LIČNI STAV

Nama treba monarhija

Čitam u domaćoj i stranoj štampi izjavu prestolonaslednika Aleksandra Drugog Karađorđevića da je "povratak monarhije moguć". Još je dodao da nije revolucionar, niti veruje u nametanje rešenja, ali da ima "dosta ubedljivih argumenata u prilog monarhije".

Komentarišući odnose u federaciji, on je izrazio uverenje da ima mnogo više argumenata za opstanak zajednice Srbije i Crne Gore nego razloga protiv. Jer, šta će nam "mala zemlja" sa nestabilnim parlamentom i slabom ekonomijom. Nj. k. v. Aleksandar Drugi je ponovio stav monarhije Karađorđevića da je "kruna nadstranačka i vanstranačka" i da on "ne učestvuje u političkim pogodbama, nagodbama i okršajima" u vezi sa rešavanjem državno-pravnih odnosa u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Jugoslovenski narodi su imali čestitu krunu Karađorđevića, ali je 1946. godine Josip Broz uveo totalitarni poredak u zemlji i zabranio povratak u otadžbinu kralju Petru Drugom Karađorđeviću. Više od pedeset godina narod je trpeo komunistički režim. Tugovala je familija Karađorđevića zbog toga, u zemlji su u "strahu skrivali sliku kralja Petra Drugog iza svetih ikona", kralj nas je bodrio u otadžbini i dijaspori da istrajemo zajedno u borbi protivu nametnute nam diktature.

Nažalost, 1970. godine kralj Petar Drugi Karađorđević je preminuo, ali časnu borbu je nastavio prestolonaslednik Aleksandar Drugi sa istim požrtvovanjem. Uspeo je da okupi našu opoziciju za konačnu pobedu protiv režima Slobodana Miloševića (Sentandrejski sabor, skup u Banjaluci, Atinska konferencija). I cilj je ostvaren u mirnoj revoluciji 5. oktobra 2000. godine.

Dvanaestog marta 2001. savezni ministar unutrašnjih poslova Jugoslavije Zoran Živković zvanično je uručio državljanstvo prestolonasledniku Aleksandru Drugom Karađorđeviću i članovima njegove porodice. Tim povodom prestolonaslednik je rekao:

"Ovo je istorijski i veoma dirljiv trenutak za mene i moju porodicu. To je dan kada mi je vraćeno jugoslovensko državljanstvo, koje mi po rođenju pripada. Duboko sam dirnut što je savezni ministar unutrašnjih poslova doputovao čak u London. Moja otadžbina prolazi kroz teška vremena i potrebna joj je pomoć. Moja porodica i ja želimo da pomognemo da se obnovi prosperitet Jugoslavije. Veoma se ponosimo time što konačno možemo da se vratimo kući i da doprinesemo ostvarenju bolje budućnosti za sve građane Jugoslavije".

Jugoslovensko društvo nema tradicionalni parlamentarizam, saradnja sa drugim zemljama je već jednu deceniju prekinuta, nema izvoza na strana tržišta, ekonomija je loša, privreda posustala. Našoj zemlji treba poznat i priznat čovek a tu ulogu može da ostvari samo prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević.

Kruna je garancija za društvenu stabilnost i ekonomsko blagostanje. Uzmite samo za primer kraljevinu u Švedskoj koja raspolaže najvišim ekonomskim i socijalnim standardom u svetu.

Moderni kraljevi imaju autoritet, moć da spreče "krizu vlade". I ja se sećam 1967. godine kada je švedski kralj Gustav Šesti (narodni kralj, kako su ga zvali) pomirio zavađeni i podeljeni parlament, ali je ujedno sprečio i opšti švedski sindikat da proglasi generalni štrajk u svim javnim ustanovama i policiji. Takvu vrstu političke krize Šveđani nazivaju društvena opasnost.

Zato apelujem na sve demokratske građane Jugoslavije da je u njihovom ličnom interesu da podrže krunu Karađorđevića.

Živan M. Lajšić,
Geteborg, Švedska

Pošto je austrijski sneg?

Pobornik sam zimskog odmora na planini. Skijanje, ono između amaterskog i profesionalnog, preokupacija mi je od rane mladosti. I supruga, a sada i sin, sa nestrpljenjem čekaju zimu i prvi izlazak na sneg. Svih ovih godina sankcija, zbog viza i svega ostalog, odlučivali smo smo se za naše planine koje jesu lepe, ali skijaška "infrastruktura" je tek na začetku. Ski-liftovi retki, često se kvare, preopterećeni, pa se desi da se zbog nestašice struje ili vode ni u hotelima ne osećate baš najbolje.

Kada sam pročitao vašu reportažu iz Austrije "Ski-liftom do neba", iz smučarskog regiona Dahštajn-Tauern, podsetio sam se na neka svoja zimovanja u toj zemlji ali i na severu Italije. Staze u dužini od 860 kilometara, 270 ski-liftova, više od hiljadu pansiona i hotelčića - to je ono što me je privuklo da odrešim kesu i povedem porodicu tamo.

Ali, pročitah tekst a nigde ne nađoh koliko bi me to zadovoljstvo koštalo. Pošto su ski-pasovi za sedam, deset, četrnaest dana, smeštaj sa doručkom i večerom, vanpansionske usluge, na primer kraj staze, čaj, rum, kafa... Plašim se opisanog luksuza da to, ipak, nije preskupo za moj budžet?

Razumem da niste hteli da "komercijalizujete" reportažu da ne ispadne kao oglas, ali mi u najgrubljim crtama recite kako da se obavestim o tome!

Inž. Predrag Pantić,
Beograd

Koliko smo shvatili, tamošnje cene su za svačiji džep, naravno, ako razmišljamo u nekim evropskim i logičkim okvirima. Postoji skala cena i samo zavisi od vas za šta se odlučite, da li hoćete, na primer, pansion sa dve ili četiri zvezdice, u centru zbivanja ili na okolnim padinama. Dakle, najbolje je da na Internetu posetite sajt "Falkon-tursa" i sve saznate do detalja ili da u beogradskoj poslovnici na Kosančićevom vencu 31 uzmete prospekte i o svemu se obavestite. Adresa sajta je www.falcon-tours.com

Prva čestitka

Svima u redakciji "Ilustrovane Politike", koji daju svoj doprinos u realizaciji ovog korektnog nedeljnika, puno posla, dobro zdravlje i ličnu sreću u Novoj 2002. godini želi čitateljka Draga Dimitrijević iz Kragujevca sa porodicom.

PS: Zahvaljujem za lep vikend u Banji Vrujci krajem oktobra.

Moja ćerka ima sidu!

Počeli ste dobro. U 2237. broju objavili ste ispovest Bogdana Sarića, Beograđanina, obolelog od side. Nastavili ste već u sledećem sa tekstom o Stefani koja je čak rođena sa ovom opakom bolešću. Taman kada sam pomislio da je reč o nekoj vrsti akcije "Ilustrovane" i rešenosti redakcije da se ovoj temi posveti veoma ozbiljno, usledio je broj bez ijednog osvrta na kugu dvadesetog veka. Malo sam se razočarao, ali se i dalje nadam da niste odustali.

Zašto vam se obraćam i pišem o ovome. Odgovor je jednostavan: moja ćerka ima sidu! Do ovog stravičnog saznanja došao sam kada mi je pre tri godine ona sama priznala. Nije više mogla da krije. Htela je da pukne i rekla mi je. Pre tog strašnog dana nije mi bilo ni na kraj pameti da nas je zadesila zla sudbina. Doduše, bilo mi je malo neobično što je ćerka često obolevala od prehlada, pa je onda vukla neka zapaljenja plućne maramice i uva. Pri tom je drastično gubila na težini.

Pričala mi je da nije ništa, išla na preglede, ali je bilo jasno da nije bezazleno. Konačno, tog dana, možda malo i pod uticajem alkohola koji je popila sa prijateljicom, rekla mi je da je već godinama zaražena HIV virusom i da je odnedavno sve preraslo u bolest.

Neću da vam pričam o tome koliko smo propatili, koliko košta lečenje, kakva joj je budućnost i kako će se sve završiti. Ali želim da kažem da sada, dok još nije pronađen lek protiv side, jedini pravi način da se civilizovani svet bori protiv širenja ove bolesti jeste informacija. Zato poručujem, pre svega vašoj a onda i svim drugim redakcijama, da sidu ne smatraju kao temu za dizanje tiraža, već da probaju da javnost obaveste o svemu što se odnosi na ovu boleštinu.

Konačno, zar nije tačno da je agresivna propaganda uticala da se u Americi broj obolelih u odnosu na prošlu godinu znatno smanji? Nastavite da pišete o tome. Mnogima ćete pomoći.

Otac sa Banovog brda, Beograd

Lepo i zanimljivo

Poštovana redakcijo,

Redovan sam čitalac "Ilustrovane Politike", ali broj od 8. decembra 2001. godine je nešto posebno. Izvanredni prilozi da se ne zna koji je bolji i interesantniji. Navešću samo neke: "Kad lumpuje staramajka", "Braća iz Ševeningena" i "Ko će koga, ako ne kum kuma".

Sa posebnim zadovoljstvom komentarisao sam ih sa članovima porodice i kolektiva u kojem radim.

Zaista, lepo i zanimljivo, tako da čestitam autorima tekstova i želim dosta sličnih priloga. Šteta je da zbog cene "Ilustrovana" nije dostupna širem krugu čitalaca. Ali, kao vaš verni čitalac ne mogu da odolim da je ne pročitam.

I ostali prilozi su vrlo interesantni a neki i potresni.

Vidim da u poslednje vreme uz pomoć sponzora organizujete nagradne igre. Lepo i korisno.

Zašto i vaša kuća ne uzme učešće u nagradnoj igri, pa nekog čitaoca nagradite jednomesečnom ili tromesečnom pretplatom besplatno? Bio bi to podstrek za veću kupovinu.

Kvalitet i dizajn su na izuzetnom nivou. Bravo!

S poštovanjem,
Boško Mihailović,
profesor, Beograd