U zemlji Srbiji sve može

Eto kako su nepredvidivi putevi Gospodnji.

Samo što sam se usudio da opomenem zvaničnike da je krajnje vreme da skinu zvezdu sa našeg grba, kad ono stiže predlog da se ovo pitanje u zemlji Srbiji konačno reši. Gospodin Batić, pretpostavljam u ime Vlade Srbije, predlaže himnu "Bože, pravde", grb Obrenovića iz 1882. a sa zastave smo zvezdu već skinuli.

Lepo, međutim...

Na grbu Obrenovića iz 1882. godine nalazi se kruna, naravno beli (ili srebrni) dvoglavi orao, krst i ocila, a sve na plaštu od hermelinovog krzna.

Himna "Bože, pravde" predviđa da se peva kao što se na mitinzima opozicije već godinama peva, pa je tako i u narodu već prihvaćena, ali sa jednom malom izmenom. Umesto "spasi, Bože, kralja" biće "spasi, Bože, srpsku zemlju".

Kruna i hermelinovo krzno su, kao što je poznato, obeležje kraljevstva. Mi smo, kao što je takođe poznato, Republika i nema nikakvih najava da bismo skoro mogli da postanemo monarhija. Čemu onda kruna i hermelinovo krzno? Zbog tradicije, kažu nam.

Lepo! Dakle, kruna u grbu može, a kralj u himni ne može.

Ni to, međutim, možda ne treba da nas čudi. Jer, kol’ko juče mi smo licitirali ko nam iz dinastije Karađorđevića odgovara, ko ne, pa smo predlagali da naš kralj postane ne prestolonaslednik već neko drugi. U zemlji Srbiji, dakle, sve može pa i to da se kralj bira na izborima. Još samo ne čuh i predlog da kralja biramo svake četvrte godine, jer to bi bilo baš demokratski.

U svemu ovome postoji i jedna stvar koja me malo buni i izaziva neprijatne asocijacije. Srbija iz 1882. godine je Srbija pre Prvog svetskog rata, čak i pre Prvog balkanskog rata pa je bila ono što se danas, ne sasvim tačno ali popularno, naziva beogradski pašaluk.

Šta li to novim simbolima predlagači žele da nam poruče?

Sofronije Aleksandrov,
politikolog-amater
iz Beograda

Neistina i selektivnost

Povodom niza neistina objavljenih u raznim medijima, primer je emisija "Klopka" Televizije "Pink" od 19. novembra 2001. godine, u kojoj je učestvovao i pomoćnik ministra pravde, a povodom razrešenja sedamnaest sudija za prekršaje iz Beograda, ovim putem želimo da obavestimo javnost o sledećem:

Za inicijativu ministra pravde saznali smo iz medija. Odluku o našem razrešenju još nismo dobili, niti je do danas objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije". I, pored toga, ovu odluku Vlade Republike Srbije objavili su gotovo svi mediji odmah posle završetka sednice i to navodeći imena pojedinih sudija ili objavljivanjem celokupnog spiska razrešenih sudija, čime je očigledno zakonska procedura na ovaj način prekršena.

Tvrdimo da u postupku našeg razrešenja nije izvršen uvid ni u jedan naš predmet, dok je pomoćnik ministra pravde u pomenutoj TV emisiji tvrdio suprotno. Odgovorno tvrdimo da Ministarstvo nije raspolagalo svim činjenicama vezanim za te predmete, već samo pregledom prekršajnih postupaka po Zakonu o javnom informisanju kod gradskog sudije za prekršaje u Beogradu, u kojem su stajali podaci iz upisnika ovih predmeta. Smatramo da bez uvida u svaki predmet, odnosno u postupak koji je prethodio donošenju rešenja, Ministarstvo pravde nije moglo da oceni naš rad, a pogotovo da ga oceni kao nesavestan.

Od pokretanja inicijative do našeg razrešenja spisak sudija se više puta menjao, ali nikada nijedan spisak nije obuhvatio sve sudije koje su postupale po ovom zakonu. Ovo navodimo samo zato kako bismo ukazali da Ministarstvo pravde ili nije uzelo u razmatranje sve predmete po Zakonu o javnom informisanju ili da je menjalo kriterijume prilikom sačinjavanja spiskova, odnosno da je i te kako primenjivana selektivnost prilikom pravljenja spiskova i to po samo njima poznatim razlozima.

Da su se primenjivali nejasni kriterijumi, govore i sledeće činjenice:

Nisu razrešene samo sudije koje su sudile, kako je izjavio pomoćnik ministra u pomenutoj emisiji, već je razrešen i jedan sudija koji je rešavajući dodeljene mu zahteve iste "odbacio".

Odluke nekih razrešenih sudija istovetne su sa odlukama nekih sudija koje nisu razrešene.

Visine izrečenih kazni očigledno nisu bile kriterijum kojim se rukovodio ministar pravde, mada je on u više navrata govorio "o drakonskim kaznama" koje su izricane, a to je zato što se na spisku razrešenih nalaze i sudije koje su izrekle minimalne novčane kazne, pa čak i one sudije koje nisu donele rešenje o kažnjavanju, već su obustavile postupak.

Kako je utvrđena selektivnost u primeni zakona koju navodi ministar pravde kod onih sudija koji su postupali samo po jednom predmetu?

Jedini kriterijum koji smatramo da je zajednički za sve nas razrešene sudije je činjenica da smo vreme koje nam je stavljeno na raspolaganje kod ministra pravde pokušali da iskoristimo isključivo za obrazloženje svojih odluka, a ne za pravdanje i prebacivanje odgovornosti za svoje odluke na nekog drugog. Objašnjenje ministra pravde da su mnoge sudije priznale da su sudile pod "pritiskom" i da im je zbog toga data druga šansa, moralno je i pravno neodrživo. Sudije, odnosno naše dojučerašnje kolege, ukoliko je tačna ova tvrdnja, što će se, nadamo se, i dokazati, a koje su se sakrile iza priznanja i pokajanja, ne želimo ovom prilikom ni da spominjemo.

Mi, razrešene sudije, stojimo iza svake svoje donete odluke, te i dalje tvrdimo da smo ih donosili krajnje savesno, primenjujući važeće zakone, a imajući u vidu pre svega datu zakletvu koja nas na to obavezuje i u kojoj se ne spominje "granica" preko koje se zakon ne primenjuje. Ovoga je sasvim sigurno bio svestan i ministar kada je potpisao konačan predlog za naše razrešenje.

Razrešene sudije gradskog sudije za prekršaje iz Beograda

O nečistoći u "Čistoći"

Dvadeset petog oktobra 2001. godine pojavio se konkurs za izbor generalnog direktora JKP "Gradska čistoća". Za neke ništa neobično, za one koji znaju o čemu je reč - bruka i sramota za Beograd, a evo i zašto:

Upravni odbor JKP "Gradska čistoća", na sednici održanoj početkom novembra, a pod predsedništvom Vidoja Pjevčevića i članova iz "Čistoće" Zorice Gajić-Petronijević, zamenika generalnog direktora, Đure Cvjetkovića, pomoćnika generalnog direktora za finansijske poslove i Miloša Kostića, direktora sektora operative, donosi nečasnu odluku menjajući statut firme kako bi omogućili da Dragan Ignjatović, sa diplomom Više škole za organizaciju rada u Novom Sadu, bude izabran na tu funkciju. (Možda bi doneli odluku da je dovoljna i osnovna škola da je on imao samo nju).

Tri člana iz "Čistoće" su mu bezrezervno odane i poslušne osobe jer ih je on postavio na ta mesta, a sam Vidoje Pjevčević se rukovodi ličnim interesima, zloupotrebljavajući funkciju, jer je njegova firma "Imper- trejd" već u "Čistoći" kao glavni snabdevač rezervnim delovima za vozila "Gradske čistoće", iako za tako neštoŞnije raspisan ni javni tender kako to zakon nalaže.

Konkurs je tako sročen da samo nedostaje Ignjatovićeva fotografija na njemu.

Po kuloarima se priča da je odluku o postavljanju Dragana Ignjatovića na to mesto Pjevčević već potpisao i napisao iako je konkurs u toku i ona je već donesena u "Gradsku čistoću" iz firme "Imperijal osiguranje" iz Novog Beograda.

U Skupštini grada se dobija podrška od Draškića, a to je zbog dila u omladinskoj zadruzi "Ekodil". Naime, svi komunalni radnici koji u "Čistoći" rade preko zadruge morali su dugo da rade isključivo preko "Ekodila".

Preko stalno otvorenog konkursa za komunalne radnike niko nije primljen. Ostala "neproizvodna zanimanja i administracija" uredno se primaju preko veze. Od 5. oktobra 2000, recimo, do danas posao je dobilo oko devedeset lica.

Kadrovska politika Dragana Ignjatovića u "Čistoći" je katastrofalna. Upravnike sa višom i visokom školom smenjuje podrepašima sa srednjom školom ili onima sličnim sebi - doškolovavanim, kršeći tako statut firme. Zbog toga iz firme odlaze visokoobrazovani stručnjaci, do danas četvoro sa visokom stručnom spremom. Kažu ima podršku od tri sindikata. Ako je i ima, to je podrška samo od ljudi koji tim sindikatima rukovode, jer ih je on sve do jednog postavio po kriterijumu: Što gori, to bolji.

A ako sindikati biraju generalnog direktora, čemu onda konkurs koji još traje? Pored svega, odluka o izmeni statuta JKP "Gradska čistoća" je protivzakonito sprovedena jer je nije potvrdio osnivač - Skupština grada.

I da završim: ako Dragan Ignjatović bude izabran na to mesto, našu decu ne treba terati da se muče učeći redovnu školu kako bi postali istinski intelektualci i pravi stručnjaci u struci, jer je očigledno da školska diploma može da se dobije i "pod starije dane", onako kako ju je stekao gospodin Ignjatović.

Nikola R. Vukčević,
Beograd