Žaklina Krsmanović

Kada je Brena prvi put došla kod nas, otprilike pre pet godina, meni je bilo dvadeset pet - priča Žaklina Krsmanović - Krenula je prema mojoj mami, a mama je pokazala na mene. Brena me je pogledala sa nevericom: "A, ti si ta Žaklina!" Pokazala sam joj slike, ona je odabrala jednu plesnu haljinu, ne baš klasičnu. Napravila sam joj haljinu, ali je ona baš u to vreme ostala u drugom stanju, pa nije mogla da je nosi. Posle godinu dana, kada se porodila i malo smršala, pojavila se u toj haljini na televiziji. Sećam se da je mama uzviknula: "Eno Brene u tvojoj haljini!"

Ali, naša priča sa Žaklinom Krsmanović uopšte nije tako počela. U početku razgovora nismo imali pojma da ona već godinama kreira i šije scenske kostime za Lepu Brenu i sve one balerine iz emisije "Grand šou". Sve je držano u strogoj tajnosti, uz javne priče da se te "krpice" nabavljaju u inostranstvu. Tek je nedavno Brena pristala da se to obelodani, čak se izvinjavajući Žaklini: "Grize me savest što sam te toliko dugo držala u anonimnosti. I obavezno reci da je mnogo lakše priuštiti sebi neki komad odeće od Armanija ili Versačea, nego imati tvoje unikate".

Alibaba sa naslovne strane

Žaklina Krsmanović nam je bila zanimljiva sama po sebi, nezavisno od Brene, zato što smo čuli da je ona jedina osoba u Beogradu koja se isključivo bavi kreiranjem i šivenjem plesnih kostima za žene i muškarce. To radi više od deset godina. Nekada je i sama bila plesačica i šila haljine isključivo sebi, ali je vremenom shvatila da se od toga lepo može živeti i odrekla se podijuma u korist šivaće mašine. Danas kaže da svoj posao ne bi menjala ni za šta na svetu.

I mi smo, poput Brene, očekivali stariju osobu. Žaklina je, međutim, žena tridesetih godina, visoka, zgodna, lepa i moderna. Ona je sve, samo ne šnajderka u uobičajenom smislu te reči. Zato je Brena u prvi mah bila zbunjena, baš kao i Žaklina kada je čula Brenin glas. Seća se:

- Brena je slučajno bila na nekom plesnom turniru, dopale su joj se haljine na plesačicama, raspitala se ko ih pravi i pozvala me. Posle one prve haljine ponovo se javila: "Ej, Žak, ono je super prošlo, svi su me pitali, moramo i dalje da radimo!" Ona je, naravno, putovala, svašta po svetu viđala, dolazila mi sa najluđim idejama. Kao, recimo, hoće farmerke sa peruškama i aplikacijama, videla je to u Monte Karlu. Ja to pokušam da zamislim i napravim na svoj način.

Žaklina ne može da kaže koliko je puta što zamišljala, što sama izmišljala za Brenu, nije brojala, ali tvrdi:

- Ta je žena izuzetno normalna, nije uopšte zakeralo kao što umeju da budu plesači. Čak sam jedno vreme, kada smo imale istu liniju, ja probala umesto nje. Ona samo dođe, uzme haljine i naruči dve-tri nove. Kaže: "Ti samo radi, nema ograničenja, nema rokova". Ali nekad bude frka, za tri dana sve mora da bude gotovo. Nikada neću zaboraviti kostim za onaj spot sa Alibabom, koji je izašao na naslovnoj strani "Ilustrovane Politike". Samo mi je rekla: "Žak, evo ti kaseta, slušaj pesmu, pravi nešto". Taj kostim, sa onim turbanom, bukvalno sam napravila za jedan dan i jednu noć. Ako je nekad i donela nešto svoje, ja sam joj pravila frizuru, uplitala kikice, stavljala joj nojeve peruške raznih boja. U jednom novogodišnjem programu, kada je pevala sa Džejom, imala je svetlucavi kostim boje kože, neobičan, atraktivan. To su ljudi zapamtili, pojavio se u svim novinama. Samo što niko nije znao ko je to napravio.

Tek je nedavno Lepa Brena obelodanila ko kreira njenu odeću

"Šlogirane" farmerke s perjem

Breni, tvrdi Žaklina, sve dobro stoji, mada ne navija baš za one njene miniće s početka karijere. Ali joj zato sasvim dobro pristaju neke "šlogirane" farmerke s perjem, kamenčićima i perlicama. Jednom, dok su je šminkali za spot, Žaklina joj je na licu mesta pravila "bluzu" od parčeta crvenog tila i špenadli.

Nije čudo što bi se mnoge folk pevačice rado stavile na listu čekanja kod Žakline, ali - ne može. Ne da Brena, a neće ni Žaklina.

- Ne bih želela da se taj štras, u izvesnom smislu zaštitni znak Brenin i neke visoke mode, povlači svugde. Svaka čast svima, ali nekako mi je Brena unikat, i baš mi imponuje. Oduvek je ona nešto takvo nosila, a ja sam oduševljena što je baš meni pripala čast da kombinujem to nešto njeno sa nečim svojim.

Žaklinina isključivost, međutim, posustaje kada je reč o balerinama u emisiji "Grand šou". Jedino tu pristaje da radi kostime koje kreira Mira Čohadžić. Ipak, ostaje joj dosta prostora da pusti mašti na volju i sita se naigra.

Tvrdi da uopšte ne žudi za izlaskom iz anonimnosti, međutim...

- Meni ne treba reklama, teško postižem i ovo što me čeka. Jedino mi je važno da se na kraju, ipak, sazna da se ono što deluje svetski pravi ovde. Uprkos svemu, mi imamo potencijale koje samo valja na pravi način podsticati.

"Dođi, mala, da radiš kod nas"

A da li je ona podstaknuta i kako ovde živi od svoje retke profesije?

- Pristojno, mada ne toliko dobro kao što ljudi misle. Materijali za kostime su vrlo skupi, pa ako bih ja proporcionalno naplaćivala svoj rad, niko ih ne bi kupovao. Sve nabavljam iz inostranstva, ovde bukvalno ne možete ni konac da nađete. Obično mi prijatelji odande šalju kataloge sa tkaninama, štrasom, perlama... Ipak, sve je to "na mišiće", previše neozbiljno za ovako ozbiljan posao.

Konkretno: u katalogu londonskog "Krisana" haljina za latinoameričke plesove košta od 2.500 do 3.000 maraka, a kod Žakline, od 300 do 800. Za standard tamo treba izdvojiti četiri do šest hiljada maraka, a Žaklinina najskuplja je 1.600. Metar materijala košta od pedeset maraka naviše, a jedna boa (perje na rubu haljine), kojih mora da bude pet, staje sto pedeset. Pitamo da li je istina da je za jednu haljinu za standardne plesove potrebno više desetina metara materijala?

- Do pre četiri-pet godina podrazumevalo se od dvadeset do pedeset metara, zavisno od broja slojeva podsuknji. Sada to više nije u modi, maksimum je deset metara. Ali je postupak šivenja sa onim bojama na rubu mnogo teži nego sa onim silnim metrima. Ove sezone se nešto više, mada i dalje retko, nose pantalone, samo što to sebi mogu da priušte isključivo devojke sa izuzetno dobrom linijom.

Za muškarce Žaklina šije samo košulje, jer su pantalone manje- više iste, to mogu i klasični krojači. Ali ni košulje baš ne uzima rado, pošto su uglavnom crne ili bele, malo je dosadno, nema tu nekog igranja. Ali zato haljine...

- Veći sam majstor za latino haljine, a više volim da radim standard. Te su porudžbine mnogo ređe, previše su skupe, pa kad dobijem neku, dam sve od sebe da bih se dokazala. Mesečni plafon mi je šest latino haljina, a kad jednom u dva meseca dobijem standard, onda pored toga mogu da uradim samo ove tri. Tokom tri meseca raspusta, kad zamre plesačka sezona, obično uzimam Brenu ili ako uleti neka venčanica. Radim sve ono što je neobično, sa čim obični krojači ne smeju da se uhvate ukoštac. Recimo, maturske haljine, ali ne bilo kome, nego plesačicama kad dođu u tu priliku Tada se iživljavam, pravim romantične haljine koje druge devojke možda ne bi obukle.

"Ti, mala, kad god hoćeš možeš da radiš kod nas", rekli su Žaklini u italijanskoj modnoj kući "Sapijel", a stigla joj je i ponuda od londonskog "Krisana".

- Kada se jedna naša devojka, koja živi u Engleskoj, pojavila u mojim haljinama, svi su je pitali odakle su, a kada im je rekla, pogotovu cenu, njima je bilo smešno. Prethodne haljine nabavljala je u preskupom "Krisanu", gde su se začudili što više ne šije kod njih. Pomenula je mene i pokazala im moje kostima, a oni su mi preko nje ponudili posao. U decembru, uoči svetskog prvenstva, trebalo je da odem tamo, međutim, ja ovde toliko imam posla. U međuvremenu sam se udala i rodila kćerkicu i jednostavno nisam imala hrabrosti da odem, što ne znači da neću nikada otići.