Može li se zakonom zaštititi ptičji svet Srbije?

Ovih dana stidljivo se pojavila vlast da su italijanski carinici okončali operaciju "Balkanske ptice". Uhapšena je, naime, grupa italijanskih i jugoslovenskih građana koji već više od pet godina organizovano švercuju retke vrste ptica iz naše zemlje koje završavaju na jelovnicima boljih restorana širom Italije.

Ko zna koliko bi još potrajala ova, čak i u svetskim razmerama nezabeležena kriminalna rabota, da švercerska grupa, očigledno ohrabrena višegodišnjim nesmetanim radom - nije pokušala da u Italiju prebaci neverovatnih dvanaest tona ubijenih i uglavnom zaštićenih vrsta ptica. Ukupno, više od pet stotina hiljada primeraka!

Zamrznute ptice su otkrivene u duplim pregradama hladnjača u kojima se nalazila i razna druga divljač za koju su osumnjičeni na italijanskoj granici pokazali lažne deklaracije. Većina ovih ptica je pohvatana ili pobijena u svojim staništima u Vojvodini, tačnije na širem području Sombora, Stanišića, Srpskog Miletića, Subotice, Bača, Vrbasa, Titela, Kikinde, Sremske Mitrovice... Godišnji obrt u tom nedozvoljenom ali vrlo unosnom poslu, koji traje već pet i više godina, procenjuje se milionima maraka.

Eldorado za strance

- Ovaj kriminalni posao traje već godinama - kaže magistar Slobodan Puzović iz Zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu i poznati vojvođanski ornitolog. - Reč je o dobro organizovanoj sprezi italijanskih lovaca, pojedinaca iz naših lovačkih društava, privatnih turističkih agencija i, naravno, pojedinaca zaposlenih na carini. U više navrata sam upozoravao na to, pisao raznim forumima i organizacijama, ali uvek je stizao isti odgovor: dokaži. Štaviše, pojedina lovačka društva su me optuživala kako "podrivam vojvođansku lovnu privredu".

Uprkos saveznom Zakonu o lovstvu, republičkim, regionalnim i opštinskim propisima iz ove oblasti, Srbija je nesumnjivo pravi eldorado za strane lovce. Naša lovačka društva više su zaokupljena kako da dokonim, bogatim ljudima iz inostranstva uzmu što više para, nego da spreče lov na nezaštićene vrste ptica.

- Lovci, prvenstveno iz Italije, ali i drugih zapadnih zemalja uglavnom dolaze preko privatnih turističkih agencija. Njihov boravak se - kaže Slobodan Puzović - registruje kao lov na prepelice. U praksi je, međutim, drugačije: pucaj koliko hoćeš, pucaj na sve što ti dođe na nišan, a onda ćemo se već dogovoriti oko cene. U drugim zemljama tako nešto je nezamislivo. Kazne su rigorozne, makar i za jednu ubijenu zaštićenu pticu. Zato i dolaze u naša lovišta gde, za šaku maraka, mogu da se ponašaju kao na "Divljem zapadu". U Srbiji imamo 275 vrsta ptica koje ne samo da se ne smeju ubijati već ih je zabranjeno i uznemiravati. Međutim, "devizni lovci" svoje hladnjače pune upravo ovim vrstama ptica.

Još se ne zna tačno ko sve u našim lovištima pod maskom lovnog turizma omogućava pravi masakr zaštićenih vrsta ptica, ali je javna tajna da su u "biznis" debelo umešani pojedinci iz javnog preduzeća "Srbijašume", koje, kako je utvrđeno, ima i ugovor sa izvesnim nedavno uhapšenim Lučanom Belentanijem, vlasnikom preduzeća "Lube Ůu", sa sedištem u Bezdanu kod Sombora. Njegov glavni posao bio je tad da odstreljene ptice bezbedno prebaci u Italiju.

Puzović kaže da u poslednje vreme postoje čak i privatna lovišta. Postoje znaci da je u nezakonitom formiranju jednog takvog lovišta, u Doroslovu kod Sombora, učestvovao neko iz Ministarstva poljoprivrede i šumarstva Srbije. Lovište koje se prostire na oko hiljadu hektara ustupljeno je izvesnom italijanskom grofu Pjetru Arvediju. On ga je nazvao "Kraljevska prepelica", po ptici koja je po međunarodnim klasifikacijama naša najređa i najvažnija ptica. U Srbiji je registrovano svega oko četiri do pet stotina parova ove vrste prepelice.

"Kaznene ekspedicije" sve češća su pojava u vojvođanskim lovištima

Ovaj slučaj je stigao i do Vrhovnog suda Srbije, jer je Lovački savez Srbije, koji je gazdovao lovištem, tužio Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva, tvrdeći da je povređen 25. član Zakona o lovstvu kojim je regulisano na koji način se lovište može oduzeti ili dati drugom na korišćenje.

Ornitolozi tvrde da je većina ptica namenjena za ishranu, ali je sve veći broj čije meso nije za jelo već ih lovci prepariraju. Najtraženije su neke vrste šljuka, laste, slavuji, mali i veliki kliktaš, stepski soko...

"Lovci bez granica"

U Italiji je jedan od najtraženijih specijaliteta pašteta od slavujevog jezika. Za jednu porciju potrebno je ubiti oko sto pedeset ptica. U Francuskoj su na ceni crevca od šljuke, kao i grudi drozda, ptice pevačice. Od drozda, čvorka i ševe prave se aromatični prelivi za špagete. Nedavno je u zamrzivaču jedne somborske lovno-turističke organizacije pronađeno više od pet hiljada zamrznutih ptica. Većina su, doduše, bile lovne ptice, ali je nađeno i mnogo onih koje je zabranjeno loviti, kao što su ševe, čvorci, drozdovi... Savesni lovci prijavljuju ponekad ovakve i slične slučajeve, ali dok inspektori stignu, ptice se uklone iz zamrzivača.

- Kako se odnosimo prema našem ptičjem blagu možda najbolje ilustruje primer sa poslednjeg Sajma lova u Novom Sadu. Sa mnogobrojnih štandova u sajamskoj hali odzvanjali su glasovi mnoštva ptica. Sve je to, u stvari, bila samo reklama za prodaju inače zabranjenih "vabilica". U isto vreme na mnogim štandovima izlagani su primerci prepariranih ptica među kojima su u devedeset posto slučajeva vrste koje su prirodna retkost Srbije - priča Puzović. - Na štandovima su na više mesta stajale adrese i telefoni preparatora koji su tako reklamirali svoju "robu". Naravno, nigde nije bilo ni pomena da je reč o retkim, zaštićenim vrstama ptica koje se ne mogu posedovati čak ni preparirane bez posebne dozvole nadležnog ministarstva. I šta onda, posle jedne takve javne "prezentacije", očekivati od lovaca iz Italije koji se u našim lovištima ponašaju kao "lovci bez granica".

Obelodanjivanje ove višegodišnje "ptičje afere", do sada nezabeležene u Evropi - još je žalosnije ako se zna da je ova kriminalna delatnost otkrivena u Italiji, a ne kod nas gde se pravi pokolj ptica već godinama nesmetano odvija.

U želji za brzom i dobrom zaradom, naročito posle godina ratova i sankcija, pojedinci ne zaziru od najdrastičnijih oblika uništavanja prirodnih resursa Srbije. Zanimljivo je da se otkrivanje afere sa švercom ptica iz Srbije poklopilo sa promovisanjem dve opsežne studije o zaštiti prirode i razvoju lovstva u Srbiji, u kojima je poseban akcenat dat na zaštiti i očuvanju retkih ptičjih vrsta. Slične studije su i ranije rađene, ali očigledno je da su svežnjevi "proizvoda" nemačke Bundes banke neuporedivo poželjnija "roba" od naših deklarativnih opredeljenja.

Javor Rašajski, naš poznati slikar, ornitolog, autor svetski priznate studije "Ptice Srbije" i direktor muzeja u Vršcu, kaže da je dobro što je ova afera isplivala na površinu, jer ko zna koliko bi još godina trajala. Prema procenama stručnjaka, ako se uništavanje ptica nastavi tempom kao do sada, u Srbiji će kroz dve, tri decenije zamreti ptičji cvrkut.