Duvanska afera trese Crnu Goru

Kolumbija na Jadranu

Brodovi prepuni cigareta ulazili su i dalje ulaze u južnu jugoslovensku republiku, a mnogo toga mutnog pokušava da istraži skupštinska komisija. Ne uspeva pošto su u prljave poslove umešani najviši funkcioneri. Čiji su luksuzni avioni, ko stoji iza nerazjašnjenih ubistava, kad će klupko da se rasplete;

Početkom marta ističe i drugi tromesečni mandat Komisiji koju je letos na zahtev predsednika Republike Mila Đukanovića i poslanika opozicije formirao crnogorski parlament. Zadatak joj je bio da proveri osnovanost navoda u napisima zagrebačkog nedeljnika "Nacional" o velikoj duvanskoj aferi i mnogim drugim mutnim poslovima u Crnoj Gori, sve do gnusnih zločina, mafijaških likvidacija i obračuna.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Milo Đukanović: da li ima razloga da se ujede za jezik?

Parlament je jednodušno podržao formiranje komisije, ali se već na početku videlo da nije baš svima stalo do istine. Predstavnici vladajuće koalicije, poslanici Radivoje Nikčević i Borislav Banović su tri meseca učestvovali u radu, ali se njihov "doprinos" uglavnom svodio na tvrdnju da je sve to "ćorav posao" i gubljenje vremena, jer je "sve čisto", tačnije da je sve to organizovana i naručena ujdurma opozicije.

Opstrukcije

Komisija se od početka suočavala sa očiglednim opstrukcijama, počev od vlade i pojedinih njenih ministarstava, posebno onih najpozvanijih - Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva finansija, do državnog tužioca, pa i samog predsednika Republike, koji je i insistirao na formiranju ovog tela.

A kad je počelo da se odmotava klupko i da pristižu zvanične potvrde nekih odavno poznatih priča o ovoj "misteriji" predstavnici vladajućih partija su napustili komisiju. Navodno zbog toga što se ne slažu da komisija ide u Zagreb i Švajcarsku da razgovara sa čelnim čovekom "Nacionala" Ivom Pukanićem, i jednim od ključnih svedoka u ovoj aferi, kontroverznim, novopečenim podgoričkim biznismenom Srećkom Kestnerom. Tvrdili su da je to ponižavanje i Skupštine, a i Crne Gore.

Usledio je i pokušaj rasformiranja komisije zbog isteka mandata, ali su poslanici "Koalicija za Jugoslaviju", uz podršku liberala i pod pretnjom da će definitivno napustiti parlament, ipak izdejstvovali produženje mandata komisiji za još tri meseca. Ona je nastavila rad u okrnjenom sastavu, bez Nikčevića i Banovića, a pre neki dan, kad je komisija konačno odlučila da 7. marta otputuje u Zagreb na razgovor sa Ivom Pukanićem, povukao se i Ferhat Dinoša, predstavnik stranaka Albanaca u parlamentu.

Podaci za neverovanje

Iako je njen rad od početka pratilo sumnjičenje da će se i u ovom slučaju sve završiti po starom, oprobanom sistemu zataškavanja, čini se da ono do čega je došla ova komisija i što je isplivalo na videlo iz oblaka duvanskog dima, neće moći da ostavi ravnodušnim čak ni državnog tužioca Božidara Vukčevića.

"Lir-džet" Vlade Crne Gore

Uz pomoć Savezne uprave za kontrolu letenja, Crnogorske carine i Lučke kapetanije iz Bara, sada su definitivno obznanjeni podaci o ogromnim količinama skupih inostranih cigareta koje već godinama stižu u ovu republiku. Tako su, recimo, samo za dve godine, od 1997. do 1999. na podgorički aerodrom sletela 433 velika transportna aviona natovarena cigaretama, a potom za dve naredne godine (otkad je savezna vlast zabranila sletanje aviona sa cigaretama), od polovine avgusta 1999. do septembra prošle godine, u barsku luku su uplovila 103 broda koji su dovezli skoro 30.000 tona cigareta. To je, kažu, konvoj od oko 3.000 velikih kamiona natovarenih duvanom.

- Samo izveštaji Crnogorske carine i Lučke kapetanije Bar, u svakoj pravnoj državi bili bi dovoljan razlog da se pokrene istraga - kaže Predrag Popović, potpredsednik Narodne stranke i jedan od članova komisije.

Naime, kad se uporede ova dva izveštaja, ispada da neko, kako bi narod rekao, vara od serdara, ili da je neko negde potopio te silne brodove. Uprava carina Crne Gore tvrdi da je u barsku luku za protekle dve godine uplovilo 103 broda, isključivo natovarenih duvanom. Iz obimnog izveštaja Lučke kapetanije, pak, proističe da u ovom periodu u barsku luku nije uplovio nijedan brod natovaren isključivo cigaretama. Po izveštaju Uprave carina, cigarete su u označenom vremenu u Bar dovozila tri broda: "JUNIPER" (38 puta), "KALLIROI" (62 puta) i "HORNBEAM" (tri puta). Lučka kapetanija, međutim, registrovala je 58 uplovljavanja broda "JUNIPER" sa teretom označenim kao "generalni", ili "razno" (datumi uplovljavanja se u oba izveštaja poklapaju samo u 21 slučaju), zatim 12 uplovljavanja broda "HORNBEAM" (datum uplovljavanja je u oba izveštaja istovetan samo u jednom slučaju), dok uplovljavanje broda "KALLIROI" Luka kapetanija nije nijednom registrovala, iako carina kaže da je za to vreme uplovljavao čak 62 puta.

Tajni putevi duvana

I u dosadašnjoj priči vlasti da je to potpuno legalni i zakoniti posao, tranzit od kojeg je Crna Gora praktično godinama živela, sada su se, međutim, pojavile opasne i nepremostive pukotine koje nepobitno potvrđuju da se iza svega ipak krije golemi šverc i kriminal nesagledivih razmera. Komisiji, naime, do danas nije na uvid data valjana dokumentacija koja bi odgonetnula tajnu kud je toliki silni duvan i kojim putevima otišao iz Crne Gore.

Unutrašnjost predsednikovog aviona

Tako, Veselin Barović, direktor firme "MTT" ("Montenegro tabak trejd"), preduzeća koje je svojevremeno osnovala Vlada Crne Gore (sada se ispostavilo da je to bila firma pod najstrožom kontrolom crnogorske Službe državne bezbednosti) da bi se isključivo bavilo tranzitom cigareta, u kratkom, veoma šturom i gotovo nipodaštavajućem pisanom odgovoru komisiji, ustvrdio je da se ni on, ni firma na čijem je čelu bio nikada nisu bavili prometom cigareta.

Međutim, i čovek koji je bio prvi direktor ove firme, odnosno jedna od njenih osnivača, Ranko Kaluđerović, i direktor "Zetatransa", glavnog crnogorskog špeditera, Žarko Marković, nedvosmisleno sada kažu da se firma "MTT" isključivo bavila tim poslovima i da je sve rađeno po njenom nalogu. ("Zetatrans" je, inače, po nekim nezvaničnim podacima, samo za skladištenje duvana u svojim objektima, kad je posao cvetao, mesečno inkasirao po sedam miliona maraka.)

A ključ zagonetke o zamršenim duvanskim putevima, kud su išle tolike cigarete, po kojem sistemu je vršen taj tranzit, krije se u odgovoru na jedno pitanje koji uporno izbegava direktor "Zetatransa". Reč je o jednom ogromnom poslu izvoza cigareta na Maltu koji je, kako sada papiri kažu, preduzelo preduzeće "Zetatrans". Naime, Ministarstvo trgovine Vlade Crne Gore je priznalo (komisiji je dostavilo čak i kopiju) da je u leto 1999. godine dalo odobrenje "Zetatransu" da na Maltu može izvesti 600.000 "baksi" cigareta (reč je o paketu od 500 paklica cigareta), što je posao "težak" ni manje ni više nego 180 miliona dolara.

Te cigarete do danas nisu stigle na Maltu. Ministarstvo finansija te zemlje, koje je odgovorilo na upit komisije, o tome ne zna ništa.

Policija uzimala reket

Još 1996. godine, u Crnoj Gori se počelo govorkati da je policija opasno umešala prste u mutne poslove sa cigaretama i da je to razlog velikih razmimoilaženja tadašnjeg predsednika Crne Gore Momira Bulatovića i premijera Mila Đukanovića, i da to produbljuje raskol u rukovodstvu tada jedinstvene Demokratske partije socijalista. Sve je izašlo na videlo u predizbornoj predsedničkoj kampanji 1997. godine, u "TV ratu" Bulatović - Đukanović. Sve do sada je, međutim, ostala dilema ko tada nije govorio istinu - Momir Bulatović koji je pokazivao papire i izveštaje pojedinih službenika policije i državne bezbednosti, ili Milo Đukanović koji je sve tumačio kao Bulatovićevu manipulaciju i pokušaj da kompromituje jedan čist i legalan posao iza kojeg stoji njegova vlada.

A kada se komisija nedavno obratila Ranku Kaluđeroviću (u to vreme bio načelnik Službe državne bezbednosti u crnogorskom Ministarstvu policije i osnivač već pomenute firme "MTT"), on je osim što je potvrdio da je preduzeće "MTT" osnovano isključivo da bi se bavilo prometom cigareta, potvrdio i da je služba na čijem je čelu bio ubirala lepe prihode od tog posla. Glasnogovornici vlasti su to dočekali na nož tvrdnjama da je reč o čoveku koji se sada nalazi na diplomatskoj kadrovskoj listi Socijalističke narodne partije i da se njegovim tvrdnjama ne može verovati, ali ih je ućutkao niko drugi nego Andrija Jovićević, aktuelni crnogorski ministar policije, koji je komisiji uputio sledeće pismo: "Uvidom u raspoloživu dokumentaciju Službe državne bezbjednosti, konstatovano je sljedeće: načelnik uprave SDB u tom periodu, gospodin Ranko Kaluđerović, osnovao je firmu "MTT", koja se bavila tranzitom cigareta. Tačno je da je od tranzitne takse u kasu Službe državne bezbjednosti uplaćen iznos od 636.110 maraka".

Komisija Skupštine Crne Gore: "spala knjiga" na četiri člana

Na mnoga pitanja komisija tek čeka odgovor od ministra policije, ali i od državnog tužioca.

U ovoj mutnoj i sumornoj priči posebno poglavlje predstavljaju dva skupocena aviona koji su se u protekle dve godine našli u "voznom parku" predsednika Republike i Vlade Crne Gore. Reč je o najmodernijem tipu "cesne", plaćenom oko 18 miliona dolara, za potrebe Mila Đukanovića i gotovo upola jevtinijem "lir džetu" kojim se voze premijer i ministri. U priči "Nacionala" beskamatni kreditor Vlade Crne Gore za kupovinu ovih letelica bio je kontroverzni srpski biznismen sa hrvatskim pasošem, ili "nekrunisani kralj duvanske mafije u Evropi", kako ga je krstio "Nacional"- Stanko Subotić Cane.

Avioni - državna tajna

Svi pokušaji komisije da zaviri u dokumentaciju oko nabavke ovih aviona (jedan, skuplji, onaj Đukanovićev je, objavljeno je, u međuvremenu prodat i to dvostruko jevtinije nego što je kupljen!), ostali su bez rezultata. Vlada je, naime, taj posao proglasila strogom državnom tajnom i veo tajnosti s njega nije skinula čak ni kada je zapretila opasnost da će Skupština Crne Gore zbog toga izglasati nepoverenje i zatražiti smenu aktuelnog ministra finansija Miroslava Ivaniševića. To se i dogodilo. Premijer Vujanović je odbio da se povinuje Skupštini i smeni ministra Ivaniševića, ali je dopustio da dva člana komisije Predrag Popović i Novak Radulović, zavire u dokumentaciju oko kupovine aviona, pod uslovom da ništa ne kopiraju, ne prepisuju i ne iznose izvan prostorije koja im je za to određena u Ministarstvu finansija.

- Mislim da odluka i ne postoji. Sve je rađeno sa nekim internim papirima, uglavnom bez pečata, iz kojih se praktično ništa ne može doznati - kao da se radi o nabavci kancelarijskog materijala a ne o poslu vrednom 50-60 miliona maraka - veli Novak Radulović, koji, kao i Predrag Popović, izražava veliku sumnju da je sva dokumentacija naknadno pravljena i antidatirana, u trenutku kada je postalo izvesno da komisija neće odustati i da će dokumentacija morati da joj se stavi na uvid.

Komisija je, naime, u Ministarstvu finansija došla do podataka da su oko kupovine aviona kao posrednici bile angažovane privatne firme "KolineŘ" iz Bara (vlasnik Duško Ranković, ul. Petra Matovića 108, iz Podgorice) i "JUBE" iz Bara (vlasnik Edin Efović, ul. Aerodromska 16, Podgorica). Za petnaestak minulih dana, međutim, stručnoj službi komisije nije pošlo za rukom da pronađe sedišta tih firmi niti njihove vlasnike na pomenutim adresama.

Kestner porekao

Predrag Popović i Novak Radulović su, inače, videli u Ministarstvu finansija papiriće bez pečata, 27 potvrda, koje je potpisao izvesni Miomir ili Milomir Madžgalj, službenik u državnom trezoru, da je primio 27 miliona dolara za 27 meseci koliko je trajao ovaj beskamatni kreditni aranžman, ali se uopšte ne može utvrditi ko je te pare donosio u trezor, kud je, kome i kojim putem taj novac dalje otišao.

Srećko Kestner je prošlog leta iznenada okrenuo ćurak naopako i "propevao" o ovim mutnim poslovima, teško tereteći svoje dojučerašnje kompanjone. Jesenas se pročulo da je uhapšen na švajcarsko-italijanskoj granici, a sad je odjednom vaskrsnuo u privatnom podgoričkom listu i "priznao" da je celu aferu u "Nacionalu" smislio "politički kružok koji predvodi Ratko Knežević", a kojem je, kako kaže, "nažalost" i on pripadao. On sada, pored ostalog, tvrdi da se nikada nije bavio švercom cigareta, da je reč o legalnoj trgovini, da nikada nije upoznao Mila Đukanovića niti video da mu je bilo ko, pa ni pokojni Vanja Bokan (kako je Kestner ranije tvrdio u "Nacionalu") davao novac. On pri tom ipak savetuje Đukanoviću da se distancira od nekih "bliskih prijatelja", a razlaz i sukob sa Stankom Subotićem Canetom, sada svodi na privatnu stvar koju će njih dvojica rešiti bez uplitanja javnosti.

- Intervju Srećka Kestnera u podgoričkim "Vijestima" je pokušaj Đukanovića i njegovog propagandnog štaba i Državne bezbjednosti Crne Gore da se čitava afera o švercu duvana prebaci na moja leđa - kaže Ratko Knežević, nekadašnji bliski saradnik Mila Đukanovića, svojevremeno trgovinski predstavnik ove republike u Vašingtonu. - Srećko Kestner najbolje govori sam o sebi i ja to zaista ne bih komentarisao. Čovjek je dao nekoliko intervjua i slikao se u redakciji "Nacionala", dao je i nekoliko sati snimljenih razgovora sa američkim istražiteljima koji u ime Evropske unije vode o tome proces pred američkim sudovima i ja zaista sve to ne želim da komentarišem.

Ko kreditira vladu

U međuvremenu se oglasio i "Nacional" koji tvrdi da je Kestner priču za ovaj list autorizovao, list po list svojeručno potpisao, te da poseduje magnetofonske snimke celokupnog njegovog kazivanja i fotografije napravljene u redakciji prilikom njegovog boravka.

- Sada smo, pored ostalog, konačno saznali ko je bio inostrani kreditor Vlade Crne Gore, odnosno ko je odriješio kesu i dao skoro 60 miliona maraka za nabavku dva luksuzna aviona za potrebe vlade i predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića. Kestner je u ovom intervjuu otvoreno rekao da su on i Stanko Subotić kupili te avione, da, dakle, nije riječ ni o kakvoj stranoj banci, kako tvrdi premijer Filip Vujanović, već o čisto privatnom aranžmanu u kojemu ni danas nije jasno čiji su to zaista avioni i po čijoj odluci su kupljeni, ko je prekršio Ustav i zaobišao Skupštinu pri odlučivanju o jednom tako velikom inostranom zaduživanju Republike. Na ta pitanja će neko jednom ipak morati da odgovori - kaže Predrag Popović.

Naime, crnogorski ministar finansija, Miroslav Ivanišević je u Skupštini Crne Gore nedavno tvrdio da je avion "lirjet N888Cć", model 45, vlasništvo Vlade Crne Gore i da je na vladu registrovan u Americi. Novinari su, međutim, otkrili da je u registru civilnih aviona u Oklahoma sitiju, taj avion upisan na ime jedne privatne firme iz Velingtona - država Delaver, i da, za razliku od aviona "cesna N999Cć", koji po tvrdnjama "Nacionala", pripada Stanku Subotiću Canetu, nije u međuvremenu promenio vlasnika. Zanimljivo je, takođe, da se sedište i jedne i druge kompanije na koje su registrovana ova dva aviona nalazi na istoj adresi u Velingtonu, odnosno da se nigde Vlada Crne Gore i ne spominje!

U celoj ovoj zamršenoj i mučnoj priči, duhove je nedavno posebno uzburkao Žarko Rakčević, bivši lider SDP, a sada potpredsednik crnogorske vlade, koji je u jednom intervjuu izneo niz kompromitujućih podataka i teških optužbi na račun režima i šverca cigareta. Pored ostalog, on je ustvrdio da Crna Gora u ovom poslu godišnje gubi između 40 i 50 miliona maraka i da lavovski deo tih para, gotovo 90 odsto, ide u džepove "krupnih igrača" a samo

deset odsto u džepove sitnih uličnih prodavaca, te da je veoma opasno uskratiti i uzeti iz džepova milione tim "krupnim igračima". On, međutim, nije potom došao da to pred komisijom dokumentuje i pojasni, a članovi komisije su tim povodom izrazili bojazan da bi Crna Gora, zahvaljujući takvom ponašanju ljudi na visokim državnim stolicama, uskoro, ako već nije, mogla postati "Kolumbija na Jadranu".