Beograd još vida rane. Zdanja, nekad velelepna i gizdava, pravi mravinjaci, danas stoje napuštena, ogaravljena i s rupama koje avetinjski zjape. Beograd bez zgrada Saveznog i Republičkog MUP-a, Generalštaba i Saveznog ministarstva odbrane, Radio-televizije Srbije i bivšeg CK je krezub, ružan, siv i razrok. Krstareće rakete NATO-a su precizno, pre dve i po godine, zgradu po zgradu urnisale. One i dan-danas stoje takve, čekaju mašine i ljude. Da ih sravne ili poprave. Od Mostarske petlje, ulicom Kneza Miloša pa Takovskom, ređaju se ruševine. Gledam sa Terazijskog platoa i Kalemegdana bivša CK lepotica sablano izgleda.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Novi vlasnici bi da ruše zgade Generalštaba i Saveznog ministarstva odbrane, mada je originalno arhitektonsko delo

Bezmalo, kao detonacija "tomahavka", odjeknula je nedavno vest da je zgrada CK ili "Ušće", kkao je poslednjih desetak godina zovu, dobila nove vlasnike. Savezna direkcija za raspolaganje državnom imovinom, obznanila je da je na konkursu pobedio konzorcijum tri firme i da će za deset miliona mraka, koliko je procenjena, uskoro početi radovi. Ne obnavljanje već rušenje pa javo-nanovo - gradnja poslovno trgovačkog centra. I tako je preko noći rešena sudbina zgrade sa razglednica glavnog grada. Dvogodišnja priča da je budući kupac neće rušiti već obnoviti jer joj temelji nisu uzdrmani - pala je u vodu. Bukvalno je rešeno da nestane sa ušća Save i Dunava i da tu niknu kompleks dućani, hoteli i restorani.

Istovremeno kolio i o "Ušću" toliko se raspredalo i nagađalo o sudbini zgrada na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine, poznatije kao Generalštab i Savezno ministarstvo odbrane.

Odmah posle prestanka agresije na SRJ, u junu 1999. godine, u Beograd je stigla ruska delegacija političara, arhitekata i građevinara.

Konstantin Zatulin, savetnik gradonačelnika Moskve, posle obilaska oštećenih zgrada u bombardovanju, za Generalštab i SMO je kratko rekao:

- Rušiti i graditi novo!

Rusko viđenje stvari, nastalo samo na osnovu vizuelnog procenjivanja, važilo je duže vreme. Doduše, Rusi su ponudili da oni preuzmu radove a da se mnogi ruski gradovi uključe kao donatori i izvođači. Zatulin je predložio i da se umesto porušenog Avalskog tornja ruski neimari potrude i izgrade, sada čelični a ne betonski, sto metara viši. Ideje su ostale ideje. Jedino je zgrada republičke Vlade renovirana, pokrivena i, barem spolja, dobila pređašnji izgled.

Kada su se čelnici Vojske Jugoslavije oglasili i rešili da se otarase više kasarni, zgrada i objekata raznih namena, s namerom da reše stambeno pitanje mnogim oficirima, odmah su se javili zainteresovani pregovarači i kupci. Bilo je to proletos, a sve se više govorkalo kako će budući vlasnik da poruši dve zgrade, Generalštaba i SMO-a i tu izgradi opet isto: kafiće, butike, hotel i ostale komercijalne objekte.

Tada se, na dvogodišnjicu prestanka agresije NATO-a, oglasila dva predsedništva - Društvo arhitekata Beograda i Društva arhitekata Srbije. Potpisnici, magistri arhitekture Igor Marić i Petar Arsić, na više adresa su "zavapili" da se olako ne uništavaju najvrednija arhitektonska zdanja Beograda. Ova stručna udruženja najviše su se založila da se baš ne dira u zgrade GŠ i SMO na uglu Nemanjine i Kneza Miloša. Autoru Petru Dobroviću, čuvenom našem arhitekti, to je jedino delo ostvareno i izgrađeno u Srbiji:

"Reč je o kulturnom dobru i posebnoj arhitektonsko- urbanističkoj vrednosti Dobrovićevog projekta koje je nedvosmisleno obeležilo i unapredilo urbani prostor i gradsku sliku na najvećoj pravougaonoj raskrsnici šireg centra Beograda. Smatramo da je neophodno da Službu zaštite podsetimo da ovom zdanju daju status kulturnog dobra od velikog značaja za Republiku Srbiju. Znači, sačuvati ga od uništenja i rušenja. Kao udruženje stručnjaka, smatramo da taj kompleks zgrada ima sasvim originalnu umetničku vrednost", napisale su arhitekte.

Pismo od letos, upućeno na više adresa, ostlao je do sada bez odgovora.

Sa predsednikom Društva arhitekata Srbije Ivanom Marićem razgovaramo o "olakom" rušenju vrednih zgrada:

- Dobrović je jedan od dvojice Srba koji su jedini proglašeni počasnim članovima Kraljevskog britanskog instituta za arhitekturu. Za spomenuti kompleks nagrađen je i Oktobarskom nagradom grada Beograda. Te zgrade GŠ i SMO moraju biti rekonstruisane i sačuvane. One su najvrednije delo naše posleratne arhitekture. Originalnoje i neponovljivo. Njihovo rušenje bi bilo kriminalno delo - smatra Marić.

Predočavamo mu da ima onih koji suprotno misle. Da su zdanja projektovana sa ideološkom aluzijom na kanjon Sutjeske, da su pretenciozna i opterećena partizanskom epopejom.

- Naprotiv, reč je o modernom pravcu u arhitekturi, gde je Petar Dobrović uspeo da izmiri sve zahteve. I u funkcionalnom smislu ali i da unese kolorit podneblja, kao i da ostvari viziju perspektive. Kamen koji je upotrebio daje mu poseban sklad. Postoji i istinita anegdota kada je on, iako levičar, odbrusio generalima koji su mu se mešali u posao i sugerisali su razne nesuvisle ideje. Rekao im je: "Vi budite generali vojsci, a ja sam general za gradnju..". Posle toga su ga ostavili na miru, ali se i on povukao iz javnog života i opredelio se za profesorski poziv i pisanje knjiga iz kojih danas stiču znanja generacije i generacije studenata.

Ivan Marić nam skreće pažnju da na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu postoje biste samo dvojice naših arhitekata - Dobrovića i Zlokovića.

- Najznačajnije Zlokovićevo delo je već uništeno. To je Dečja klinika u Tiršovoj ulici, čijom nadogradnjom je izbrisano sve što je on napravio. Ukoliko istu grešku napravimo i sa Dobrovićevim delom, šta nam onda preostaje za budućnost. Imaćemo "belu mrlju" za ceo jedan period, skok preko čitavog jednog razdoblja.

Ivan Marić nema ništa protiv da se obnovi fasada, da se zgradi promeni nemana, da postane i hotel, ali "zahtevamo da se prodaja obavi samo uz jedan uslov ! da se sačuva spoljni izgled". Generalštab se može učiniti pristupačnijim ljudima tako što će se otvoriti dodatni ulazi i izgraditi prostori ispod zemlje. Predlaže isto ono što je urađeno u Luvru.

Naš sagovornik priznaje da obnavljanje nije nimalo lak ni jevtin posao. Ali, država mora da vodi računa o svim svojim kulturnim dobrima, a po svim kriterijumima zgrade Generalštaba VJ i SMO treba da budu zaštićene kao spomenik kulture.

- Temelji i noseći zidovi nisu oštećeni. Neuporedivo više bi koštalo rušenje - kaže Marić. - U Beogradu ima još monumentalnih zgrada, ali njih su gradile ruske arhitekte, čijih dela ima svugde po svetu. Zdanja o kojima je ovde reč samo su naša i autentična su.

Magistar Marić je svestan da su Vojsci Jugoslavije neophodne pare da bi rešila neka goruća pitanja, tako da joj do budućnosti našeg "Pentagona" nije mnogo ni stalo.

U stanju u kojem su sada obe zgrade, prema nekim procenama, vrede oko devedeset miliona maraka. Da ih krstareći projektili nisu razorili, za njih bi se dobilo čak 250 miliona maraka.

Parama od prodatih objekata Vojska Jugoslavije bi svojim oficirima i podoficirima kupila stanove. Potpuno zbrinutu porodicu ima tek svaki peti zaposleni u VJ. Nezbrinuto je 43,12 odsto, a delimično rešeno stambeno pitanje 35,23 procenata ljudi. Vojni vrh bi rado da se odrekne nekih, pogotovu reprezentativnih objekata i reši njihovom prodajom neka goruša pitanja.

Na spisku za prodaju, koji još nije ozvaničen, nalazi se i zgrada Vojnotehničkog instituta u Katanićevoj ulici, zatim ceo kompleks kasarne "Stepa Stepanović" na Voždovcu, pa kasarna "Vasa Čarapić" na Banjici, potom zgrada Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika u Krunskoj ulici, pa vojni kompleks u Lisičjem potoku, Banjički vis takođe, "Zastava film" u Ulici kneza Višeslava i niz manjih zgrada i ostalih nekretnina. Istovremeno se oko 60.000 članova porodica vojnih lica pristiglih iz Hrvatske, Bosne, Slovenije i sa Kosova potuca po kasarnama, barakama, skladištima, kabinetima, podrumima i kamp-prikolicama, očekujući da im njihova "firma" kad-tad reši životno pitanje, odnosno da dobiju stan.

Zgrade u Kneza Miloša su zapale za oko ljudima iz jedne mešovite izraelsko-austrijske firme. I još mnogi strani investitori su nestrpljivi i raspituju se kada će da se reši sudbina ovih građevina.

Nekome možda zgleda dugo čekanje od dve i po godine, ali tu je jedna od kočnica da se sve uradi po propisu. Prvo treba da se reše imovinsko-pravni odnosi, da se utvrdi urbanistički plan i uslovi pa tek onda da se raspisuju tenderi i javno izaberu najbolje ponude.

Dragomir Popov, direktor Savezne direkcije za imovinu federacije, baš zbog pitanja i opšte situacije, izrekao je nedavno na konferenciji za novinare rečenicu koja dosta pojašnjava situaciju:

- Promenom vlasnika ne znači da se automatski menja namena i urbanistički uslovi, pa da novi vlasnik može da radi kako mu se svidi.

Dogovori između vojnog vrha i savezne administracije još traju.

Ostalo je nejasno i pomalo mistifikovano kako se oštećeni poslovni centar "Ušće" našao u rukama novog vlasnika, bez informacija kako je odlučeno da je dvadesettrospratnica za rušenje a ne za popravku.

U svetlu dugo najavljivane reorganizacije Vojske Jugoslavije izgleda da su zdanja autora Petra Dobrovića definitivno "višak" ovoj instituciji. Raniji pregovori sa Skupštinom grada Beograda koja bi tu, u zamenu za stanove, dobila prostor, i za sebe ali i za iznajmljivanje, pokazao se kao neostvariv. Zbunjuje samo to da su svi nekako neodlučni jer dve i po godine nije malo vremena da se ova oštećena zdanja dovedu u red. Uz uvažavanje mišljenja srpskih arhitekata da se ne ruši - nego obnavlja. Da bi buduće generacije imale šta da vide iz ovog, složićemo se, burnog perioda.