Sa sestrom Anjom

Ta izložba je bila jedna od neobičnijih u Galeriji ULUS-a. Trajala je samo jedan dan, prekratko da bi svi koji su to želeli videli eksponate. Reč je o krstovima, bilo ih je dvadeset jedan, napravljenim od tisovine i ukrašenim belim i žutim zlatom, safirima i brilijantima. Samo jedan je, i to onaj pod nazivom "Molitva", urađen sa smaragdima.

I mlada umetnica Ivana Pejić je te večeri na otvaranju bila u skladu sa svojim rukotvorinama. Izgledala je glamurozno u raskošnoj renesansnoj haljini od debele bež svile Žan-Pol Gotjea. Na glavi je nosila dijademu koju je sama napravila od srebra i ukrasila dragim kamenjem i krstom od tisovine, dok joj je grudi krasio medaljon ikonica kojim je simbolično najavila svoju sledeću izložbu planiranu na proleće.

- Svi krstovi su iste veličine, osam puta četiri centimetra, i mogu da se nose oko vrata - kaže Ivana. - Sve ih je osveštao patrijarh srpski gospodin Pavle. Svaki krst je unikatan i može da bude deo porodičnog nakita koji se prenosi s kolena na koleno.

Tvrdi da nijedan još nije prodala iako je bilo bogatih kupaca koji su joj davali velike sume novca. Čak joj je čuveni "Van Klif" ponudio da otkupi celu kolekciju, ali...

- Nisam pristala - veli. - Oni pripadaju samo Srbiji i simbol su pravoslavlja. Jedan od njih, pod nazivom "Krst vere i časti", posvetila sam Željku Ražnatoviću Arkanu i svim našim patriotama. Tu simboliku niko ko nije Srbin ne može da razume. Ovu izložbu će uskoro moći da vide i naši ljudi u dijaspori. Odmah posle Nove godine odlazim u Kanadu, a potom u Ameriku... i gde god ima Srba i srpskih crkava, naći ću se tamo.

"Sveti krst"

Zanimljivo je da se u porodici Pejić niko još nije bavio zlatarstvom i dizajnom nakita, mada postoji sklonost ka umetnosti. Ivana s ponosom ističe rodbinsku povezanost sa našim jedinim nobelovcem Ivom Andrićem. Naime, naš slavni pisac i njen deda Stjepan Pejić (svojevremeno direktor "Avala filma") bili su braća od tetke. Nažalost, pošto je rođena nekoliko godina posle Andrićeve smrti, upoznala ga je samo iz priča i preko literature. Pročitala je, kaže, sve njegove knjige.

Malo godina, veliko iskustvo

Ali, kad je o Ivani reč, ona je, doduše na nagovor porodice, sa samo četrnaest godina odlučila da se upiše u Politehničku školu, odsek zlatarstva. Uporedo uči i zlatarski zanat kod majstora Zorana Šmita. Vredno je "kupovala" zanat i posle samo nekoliko meseci bila na specijalizacijama u Kragujevcu i Novom Sadu. Nakon uspešno završene školske godine leto provodi u Londonu učeći jezik. Iznenada, na nagovor prijatelja, rešava da pokuša da nastavi školovanje na Kensington i Čelzi koledžu. Taj prijemni ispit nikad neće zaboraviti.

Iz Beograda je bila ponela crteže nakita koji je radila i oko vrata jednu od svojih prvih kreacija - medaljon sa Isusovom glavom koja izlazi iz krsta, sve napravljeno od žuto-belog zlata.

- Tada sam još živela u svetu komercijale - priča Ivana. - Pažljivo gledajući taj medaljon, članovi komisije su sumnjičavo vrteli glavom: "Jeste li sigurni da ste to sami uradili?" Da bi razbili svaku sumnju, poslali su me u školsku radionicu i rekli da napravim prsten. Za samo tri sata, koliko sam imala na raspolaganju, uradila sam najpre skice, a potom burmu u seltik stilu: isprepletala niti srebrne, mesingane i bakarne žice koje su predstavljale belo, žuto i crveno zlato. Bili su oduševljeni mojim radom rekavši da imam isuviše malo godina za toliko iskustvo i, što se inače izuzetno retko dešava, odmah me primili na četvrtu godinu kod profesora Kima Karsona.

"Vaskrs"

Pre podne je išla na predavanja, a po podne bila demonstrator na predavanjima. Sa uspehom je završila tu godinu na smeru dizajna i pravljenja nakita, a usavršavala je i amajliranje nakita što je tradicija u Rusiji. Profesor Kim Karson svojoj učenici nije dao da se odmah vrati u Jugoslaviju. Savetovao joj je da talenat razvija na univerzitetu "Sent Martins". Tu su se školovale generacije majstora "Kartijea", "Bulgarija", "Van Klifa". Diplomu istog univerziteta stekla je i Stela Makartni, ćerka Pola Makartnija. Ivana je poslušala savet profesora i odjednom upisala pet smerova - dizajn nakita, pravljenje nakita, dizajn satova, draguljarstvo i smer za nastavnika zlatarstva.

- Tokom četiri godine školovanja na ovom univerzitetu oni vas tamo klasiraju - priča Ivana. - Jednom sunas tri najbolja studenta poslali na izložbu "Kartijea". Tamo smo svi nosili i svoja "portfolija". Moje radove je zapazio Stenli Steka, direktor "Krajton grupe", firme koja radi za "Goldsmit", "Bulgari", "Tifani", "Kartije"... Dao mi je vizitkartu i rekao da mu se javim što još nisam učinila.

"Istina"

Srce za Dženifer Lopez

Posle nekog vremena Ivana je u "Ivning standardu" pročitala oglas u kojem "Krajton grupa" traži polirera nakita i produkcionog menadžera. Otišla je na razgovor ponevši sve svoje diplome i skice. Sa žaljenjem su joj saopštili da je mesto produkcionog menadžera popunjeno. Kad je prihvatila mesto polirera nakita, bili su iznenađeni jer je to znatno ispod njenih mogućnosti i ambicija.

- Posle tri meseca na hodniku sam se sudarila sa gospodinom Stenlijem Stekom. Prepoznao me je i upitao zašto mu se nisam javila. Odmah me je postavio za šefa kataloške prodaje i jednog od tri glavna dizajnera.

Otkriva da je ugovarala i prodavala nakit mnogim uglednicima iz engleske vlade, i poznatim licima iz sveta šou-biznisa, kao što su Džordž Majkl, Elton Džon, Loren Hil iz grupe "Fjudžis"...

- Uglavnom su svi želeli prstenje sa dragim kamenjem - kaže Ivana. - Ja im uzmem meru i napravim skice tri-četiri dizajna, da bi se oni po ponovnom viđenju opredelili za jedan. Sećam se da je Paf Dedi za svoju tadašnju devojku Dženifer Lopez naručio da mu napravim srce od belog zlata s brilijantima. Iako sam se u aprilu ove godine vratila u Beograd, nisam prekinula saradnju sa "Krajton grupom" a preko njih sa "Kartijeom". Evo, uradila sam im novu kolekciju koju uskoro nosim u London.

"Božje oko"

I ovde je Ivana već stekla odabranu klijentelu. Imala je narudžbine iz ambasada Urugvaja i Nigerije. Pravila im je nakit inspirisan njihovom tradicijom, sa dosta žutog zlata u kombinaciji s emajlom. Za svog kuma Olivera Mandića, što je zanimljivo, uradila je privezak za ključeve od drveta plavog ametista i brilijanata. Na privesku piše "Olivud" što je ime njegove kuće umetnosti.

Čime je sada zaokupljena mlada umetnica?

- U dogovoru sa starešinom Saborne crkve Petrom Lukićem pravim krst koji će stajati ispred Hrama svetog Save. Biće od tisovine, visok sedam metara i imaće mušku i žensku stranu. Na njemu ću kombinacijom mermera dočarati drago kamenje. Već sam našla kamenoresca za taj posao. Uveliko radim i na medaljonima sa ikonicama koji će se na proleće naći na mojoj drugoj samostalnoj beogradskoj izložbi. Medaljoni će visiti na brojanicama presvučenim akrilom koji se ne haba, ne puca, nikako ne može da se ošteti i ima visok sjaj. To je najnovija tehnologija za koju, posle "Kartijea" i "Bulgarija", i ja posedujem licencu.