Lični stav

"Ilustrovana Politika", u rubrici "Pisma uredništvu", daje prostor autorima koji žele da iznesu svoj lični stav o svim pitanjima koja ih tište, uključujući tu i otvorena pisma državnim ustanovama i vodećim srpskim i jugoslovenskim političarima.

Prilozi ne smeju da budu duži od šezdeset redova. Najbolji prilog u mesecu ćemo, po mišljenju redakcijskog kolegijuma, honorarisati. Zato molimo autore da nam uz tekst pošalju tačnu adresu i broj žiro-računa.

Uredništvo

Manastiri, muzeji, reportaže...

Kao redovan čitalac hteo bih da vam dam jedan predlog. U svakom broju vi odvojite po šest strana za priču i roman u nastavcima. To je, po mom mišljenju, nedopustivo. Ili moglo bi da se prihvati, ali kada bi "Ilustrovana" imala bar osamdeset strana. Dve strane za priču, to bi i moglo da prođe, ali više od toga ne. Preostale četiri bi mogle biti upotrebljene za nešto mnogo vrednije. Recimo za još jednu potpisanu reportažu.

Mogli biste da uvedete i rubriku u kojoj biste predstavili po jedan poznati pravoslavni manastir (iz svih pravoslavnih zemalja). Ili po jedan poznati svetski muzej. Takođe, mislim da biste obavezno morali da odvojite još jednu stranu za pisma čitalaca.

Šest strana za priču i roman, ponavljam, previše je. Po nekom mom zaključku, ni petina čitalaca ne obrati pažnju na te dve rubrike.

Vladimir Filipović,
Žleznik

Sugestije naših čitlaaca uvek nam mnogo znače u pokušaju da svima izađemo u susret. Nažalost, to nije uvek moguće pa smo zato prinuđeni da, na ovolikom broju strana, verujemo da ćemo moći da ispunimo i Vaše želje.

Ko čeka ne dočeka

Od pre dve godine traje sudski proces sa redovno zakazivanim ročištima, na kojima se tuženi nikad nije javljao iako je adresa uvek bila tačna. Napomena je uvek bila "nepoznat". Taj "fini nepoznati gospodin" je po imenu Momčilo-Moma Pavlović, navodno istoričar umetnosti, oženjen navodno pesnikinjom, sve sami intelektualci, stanovali us kao podstanari u dvosobnom stanu. Dotična gospoda su pre dve godine, ne odjavivši se, napustili stan, ključeve ubacili u poštansko sanduče i ostavili neplaćene kirije i račune za više meseci od struje, telefona i "Infostana", sve sa kamatama. Sve sam morala ja da platim od moje penzije.

Nije tačno da je taj "gospodin" nepoznat. On stanuje u Beogradu, znam adresu i broj telefona. Nejasno je kako se događa da se pozivar uvek vraća sa naznakom "nepoznat". Tu nisu čista posla. Verovatno da tu i advokati igraju neku ulogu svojim savetima.

Dr Ivanka Miletić-Cmelić
Novi Beograd

"Liman" na suvom

Tokom leta ove godine potopio se brod-samohotka "Liman" za prevoz šljunka preduzeća "Heroj Pinki" iz Novog Sada. Desilo se to na Dunavu, sedam kilometara nizvodno od Kostolca. U brodu je ostala zarobljena tročlana posada koja, nažalost, nije uspela da se spase.

Kada je odlučeno da se "Liman" izvadi, posao je poveren preduzeću "Ivan Milutinović" iz Beograda i "Mostogradnji".

Prilikom udara u dno, na sedamnaest metara dubine, brod je delimično pukao. U njemu je ostalo dosta šljunka koji su ispumpali "mamutkom" ronioci PIM-a. "Liman" nije mogao biti vađen na standardan način pa je zato samo u pramčani pik i zdrave prednje komore umupmavan vazduh, a krmni deo su podizale dizalice "soča" iz PIM-a i "miljacka" iz "Mostogradnje". Sajle koje su služile u tu svrhu bile su teške tri tone i išle su sa jedne dizalice na drugu.

Sve je urađeno besprekorno. Pramac "Limana" je privezan za dve usidrene barže, a kada se pomolila paluba, ispumpana je voda iz nje i stavljena cerada na mestu preloma. Krma je podvezana i oslonjena na posebnu baržu.

U ceo poduhvat bile su uključene kapetanije pristaništa: Veliko Gradište, Smederevo, Beograd i inspektori iz Požarevca.

Motorni potiskivač "Pinki" prevukao je ceo sastav uzvodno do Vinče a zatim sutradan do Ade Huje. Četrnaestog novembra "Liman" je izvučen na navoz Brodogradilišta "Beograd".

Time je ovaj izuzetan poduhvat završen.

Nikola Kurjački,
Beograd

Da se nepravda ispravi

Raduje me što u poslednjih nekoliko brojeva pišete o nepravdama koje su pre nekoliko decenija učinjene mnogim porodicama kada im je nacionalizacijom oduzeto sve što su imali.

S obzirom na to da ste i ranije objavili neka moja pisma, odlučila sam se, s puno poverenja, da vam se obratim za savet i pomoć.

I mi smo potomci jedne porodice "velikog formata", stare banatske familije iz Zrenjanina. Naš pradeda Julijus Daun je daleke 1887. godine kupio veliku ciglanu u Zrenjaninu i ona je odigrala značajnu ulogu u razvoju grada. Mnoge zgrade i danas ponosno prkose zubu vremena jer su sagrađene njegovim kvalitetnim ciglama.

Svojim ciglama, velikog formata, bilo je tu nekoliko stotina hiljada komada, pradeda je u centru Zrenjanina sagradio veliku palatu. Nasvakoj cigli je bilo utisnuto njegovo prezime - Daun. Prizemlje je bilo prodajni prostor, podrumi - sređeni magacini, a sprat - nekoliko komfornih stanova u kojima su živeli svi Daunovi.

Naš deda, otac naše majke, agronom Aladar Daun 1921. godine dolazi u Zrenjanin na očev zahtev i preuzima rukovođenje radnjom. Posoa je napredovao sve dok mu sva imovina nije konfiskovana posle rata, bez obrazloženja i stvarnog razloga.

Zgrada ponosno stoji u strogom centru Zrenjanina, proteže se u tri ulice i dosta je ruinirana. Na odmorištu stepeništa, između prizemlja i prvog sprata, stoji ugravirano ime Julijus Daun. To je nekadašnja "Na- Ma", zatim Robna kuća "Beograd", samousluga, pa "Rodić". Mnoge prostorije nisu korišćene.

Cela zgrada, pa i stambeni deo, oduzeti su našem dedi, a iz nje odstranjeni (izbačeni) svi članovi porodice Daun.

Pošto se mnogo govori i piše o denacionalizaciji, interesuje nas, potomke te čuvene i ugledne porodice, da li će nepravda biti ispravljena? Da li će zgrada biti vraćena ili će naslednici biti obeštećeni?

Ako možete, posavetujte nas kome da se obratimo za savet i pomoć.

Unapred zahvalna vaša verna čitateljka

Mirjana Zubanov,
Kikinda

Na Vaše pitanje odgovoriće naš advokat u prvom januarkom broju "Ilustrovane Politike".

Vladini službenici ili državni neprijatelji

(Otvoreno pismo kolegama: Zoranu Đinđiću, premijeru Vlade i prosvetarima)

Dragi kolega Đinđiću, postavio bih Ti tri pitanja, mada nisam mudri duh iz pustinje; i mada je posao na državnom kormilu i satanski i božanski!

Prvo, dokle će dve prosvetarske dnevnice da vrede "eto- koliko-samo-za-benzin". Priučeni vodovodžija mi je za otpušavanje vodvodne cevi u stanu, pre nekoliko meseci, tražio "samo dvadeset maraka", eto-koliko-samo-za-benzin. U poslu mu je pomagao sin, srednjoškolac. Kad mu je majstor zapovedio normalnim glasom da usmeri mlaz svetlosti na otvor odvodne cevi, nije ga pomoćnik čuo. Tek na majstorovu glasniju zapovest, ovaj pomoćnik, zagluvljen svojim mislima, dobio je sluh. Tom majstoru sam objasnio da je teško njemu sa jednim takvim gluvim. Koliko je tek teško mojim kolegama prosvetarima i sa pedesetak istih učenika u odeljenju. I zato se moram pobuniti protiv izjave jednog vašeg ministra u štampi da je početkom ove školske godine Vlada ispoštovala obećanja prosvetarima da će biti upisan zakonski broj učenika. To je poluistina. Jer, i ove godine u odeljenju drugih, trećih i četvrtih razreda upisivano je i pedesetak učenika (nasleđe prethodne vlade).

Drugo, kada će ova vlada, saglasno predizbornoj devizi Demokratske stranke "Pošteno!", rad platiti pošteno? I u kraljevini i u republici Jugoslaviji, pod okriljem Zapadne Evrope, širila se ona društvena grupa ljudi koja je primala pristojnu platu. Tom platom ljudi su mogli porodicu pristojno da odenu, da obuju, da nahrane, izvedu nedeljom u pristojan restoran, pozorište ili na koncert; na otplatu da kupe kuću ili stan, ili da unajme pristojan stan. Dobrostojeći boemi mogli su u Skadarliji da se provode i "laju na državu". Neke od takvih buntovnika, na primer Jakšića, država je premeštala od zabiti do zabiti; Radoja Domanovića se pribojavala.

Treće, jesmo li mi, prosvetari, nameštenici vlade, "neprijatelji države", kako nas je oslovljavao premijer prethodne vlade? Da li će, možda, kao u mudroj jevrejskoj državi, intelektualci postati i sabesednici vladini i saučesnici u prosvećivanju.

Divim se mojim kolegama prosvetarima koji su sve ovo suludo vreme seljačkih ratova i buna, krajem prošlog veka, dostojanstveno obavljali svoj poziv! I ustrajno podnosili klevete! I ustrajno snosili pad plata sa hiljadu na sto maraka! I darovali su im i uzimali samoupravljanje ljudi prethodnog režima, kao što je kralj Aleksandar Ujedinitelj oktroisao i oduzimao ustav narodu!

I, izražavam poštovanje premijeru Đinđiću, koji je "kadar stići i uteći i na strašnom mjestu postojati"! Jer, srpska ekonomija je trošna kao brod Vernovog putnika što je na putu oko sveta, do svoga cilja, spalio i drvenu oplatu svoje lađe.

Horhe Šurlan,
magistar sociologije,
Beograd