodavno ustalilo na grudima belog dvoglavog orla sa saveznog grba.

Nedavno sam video da su promenjene table na zgradi Vlade Srbije. Padaju u oči jer su, za razliku od ranijih crnih i sivih, ove svetlo plave boje. Ali, pada u oči i grb nastao još četrdeset i neke u državi koja čak i ne postoji.

Dokle će sijati sve ove zvezde, dr Đinđiću?

Sofronije Aleksandrov,
politikolog-amater iz Beograda

To je za mene blago

Dragi prijatelji, čestitam vam četrdesettrogodišnjicu izlaženja lista, naših najboljih ilustrovanih novima. "Ilustrovana" nas je najbolji i najopširnije obaveštavala o svemu što je zanumljivo iz svih oblasti života. Kako kod nas tako i u svetu. Pisala je o svemu što se u tom vremenu dešavalo. Pa neka vam je srećan rođendn i da budete dugovečni.

Koristim priliku da čestitam i našim odbojkašima i košarkašima na osvojenom zlatu, a našim fudbalerima da poželim da pođu stopama košarkaša o odbojkaša. Želeo bih da se naši političari jednom zauvek slože i da rade za dobrobit zemlje, da ne bude više rata, da jednom krenemo napred. Ja sam vaš verni čitalac od prvog broja, čuvam sve "Ilustrovane Politike". I dok budem živ, skupljaću i čuvati da i buduća pokolenja čitaju. To je za mene istorija. To je za mene najveće blago.

Penzioner Milorad Savić,
selo Sirakovo
Majilovac

Drugi član domaćinstva

U 2232. broju "Ilustrovane Politike" u rubrici "Pisma uredništvu", pod naslovom "Malo razmislite", objavili ste kritiku čitaoca iz Njujorka. Odnosi se na naslovnu stranu "Ilustrovane". Kao da sam je ja napisala. Od reči do reči se sa njim slažem. A tek unutrašnjost lista istog broja! Pornografija. Čak i ovde, na zapadu, pornografski časopisi nam se ne guraju pod nos, nego su skriveni. "Ilustrovana" nam dođe kao drugi član domaćinstva. Kupovali su je naši roditelji, mi, deca nastvila, ali se mnogo puta stidim od prodavca dok je uzimam. I da znate, nisam jedina.

Pozdrav od vaše dugogodišnje čitateljke

M. Mojsijev,
Malme, Švedska

Novi krojači

Potpisnik ovih redova nema pojma kako je nastala izreka - "Besposlen pop i jariće krsti", ali ne uspeva da se od nje iskobelja od četvrtka - 27. septembra 2001. godine. Tog dana konferansije popularne zabavne humorističko- satirične emisije "Karavan" Radio-Boegrada je pročitao obaveštenje da će emisija, umesto od 13.02 do 14.55 časov, od ponedeljka - 1. oktobra, trajati jedan sat kraće, i počinjati u 14.02. Auditorijum "Karavana" zna dovoljno o njemu, ali reč-dve o istom čitaocu neće smetati.

To je jedna od retkih emisija, u čijem stvaranju učestvuju u slušaoci. Samo, za razliku od drugih radio-programa, u kojima se slušaoci javljaju "uživo", u "Karavanu" prilozi slušalaca prolaze kroz urednička sita i rešeta i puštaju se u etar samo oni koji zadovoljavaju osnovne kriterijume spisateljske i kulturne pristojnosti. Ipak, to je emisija u kojoj ima od svega pomalo i za svakog ponešto, u kojoj se o ozboljnim stvarima priča na smešan način, a smešne pojave u satiričnoj formi, ali bez "govora mržnje". Emisija je punoletna, jer i pored povremenih ograničenja slobode govora i vazduha, živi i radi više decenijam uvek u istom terminu.

Posle 5. oktobra 2000. godine stvaraoci i slušaoci su naivno očekivali da će "Karavan" početi da diše punim plućima, slobodnije, da će nova demokratska vlast ponuditi "duži guber". Umesto toga, nađoše se novi krojači, koji znaju da režu i skraćuju, što je, uostalom, oduvek bio lakši deo krojačkog posla, pa mogu da ga rade i šegrti.

Ko su? Odakle su?

Možda oni iz "drugog ešalona" koji su u prethodnom režimu bili prava podrška onima u "prvom ešalonu", da rade ono što su radili, i koji su pre nepunu deceniju skinuli sa programa Radio-Beograda 2, višedecenijsku popularnu emisiju, bez dlake na jeziku, "Tup-tup", a sda im se pružila prilika da skrate "Karavan". Ili su to "povratnici", koje je prethodna vlast "dušebrižnički" skaka na odmor, a možda i oni iz "dobrovoljnog samoizgnanstva", pa se na povratku našli pred imperativom promena, a kako je rupa na saksiji već odavno izmišljena, onda bar da se rupa premesti. Takvih i sličnih promena u programu Radio-Beograda je prilična gomila. Doduše, izveštaj o vodostanju je ostao u istom terminu. Nije morao. I bez njega znamo da nam je već godinama "do guše".

Inače, potpisnik ovog teksta neće da veruje da opet, i sada, nekome smeta vox populi i da postoje "veći katolici od pape".

Lav Miroljubović,
Beograd