Zvonili smo uporno. Sa kraćim prekidima punih dvadesetak minuta odlazeći i vraćajući se do zvonca. Petak oko podneva. Bilo je minus jedanaest stepeni, provejavao je i sneg... Vojnik preko puta ulaza u zapuštenu vilu u Bulevaru mira broj 75 nemo nas je posmatrao. Gledao je u našem pravcu sa kapije ulaza u Beli dvor iz Bulevara mira, ali nije reagovao. Ni glasom ni pokretom. Bio je baš nezainteresovan. Kao da nas uopšte nije primećivao. To što zvonimo na kapiji gospođe Jovanke Broz nije ga zanimalo.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Samo tri meseca posle Titove smrti Jovanka Broz je iseljena iz Belog dvora u vilu u Užičkoj 75

Ohrabreni njegovom nezainteresovanošću, pomalo i ljuti što posle tolike zvonjave niko ne izlazi iz vile, u kojoj znamo da živi Jovanka Broz, zbog čega smo i došli, zvonili smo sve upadljivije i žustrije. Čak i lupali po metalnoj kapiji. Jednom, dvaput, triput... Cimali smo kapiju, hvatali za kvaku, jedino ne pokušasmo s onim: "Domaćineeeee!" Niko nije odgovarao. Ni zavesa da se pomeri na prozoru, ili otvori žaluzina.

Dani u krevetu

Bliska rođaka Jovanke Broz, koja neće da kaže ime, dva dana ranije nam je objasnila da su u prizemlju momci iz obezbeđenja i da je verovatnoća da nas gospođa Broz primi i razgovara sa nama gotovo nikakva.

- Ona stanuje na spratu, zapravo od tolikih soba u kući koristi samo dve, ali je u njima užasno hladno. Kuća se ne greje, valjda je opet kotlarnica u kvaru.

Naravno da nas najviše interesuje kakvog je zdravlja bivša supruga Josipa Broza Tita, koja je sa njim u braku provela punih dvadeset osam godina, pa to prvo i pitamo.

- S obzirom na to šta je sve preživela u ovih dvadesetak godina, dobrog je zdravlja. Trenutno je prehlađena, hladno joj je i zbog toga je s pravom nervozna. Neprekidno je u krevetu, ispod ćebeta, a da se skroz ne smrzne, spasava je džemper-prsluk od debele vune iz Sirogojna koji sam joj poklonila pre nekoliko godina.

Pune tri decenije Jovanka Broz je bila prva dama Jugoslavije. Mlada Ličanka je prošla prethodno četvorogodišnju ratnu golgotu. U dvadeset četvrtoj, sredinom 1948, Jovanka Budisavljević dobija čin majora a nosilac je i najvećeg priznanja za ratne zasluge i učešće u narodnooslobodilačkoj borbi Titove Jugoslavije - Partizanske spomenice 1941. godine. Tito i Jovanka tajno su se venčali 1952, sedam godina po prvom ulasku Jovanke Broz u Beli dvor, i upoznavanja s maršalom u zimu 1945. godine. Kumovi na venčanju bile su tadašnje Titove uzdanice: komandant Armije Ivan Gošnjak i prvi čovek Ozne i svih sastava jugoslovenske policije Aleksandar Ranković. U vreme venčanja prelepa, otresita i hrabra dvadeset sedmogodišnja Ličanka i pedeset devetogodišnji iskusni Josip Broz disali su kao jedna duša, sve do njegove smrti u maju 1980. godine.

Na grobu supruga Josipa Broza

- Nisu prošla ni tri meseca od njegove smrti, a moju rođaku su pod oružjem, samo u spavaćici, isterali iz Belog dvora i uselili je u kuću preko puta ulazne kapije, u vilu u Bulevaru mira broj 75, gde i danas živi. Sa njom je tada, srećom, bila rođena sestra Nada, u to vreme profesorka engleskog u Vojnoj gimnaziji. Iznenadno preseljenje Jovanka je užasno teško podnela. Da sestra nije bila uz nju, ne znam kako bi sav taj užas preživela...

Nemi telefon

Inače, Jovanka Broz ima još jednu sestru - Zoru. Sve sestre, i rođene i one od tetaka, obilaze je i brinu o njoj.

- Teško joj je, veoma joj je teško, usamljena je, napuštena i izneverena od mnogih prijatelja. To, naravno, nikome ne bi palo lako - kaže bliska Jovankina rođaka.

Da kolege iz "Blica" skoro nisu napisale da se smrzava, da je kuća u kojoj živi bez grejanja, a često i struje, teško da bi ova sedamdeset sedmogodišnja udovica Josipa Broza i došla na stranice bilo kojih novina.

Kako je naravno i red, pokušali smo da sa njom uspostavimo vezu ne bismo li joj i mi pomogli da izađe iz hladnih odaja "kućerine ili viletine", kako je u svim svojim intervjuima od kada se preselila nazivala trenutno prebivalište. Znajući da je advokat, Toma Fila dugo bio prijatelj kuće Broz, obratili smo mu se za broj telefona, ali je odgovor iz njegove kancelarije glasio: "Ne vredi telefon. Na telefonske pozive gospođa Broz ne odgovara, ne diže slušalicu, morate da joj se obratite pismom!"

Odgovor na pitanje ko umesto gospođe Broz u njenoj kući diže telefonsku slušalicu i zašto ne odgovara na telefonske pozive nismo dobili, ali smo već sutradan, saznali, slučajno, u kom grmu leži zec. Odneli smo redakcijsko pismo u kome molimo gospođu Broz da nas primi. Umesto da se sretnemo sa njom, kako bismo joj lično uručili spremljena pitanja, pismo je preuzeo, ne puštajući nas ni santimetar unutar dvorišta, muškarac srednjih godina, oko tridesete, sa gumenim čizmama na nogama, nimalo iskaljanim. Ličio nam je na policajca, mada je bio obučen kao baštovan. Uzeo je pismo i bez reči se vratio na portirnicu ulaza u Beli dvor. Uostalom, šta bi baštovan u ovo doba godine i radio u bašti pod snegom.

Kuća u Bulevaru mira 75 u kojoj stanuje Jovanka Broz

Prošlog petka, ovog puta direktan kontakt pritiskajući zvonce i lupajući u metalnu kapiju u krajevima već dobrano zarđalu, pokušali smo da napravimo lični susret. Ni ovoga puta se niko nije javio. Nismo čak ni videli, makar s prozora, gospođu Broz. Samo što nismo podvriskivali pred kapijom uvereni da sve to možda neko snima i da će se na onoj studeni sažaliti i otvoriti nam vrata, ali uzalud. Ništa se nije otvorilo; ni vrata kuće, ni metalne žaluzine na prozoru, ni ulazna kapija. Sve je bilo toliko tiho da smo posumnjali da u toj kući uopšte ima nekoga. Dugo smo gledali u dimnjake. Na kući ih ima više, ali se ni iz jednog od njih nije dizao dim. Kuća je zaista ličila na kućerinu. I to iz onih filmova.

- Vila ovako spolja - kaže naša sagovornica - ne izgleda loše. Unutra je, međutim, veoma zapuštena. Krov je na više mesta propao, niz zidove se sliva voda.

Spominjemo sagovornici da je za Jovanku Broz svojevremeno napravljena posebna vila u Užičkoj ulici, doduše dva tri bloka dalje od rezidencije u Užičkoj 15 u kome je živela sa Brozom, ali da je ona tada odbila da se u tu kuću useli. Odlazimo i do te kuće, u njoj je sada smešteno beogradsko sedište Evropske unije. Zgrada izgleda veoma primamljivo, iako je napravljena pre dvadesetak godina. Dvorište i bašta su veliki, kuća izlazi na dve ulice bar spolja izgleda veoma lepo. Mnogo lepše nego visokim zidom opasana "kućerina" u kojoj su je u spavaćici i bez ličnih stvari iz Užičke 15, na prečac, uselili jedne letnje noći jula 1990. godine.

- Tada su joj rekli da je to samo privremeno. To privremeno još traje - bori se za svoju rođaku naša sagovornica. - Unutrašnjost kuće poslednji put je sređena 1961. godine za Prvu konferenciju nesvrstanih zemalja, jer je u njoj tada odsela Indira Gandi. Šta da vam kažem kad se u tu kuću Jovanka Broz uselila tek trideset godina kasnije nakon te konferencije, u njoj živi već skoro dvanaest godina, što znači, da više od četiri decenije kuća nije nijednom ljudski adaptirana ili osvežena i popravljena.

"Može da bira"

S obzirom na to da je vila vlasništvo države, odlazimo kod Dragomira Popova, direktora Savezne direkcije za imovinu Republike Jugoslavije, i pitamo ga šta će biti s kućom? Prethodno mu saopštavamo sve što smo, nažalost iz tuđih usta, i iz druge ruke ne direktno od gospođe Broz, uspeli da saznamo.

Kuća u kojoj je sada sedište Evropske unije u Beogradu građena je osamdesetih za Jovanku Broz

- Verujte, ne znam šta će biti s kućom - odgovara nam gospodin Popov, veoma ljubazno i predusretljivo odazivajući se na prvi telefonski poziv da se sutradan sretnemo u njegovoj kancelariji. - Godinu dana radim ovaj posao, praktično od 5. oktobra kad je smenjena prethodna garnitura. Imam utisak da je gospođa Broz svih prethodnih godina mnogo propatila i da je s pravom ljuta. Kuća jeste u očajnom stanju, grejanje čas radi, čas ne radi, električna instalacija je, čujem, dotrajala tako da ne pomaže ni grejalica, krov prokišnjava, zidovi se kvase, sve u svemu gospođa Broz bi po mom mišljenju, trebalo da se iz te kuće iseli. Spremni smo da joj obezbedimo neku drugu vilu u kojoj bi se osećala prijatno, toplo i bezbedno. Eto to je ono što mogu javno vama za novine, a i gospođi Broz preko vas, da poručim!

Prenosimo reči rođake da je gospođa Broz i do sada svake godine slušala ponude za iseljenje, ali da joj konkretno niko ništa nije ponudio. Kad se nedavno u Palati federacije obreo čak i jedan milicioner iz obezbeđenja koga je gospođa Broz poslala kod Milenka Ostojića, direktora Službe zajedničkih poslova federacije, da se raspita "šta je sa svim njenim dosadašnjim molbama", dobio je odgovor: "Šta se to tebe tiče!"

- Ne bih ja o tim stvarima - kratko kaže gospodin Popov. - Moj posao je da gospođi Broz rešavam problem kad mi ona kaže da u kući u kojoj je sada neće više da stanuje, a ne da dovodim i odvodim vodoinstalatere, električare i molere.

- Ipak, gospođi Broz je teško. Kako, ko vas je obavestio ako ne ona?

- Verujte, saznao sam to posrednim putem tek pre nekoliko dana. Pozvao me je njen sestrić iz Španije koga sam pre koju godinu upoznao na jednoj svadbi, razgovarali smo gotovo desetak minuta i ja sam mu rekao, kada sam čuo šta se sa njom sada dešava, da mi se gospođa Broz obavezno javi. Dao sam mu i broj telefona na kome uvek može da me nađe. Evo, još se nije javila, nismo se čuli. Čitam i ja po novinama da se muči, ja u to verujem, ali bi zaista bilo nužno da mi neko otvori vrata kuće u kojoj živi i da sednem da sa njom porazgovaram. Zvao sam je mnogo puta telefonom koji sam jedva pribavio od jednog njenog komšije, ali ništa. Ona ne diže slušalicu, ne javlja se. Rođaci gospođe Broz tvrde da je Milenko Ostojić, direktor Službe zajedničkih poslova Savezne vlade, sa svim Jovankinim mukama poodavno u toku. Ja i on se ovih dana svakodnevno dogovaramo u vezi sa gospođom Broz.

Kompletna adaptacija kuće, a to bi moralo da se uradi, mnogo košta. Para za to država nema, a pitanje je gde bi ona za to vreme živela. Opet negde privremeno. Istovremeno, Popov veruje da je Jovanka Broz zaista omrzla tu kuću i pravo rešenje bi bilo preseljenje.

Ponovo se čujemo sa rođakom gospođe Broz:

- Znam da Jovanka neće sa Dedinja. Ona je, ipak, već šezdeset godina u ovom kraju Beograda i ne bi bio red da živi na Karaburmi, Vračaru, Terazijama ili u bilo kom drugom delu grada. Uostalom, zar ljudi, kad im, recimo, ruše kuću, ne traže da dobiju stan baš u blizini doma koji se ruši?

- Nema nikakvih teškoća - odgovara nam gospodin Popov kome sutradan prenosimo valjda i želju gospođe Broz koju smo čuli od njene rođake. - Nikakvih, ama baš nikakvih. Evo, obećavam javno, molim vas zapišite, i dođite metrom da premerite da gospođi Jovanki Broz možemo da obezbedimo kuću na Dedinju, u krugu od jednog kilometra, od mesta gde sada živi. Imamo nekoliko slobodnih vila u kojima bi mogla da stanuje, ali, ponavljam, treba da se sretnemo i da se o svemu dogovorimo.

Izjava Dragomira Popova, direktora Savezne direkcije za imovinu federacije, dakle i te kako odgovornog, i uverili smo se, komunikativnog čoveka, kako dva puta reče, javna je i za njega obavezujuća...

Novac je naša briga

Jovanka Broz odavno nema rešeno pitanje penzije i živi od apanaže koja joj se isplaćuje iz saveznog budžeta. Ta suma je veoma skromna. Živi praktično kao zatočenik, njeni rođaci kažu, da je do promene vlasti 5. oktobra bila čak i pod prismotrom. Jedva je dobila ličnu kartu, a pasoš još nema.

Nismo ni očekivali komentar od gospodina Popova jer je njegov posao nešto sasvim drugo, ali nas je zanimalo kako će žena koja nema nikakve izvore finansiranja, ni stalne prihode, osim te apanaže i pomoći prijatelja i rođaka, moći da živi u vili koja joj se nudi.

- Sve će biti besplatno kao i do sada - kaže Popov. - Naša briga biće i njeno preseljenje. Potrebno je da se samo sretnemo i dogovorimo kad će i gde to biti.

Nema pravnih smetnji

U kancelariji gospodina Popova zatičemo i Tanju Brdarovski, rukovodioca za raspolaganje državnom imovinom u sektoru za imovinsko- pravne poslove SMIP-a.

- Nema zaista nikakvih pravnih smetnji da se obavi preseljenje gospođe Broz kako bi joj se stvorili znatno bolji i humaniji uslovi za život.

- Evo, preda mnom je spisak slobodnih vila u našem vlasništvu - dopunjava priču gospodin Popov. - Tu u blizini gradi se i prelepo naselje sa lepim vilama zvano Mačkov kamen, grubi građevinski radovi su gotovo završeni, a useljenje će verovatno biti u toku leta. Uz one vile koje sam spomenuo, ponudićemo i to gospođi Broz, pa šta ona hoće neka izabere.

Čekao i Gregor

Istog dana kada smo mi na ulazu pokušavali da dozovemo nekoga iz kuće u kojoj živi Jovanka Broz, saznali smo od Dragomira Popova, da je pred kuću dolazio Gregor Knežević, pomoćnik direktora Službe za zajedničke poslove nadležne za održavanje. Službu vodi Milenko Ostojić, za koga gospođa Broz u novinama kaže "da do njega ne može da dođe i da se sve završavalo razgovorima sa njegovom sekretaricom".

- Gospodin Gregor Knežević je otišao u kuću u Bulevaru mira broj 75 kako bi se lično sreo sa gospođom Jovankom, da bi se dogovorili kada da dođu majstori i vide šta može da se uradi sa grejanjem. Ne želimo da radimo išta protiv njene volje, ali moramo valjda da se vidimo i da od nje čujemo šta će od naših ponuda izabrati. Gregor je na ulici bio gotovo ceo sat, ali unutra nije ušao - kaže Popov.

Bili smo i mi, a videli smo bio je i poštar. Za poštara smo saznali, jer je iz sandučeta, kada smo mi dolazili, virilo neko pismo...