Još jedan srpski dobrotvor

Dr Viktor Kin

Jedan sam od mnogih čitalaca "Ilustrovane Politike" od njenog prvog broja, a 34 godine ovde u Francuskoj. Nije mi prvi put da vam se javljam. Naprotiv, uvek ste objavljivali moja pisma kada ste nalazili da su zanimljiva.

Povod ovog javljanja je, pre svega, bezmalo sramežljiva vest u jednom našem listu da će jedna osnovna škola na Karaburmi poneti ime legendarnog dr Arčibalda Rajsa, Švajcarca nemačke krvi, koji je svojim dobročinstvima zadužio Srbe.

Kao Srbin koji ljubi i poštuje srpsko-švajcarsko prijateljstvo, kovano naročito tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, iz sveg srca iskreno pozdravljam takvu inicijativu. Ali se istovremeno pitam, sa zaprepašćenjem kako to, i da li je uopšte moguće da u Srbiji nigde ne postoji ni jedan jedini podatak, čak ni u našim arhivama, bibliotekama, muzejima, o dr Viktoru Kinu, jednom od najvećih dobrotvora kojeg nam je dala mala ali prijateljska nam Švajcarska.

A ko je, u stvari, taj čovek, koji je kao osnovac u rodnoj Ženevi drugovao sa decom princa Petra Karađorđevića, Aleksandrom pre svega, da bi kasnije kao vrsni hirurg i specijalista za zarazne bolesti lečio Srbe tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, možete ponešto saznati (možda i čitaoci "Ilustrovane", ako ovo objavite), iz recenzije moje knjige o dr Kinu, koju je potpisao i za javnost preporučio dr Budimir Pavlović, direktor Muzeja srpske medicine u Beogradu.

Osećam pomalo i kao svoju "obavezu" da i čitaoce "Ilustrovane" obavestim o sledećem:

Knjiga "Dr Viktor Kin - veliki srpski dobrotvor", čiji sam autor, uz pomoć naših zemljaka u Švajcarskoj i daljnih rođaka dr Kina biće prevedena i na francuski jezik. Vodi se akcija i traže donatori da se nad grobom tog plemenitog Nemca podigne skroman spomen, makar i osamdeset godina posle njegove tragične smrti. Ostaje nam još nada da će se neko od mnogobrojnih društava i udruženja starih ratnika, ili njihovih potomaka u Srbiji, potruditi da se njegovim imenom nazove makar neka zdravstvena stanica, ulica... Jer to mogu da pokrenu samo zvanične ustanove, udruženja..., a ne "običan smrtnik" poput pisca ovih redova.

Uz srdačan pozdrav,
Svetomir Milenković,
Francuska

Želeo bih da sarađujem

Poštovano uredništvo,

Nekoliko godina nisam imao prilike (osim kad sam dolazio za Beograd) da dođem do vašeg lista, jer iz poznatih razloga nije bio dopreman na Kosmet. Primećujem da je dolazak beogradske štampe redovan, pa imam zadovoljstvo da čitam i "Ilustrovanu".

U prilogu vam šaljem dve karikature (prvi put), nadajući se da ćete ih objaviti. Do sada sam objavio oko šezdeset u prištinskom "Jedinstvu" koje sada izlazi pod vanrednim okolnostima.

Moje ime nije nepoznato u vašem listu, jer sam dva-tri puta dobijao nagrade, a u 1736. broju od 10. februara 1992. pisali ste o meni kao "najdražem učitelju" sa Kosmeta, a fotografiju je snimio Aleksandar Negotinac, koji je sada u uredništvu.

Pošto sam po profesiji učitelj, za vreme Januarskih susreta učitelja Srbije (oko 10. januara 2002) rado bih vas posetio i ponudio neku vrstu saradnje sa ovog vrelog terena.

Na kraju, srećna vam Nova godina uz pozdrave sa uvažavanjem,

Slobodan Stojković,
Laplje Selo

Zašto da ne. Kada dođete u Beograd, svratite do redakcije da se o svemu dogovorimo. Karikature u listu uređuje Novica Kocić, pa ih ubuduće njemu šaljite.