PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

"Keba ne priznaje bebu"

Duboko me je potresla priča o devojčici Ini, Kebinom vanbračnom detetu. Pored visokog procenta verovatnoće, a koje je dala medicina, i golim okom, upoređujući fotografije, vidi se da devojčica više liči na oca nego na majku.

Neverovatno kako se čovek poigrava jednim nedužnim, malim bićem. On, koji ima sve - vile, bazene, kola - ne haje za dete koje je isto toliko njegovo koliko i Igor i Nataša. Dete je dete, vanbračno ili bračno - po našem zakonu i po svim humanim zakonima na svetu - status im je izjednačen. Samo je pitanje koliko je Dragan Kojić Keba human.

Taj čovek, koji kao javna ličnost treba da bude idol mlade generacije, dozvoljava sebi ovakve greške! Posle ovoga prezreće ga ceo ženski rod.

Dobro, živ čovek može da pogreši. To je ljudski. Ali, ljudski je i priznati grešku i na pravi način to objasniti očigledno bezosećajnoj supruzi, koja se ne usteže čak i da preti.

Kao žena, kao majka, duboko proživljavam sve ovo. Volela bih da mala Ina napravi nešto veliko u životu, pa da tata Keba jednoga dana s ponosom kaže: "To je moja ćerka!", a Igor i Nataša da se ponose sestrom. Volela bih da Kebi jednoga dana možda i život zavisi od njegove Ine, a ona da se tada seti svih svojih dečijih patnji i uzaludnih pitanja: "Kad će tata doći?"

Na kraju, čestitam vašem novinaru koji je sa mnogo stila i emocija ispričao jednu tužnu životnu storiju. Mada se, preko Kojićevog advokata Vasića, čula i druga strana, volela bih da pročitam šta kaže Keba lično, pa vas molim da se po donošenju presude još jednom vratite ovoj priči.

Vaša redovna čitateljka
Snežana Petrović,
Niš

Pogrešna reklama

Poštovani gospodine uredniče, matična kuća "Politika", pored dva, odnosno tri dnevna lista, štampa petnaestak raznih revijalnih izdanja. Kao što znate, sadržaj svih ovih listova obavezno se reklamira na oglasnim stranicama "Politike". Tu se, u celini, objavljuje šta u tom i tom broju, za taj i taj datum, donosi određena revija.

I "Ilustrovana Politika" je ranije, redovno, tako činila, što je bilo pravilo i vrlo dobro. Čitalac vidi šta novi broj donosi i na osnovu celokupnog sadržaja odlučuje šta da čita. Međutim, novo uredništvo je, što je sasvim pogrešno, odustalo od te prakse, pa sada reklamira samo jedan ili dva takozvana "noseća" teksta i još uz to navodi nekoliko naslova i to je, nažalost, sve. To čitaoca zbunjuje. Objavljujete po šesnaest i dvadeset reportaža, a reklamirate samo pet naslova.

Veoma grešite što ističete samo "noseće" tekstove (noseći po vašoj oceni, ali ne i po oceni čitalaca). Za vas su "noseći", ali za čitaoce nisu. Nemojte tako naturati svoje stavove. Iznesite u reklami ceo sadržaj lista (stalne rubrike samo naznačite) pa neka se čitalac odluči šta će čitati. Jer, "Ilustrovana" nije NIN, nego revija porodična, zabavno-poučna pre svega, a ne i politička. To uvek treba da imate na umu.

Zoran Tošić,
novinar,
Obrenovac

Ozakonjeno nezakonje

Zbog višemesečnog i upornog ignorisanja više od 100.000 vlasnika rasnih pasa, odgajivača i kinologa iz cele Jugoslavije, nepoštovanja Zakona o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije ("Službeni list" broj 42/90), prekoračenja ovlašćenja, zloupotrebe službenog položaja i osnovane sumnje da je korumpiran da bi, uprkos odredbama Zakona, registrovao Jugoslovenski kinološki savez sa sedištem u Beogradu u Ulici Alekse Nenadovića 19-23, koji zastupaju g. Mahmud al Dagistani, bivši funkcioner JUL-a, i g. Nikola Sjekloća, a za koje je utvrđeno da su deset godina radili nezakonito, kao i posle nedvosmislene presude Saveznog suda od 3. oktobra 2001, kojom se Saveznom ministarstvu pravde nalaže da iz Registra izbriše pomenuti savez, protiv saveznog ministra pravde prof. dr Save Markovića prvoregistrovani Jugoslovenski kinološki savez (JKS), sa sedištem u Beogradu, u Sušačkoj ulici 3a, Organizacioni odbor jugoslovenskih kinologa (OOJK) i jedanaest nacionalnih pasminskih klubova iz cele Jugoslavije podnose krivičnu prijavu jer je savezni ministar pravde svojim rešenjem broj 3/1-13/16-2001-07 od 21. januara 2002. godine i svojim potpisom ozakonio nezakonje i prevaru.

Prvoregistrovani JKS, koga zastupa g. Radojica Svorcan i koji je uredno i po Zakonu registrovan na saveznom nivou 19. decembra 2000. godine, OOJK i jedanaest nacionalnih pasminskih klubova iz cele Jugoslavije podneće i tužbe Okružnom sudu u Beogradu, ne samo protiv aktuelnog, već i prethodnog saveznog ministra pravde prof. dr Momčila Grubača, koji je i naredio saradnicima 5. januara 2001. godine, uprkos članu 6 stav 3. Zakona, da se pod istim nazivom registruje još jedna istoimena organizacija, čime je stvorena velika obmana u javnosti da je i drugoregistrovani savez zakonit, a u cilju onemogućavanja rada prvoregistrovanog saveza.

Ministri pravde se terete što nisu iz Registra, koji se vodi kod tog ministarstva, odmah izbrisali drugoregistrovani Savez i što su svojim (ne)činjenjem i obmanjivanjem javnosti naneli veliku moralnu i posebno materijalnu štetu jugoslovenskoj kinologiji. Uz tužbe, prvoregistrovani JKS, OOJK i jedanaest nacionalnih pasminskih klubova traže nadoknadu nastale materijalne štete od aktuelnog i bivšeg saveznog ministra pravde u iznosu od 46 miliona dinara jer je i, do sada, bio toliki godišnji promet u jugoslovenskoj kinologiji.

Srpski i crnogorski kinolozi pozivaju sve časne advokate i novinare da im pomognu u njihovoj borbi protiv korupcije, najavljuju svoje tužbe Evropskom parlamentu i Helsinškom odboru za ljudska prava, kao i razgovore sa svim značajnim domaćim i evropskim medijima.

Dušan Marinović, portparol prvoregistrovanog Jugoslovenskog kinološkog saveza, Beograd

Zamena ili oročenje?

Ako slušate TV program i čitate u novinama o zameni deviza (ako ih, naravno, posedujete), imate dve kombinacije.

Prvo, da ih direktno zamenite u banci. Primera radi: ako 1.000 maraka pretvorite u evre, plaćate proviziju 0,9 odsto, znači gubite devet maraka.

Drugo, da tih 1.000 maraka oročite na mesec dana u banci. A to ide ovako: otvaranje devizne knjižice staje 450 dinara, to je 15 maraka, zatim dolazi porez na mesečnu kamatu, a to je 20 odsto na 2,25 maraka što iznosi 0,45 maraka, a onda kad podižete gotovinu, plaćate jedan odsto - znači 10 maraka. Sve u svemu ukupni troškovi iznose 25,45 maraka.

Šta oročavanjem dobijate?

Kamata na jedan mesec na 1.000 maraka je 2,7 odsto, znači dobijate 2,25 maraka.

Sve u svemu, oročavanjem gubite ukupno 23,20 maraka.

Smatram da veliki broj čitalaca ne zna za ovu situaciju. Kod manjih suma gubi se još više. Čini mi se da guverner Mlađan Dinkić nije dao potpune podatke o zameni.

Analizu sam uradio na osnovu uslova koje nudi Societe Generale Yugoslav Bank.

S poštovanjem,
Dragan Velikić,
Zemun

Zato ovako i prolazimo

Sonja Biserko se pojavljuje ovih dana u novinama i na televiziji, zalažući se za to da se Kosovu da nezavisnost. I prosto je neshvatljivo da neko sa takvim predlogom, neko ko zagovara predaju i trajno odvajanje jednog dela srpske države, može dobiti prostor u medijima. Kakvom demokratijom se to može pravdati?

Čik neka neko u slobodnim i demokratskim američkim medijima traži odvajanje Teksasa ili neke druge države od SAD. Ili da u Nemačkoj traži otcepljenje Bavarske ili u Francuskoj neke tamošnje pokrajine. Može li se makar zamisliti situacija da se neko na turskim televizijama zalaže za stvaranje države Kurda na teritoriji ove zemlje. Ili u Šri Lanki za nezavisnost Tamila. Da li u indijskim medijima mogu i nos da pomole oni koji bi odvojili delove ove zemlje na kojima žive muslimani?

Kod nas može ono što nigde u svetu ne može. Zato ovako i prolazimo.

Aleksandar Lukić,
Železnik

SPS na bilbordu

Ovih dana Beograd su preplavili bilbordi kojima Socijalistička partija Srbije, u tri rečenice, obaveštava o protestu koji planira. U samo tri rečenice, međutim, ima više od tri pitanja.

Prvo, da li to što je plakat ispisan latinicom znači i promenu politike ove partije pa sledstveno tome promenu pisma zaštitnog znaka?

Drugo, zašto je haški tribunal takozvani (uzgred, pišete ga velikim slovom)?

Treće, zašto tvrde da je sloboda za Slobodana sloboda za Srbiju? Zar ne misle da ima dosta onih koji misle obrnuto.

Poslednja rečenica jedina ne krije nikakva pitanja jer sadrži podatke o vremenu i mestu zbivanja. Ali, ko zna?

Sofronije Aleksandrov,
politikolog amater iz Beograda

Ne pezos već pezeta

U vašem broju od 2. februara 2002. na 7. strani u rubrici "Širom sveta", a u tekstu "Slavu mu", kažete da je u Španiji u jedom gradiću blizu Malage postavljen veliki spomenik posvećen bivšoj španskoj moneti pezosu. Pezos je, međutim, još u opticaju, jer je to meksička valuta. A pezeta je bila španska!

Takođe, ali ne u ovom broju, dešava se da Portugal nazivate Portugalija. Portugalija je staro ime za Portugal. A što smo mi tako učili u školi, to je drugo pitanje. Najčešće vidim da sportski novinari pišu i na TV upotrebljavaju Portugalija!

S poštovanjem,
Ksenija Čonić-Radišić,
Beograd

"Ilustrovana" vam poklanja večeru od tartufa

Radmilo Bumber, čovek koji je u Beogradu prvi otvorio klub-restoran u kojem se služe specijaliteti od tartufa, izvukao je srećne dobitnike, koje će, naravno, u društvu po izboru srećnika, ugostiti u "Steli" na Adi Ciganliji.

Da probaju nešto zaista jedinstveno moći će Goran Krstić iz Zrenjanina, Svetlana Tisinović iz Pančeva i Dragoslav Bijelić, Maja Bradonjić i Bratislav Bajić iz Beograda.

Srećnim dobitnicima želimo lep provod.