Sa svojim đacima: "Vo imja Oca i Sina..".

Adam je boravio u raju. Jedini posao bio mu je da uživa. Jedini uslov za njegovu rajsku sreću bio je da ne bere plodove sa drveta saznanja. Ali, on je, ljudski, uradio baš to. Zabrljao je...

Tu poučnu hrišćansku priču mora nekako da ispriča simpatična Ana, plavooka veroučiteljica, svojim slušaocima, đacima prvacima u osnovnoj školi "Bora Stanković" na Banjici.

Ona je to pokušala ovako: "Jedino što je Adam trebalo da radi jeste da veruje Bogu. Ali, on nije hteo da veruje, on je hteo da zna i sazna. Kad je Bog ispitivao slučaj", nastavila je Ana Adam je rekao: "Nisam ja, Eva je!" Eva je rekla: "Nisam ja, zmija je!"

U tom trenutku jedan đak je ovako rezimirao: "I tako je nastala tužibaba". Veroučiteljica je bila zatečena i morala je da se složi s takvim zaključkom svog učenika.

Nije izdangubio onaj koji je izabrao nju, Anu Lukić, apsolventa Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, da uvede mališane u Hristovo carstvo. Selekcija je rađena timski. Vladike, psiholozi, sveštenici, birali su pedagoge po meri. Blaga narav, strpljenje i smirenost bili su, izgleda, ključni kriterijumi. Za Anu njezina misija je istovremeno i veliko lično zadovoljstvo:

- Svaki čas veronauke za mene je pun prijatnih iznenađenja i ispunjava me posebnim zadovoljstvom jer ovo nije klasična nastava, uobičajena didaktika. Ocenjivanja nema. Deca su opuštena i radoznala. Gotovo svi đaci imaju određena verska, crkvena prediskustva. Nastavu vodim tako da oni usvoje verske predstave kroz igru, kako je njima najlakše i najprimerenije.

Poslednjih dvadesetak minuta svakog časa rezervisano je za crtanje naučenog, ispričanog. Voštanim bojama deca prenose na papir slike hrišćanskog univerzuma. A veroučiteljica ih animira na odgovarajući način, pričajući im priče u slikama. Na ovom času tema je bio sveti Jovan Krstitelj. Anino kazivanje bilo je likovna skica:

- Sveti Jovan je živeo u pustinji. Imao je dugu kosu. Oblačio se u haljine od kamilje dlake i krštavao ljude u reci Jordanu, u zemlji Palestini...

Ana Lukić, veroučitelj: "Prvaci o hrišćanstvu uče i sa slika"

Scena je bila simbolična. Slika Srbije: u klupi za početnike, sve se uči iznova, od početka!

Ono čega smo se plašili desilo se: svojim prisustvom uneli smo nemir među učenike, tako da, ipak, pedagoška situacija nije bila autentična. Deca su se previše osvrtala na objektiv foto-aparata. Osim jednog đačića. Namrgođenog. On se durio i odbijao da se slika.

"Pustite me, ja neću da budem u novinama". Zašto, dete? "Nisam lud, neću ja u novine", bio je izričit ovaj mališa pametnjaković.

U školi "Bora Stanković" gotovo polovina đaka prvog razreda opredelila se za versku nastavu. Svakog časa se priključi poneko. Na ovom kojem smo prisustvovali došla su dva nova đaka. Ima zahteva da se učenici starijih razreda uključe u veronauku. Ovo je jedna od prvih škola u Beogradu u kojoj je, još pre desetak godina, ponovo počela da se slavi školska slava - Sveti Sava.

U školskoj upravi ima razmišljanja da se na kraju godine uporedi opšti uspeh đaka koji pohađaju versku nastavu i ostalih koji su se opredelili za "građanski" katihizis. Možda bi takvo merilo bilo od koristi.