O Jovanki Broz

Poštovana redakcijo,

Baš me zaintrigirao tekst o Jovanki Broz. Mnogo puta sam želela da pročitam nešto o njoj ali samo o njoj, a ne i o njenim gorilama koji je stalno prate. I uvek se pitam ko su ti ljudi i ko ih plaća.

Ne kažem da volim moju zemljakinju Ličanku Jovanku... Mnogo je nedorečenih stvari u tekstu, ali rado bih da i njenu stranu čujem. I ne samo ja. Mi, Ličani, nismo je voleli jer se stidela nas kada je bila prva dama, ali sada bih želela da to neposredno čujem od nje. Jer, sve te informacije ne mora da su tačne.

Bilo bi lepo razmaknuti taj veo tajni.

Pozdrav iz vrele Australije,
Zorka Prusač

Druga strana medalje

S pažnjom pratim događaje povodom (mudre) odluke o stečajnom postupku za četiri nekad najmoćnije banke u Srbiji i Jugoslaviji, pa sam, tim povodom, odlučio da vam se javim pismom, da vam preporučim da i "Ilustrovana Politika" napiše nešto o tom slučaju iz svog ugla.

Godinama sam primao platu preko Beobanke, u kojoj sam imao i otvoren žiro-račun. Bilo je to u vreme kada je ova naša banka, uz Ljubljansku, pokatkad bila među dvesta najjačih u svetu.

Početkom devedesetih je to još bila moćna banka, ali je potom kriza praćena hiperinflacijom očigledno ostavila dubok trag na njeno poslovanje i likvidnost. U to vreme sam prešao u privatnike i događalo mi se da sam po mesec dana morao da čekam da mi isplate dvestotinak dinara uplaćenih na moj žiro-račun. I kada bih, posle tolikog čekanja, konačno došao do svog novca, ponašali su se prema meni kao da mi čine uslugu. Ne daj bože da sam im, tada, nešto prigovorio: čekanje bi se produžilo u beskraj.

Ovo spominjem zbog tvrdnje gnevnih službenika banaka da je to njihova imovina?! Pre će biti da su banke vlasništvo deponenata, među kojima sam i ja, sa svojim skromnim ulozima, povremeno bio.

Možda mi maltretiranje na šalterima ne bi teško palo, bio sam spreman da izdržim sve nedaće koje su trpeli i drugi ljudi oko mene. Ali, bio sam i svedok da su mnogi koristili poznanstva sa šalterskim službenicima i do novca dolazili odmah i mimo reda. Reč je o istim službenicima koji danas demonstriraju i ne daju "svoje" banke preteći guverneru Mlađanu Dinkiću krivičnom prijavom. To je, u najmanju ruku - hipokrizija.

Ne smem da tvrdim da su to isti ljudi koji su mešetarili sa devizama kojih je, s vremena na vreme, bilo na šalterima banaka po zvaničnom kursu, niti da su upravo ovi ljudi u vreme hiperinflacije zloupotrebljavali položaj i službena ovlašćenja. Možda.

Međutim, pouzdano znam da su sve vreme današnji "štrajkači" što se rvu s milicionerima pred bankama ljudi koji su godinama bili u samom vrhu po primanjima, kojima je do juče plata, uglavnom nezarađena, bila višestruko veća od plata tekstilaca, kožara, ili zlosrećnih radnika kragujevačke "Zastave" i ostalih velikih proizvodnih sistema.

Pišite o ovome.

Koristim priliku da vam čestitam Novu godinu i Božić uz najlepše želje i mom omiljenom listu i svakom u redakciji lično.

Nenad Janković,
zanatlija iz Beograda