PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

Kako do "Ilustrovane"

Pišem vam ovo pismo sa jednom molbom koju ćete mi, nadam se, ispuniti, pošto sam stalni čitalac "Ilustrovane" od 1962. godine, to jest od kada sam počela da primam platu pa do dana današnjeg. Uskoro ću i u penziju i uvek mi je teško kad ne stignem da kupim vaš, odnosno naš list, što mi stvara veliku prazninu. Zato vas molim da mi pošaljete dva broja koja nisam stigla da nabavim a to su: 2227. i 2240. broj. Platiću vam, naravno, kad ih preuzmem.

Živim i radim daleko od Pariza, dvadeset kilometara. Pošto u moj grad "Ilustrovana" ne dolazi, prinuđena sam da idem u predgrađe ili u Pariz da bih je kupila.

Još bih vas zamolila da malo poboljšate kvalitet hartije, jer poneki put je užasan.

Unapred vam zahvaljujem.

Puno, puno pozdrava celoj redakciji od vaše stalne čitateljke.
Zora Radić, Francuska

Poštovana gospođo Radić, pronašli smo brojeve koje ste tražili i već smo Vam ih poslali. Preporučujemo Vama, a i ostalima koji teško dolaze do "Ilustrovane", pogotovo Vi da ne biste svake nedelje odlazili do Pariza, da je naručite preko pretplate o čemu imate sve podatke na dnu jedanaeste strane.

OTVORENO PISMO MLAĐANU DINKIĆU

Laka obećanja

Iako vaš cenjeni časopis čitam već nekoliko decenija, nisam se nikad oglašavao u njemu, ali sada je došao trenutak kada bih želeo da to učinim, naravno ako mi vi to omogućite. Ja vas, dakle, molim da bez skraćivanja i sa mojom punom adresom objavite ovo otvoreno pismo gospodinu Dinkiću koje bi za javnost moglo biti zanimljivo pa se zato nadam da ćete mi ispuniti želju. Hvala unapred.

Poštovani gospodine Dinkiću,

Tekst iz "Ilustrovane Politike", koji pokazuje da postoji veliki raskorak između onoga što Vi propagirate i onoga što se stvarno dešava kada neko otvori štednu knjižicu da bi izbegao plaćanje provizije za Vas je verovatno bio neprijatno iznenađenje.

Iz tog teksta može se razumeti da Vi, u stvari, niste ekonomista nego političar koji lako daje obećanje a koje u nastavku ne ispunjava.

Kada sam Vam lično uručio knjižicu: vapaj za državnim terorom, bili ste oduševljeni izazovom koji sam svim čitaocima uputio u toj knjižici i čvrsto ste mi obećali da ćete mi dati kratak kritički osvrt na tu moju knjižicu, ali ni to obećanje niste ispunili iako praktično ništa ne košta. Iskusivši da ne ispunjavate data obećanja, rešio sam da Vam uputim ovo otvoreno pismo koje bi moglo da Vas podstrekne da malo razmislite o tome kud takva praksa vodi.

Nisu li Vaši prethodnici tamo gde jesu baš zato što im je praksa bila slična Vašoj?

Tekstu iz "Ilustrovane Politike" dodao bih još i ovo: štediše stare devizne štednje, zahvaljujući Vašim direktivama, sistematski se potkradaju što im se ne vraća uloženi dolar ili švajcarski franak već marka ili evro pa tako gube na kursnoj razlici.

Očigledno je da praksa vladajuće "opozicije" veoma liči na praksu nevladajuće "pozicije".

S poštovanjem,
Velemir Stojić,
Cvete Živkova 6, 23000 Zrenjanin

Taksa protiv razvoda

Polazeći od pravnih osobenosti bračne zajednice u kontekstu povećanja sudskih taksa u postupku tokom razvoda stoji potreba preispitivanja odluke kojom se bračni partneri spoljnim faktorom nedostatka materijalnih uslova u veštačkom spoju određuju ka očuvanju nečeg što po prirodi stvari utvrđuje nedostatak uslova da bračna zajednica isključi oblike ambivalentnosti partnera. To u čestim slučajevima dovodi do preuzimanja radnji ugrožavanja psihofizičkog integriteta.

Moguće je da je fundament ovakve odlike sadržan u biću etnosa ovog podneblja, koji isključuje prihvatanje obaveza određujući ponaosob samoprava, pa i bračna zajednica u svečarskom i slavljeničkom činu prilikom zaključenja-sklapanja eliminiše čulo sluha partnera, kada im se predočavaju osnovne odredbe ugovora o braku, koje su dužni ispoštovati.

Činjenica je da sem administrativnih taksa određenih za postupak delovanja matičnih službi u sprovedenim proceduralnim radnjama sklapanja braka budući supružnici nemaju veći administrativni trošak osim kasnijih običajnih troškova kada se za svadbarskom trpezom u trenutku svečarske ushićenosti natpevavaju svatovi mlade i mladoženje, pružajući podršku činu čiji su davnih godina i oni bili akteri, na ovaj ili onaj način producirani emotivnim sećanjima svojih nada, koje su kod nekih trijumfovale nad iskustvom, posebno kod zaključenja drugog ili trećeg braka.

Priroda buduće veze ne određuje sve ono što isti partneri očekuju u fazi nastalih razmirica, pri pokušaju dao čuvaju prirodu odnosa ugovorenog kvaliteta, te sa saznanjem ishodišta neuspelih pokušaja počinju tužbeni zahtev ili predlog za sporazumni raskid braka, određenju da im se naravi ne slažu, a to obrazlažu različitošću u vaspitanju i shvatanju prirode i funkcije bračne zajednice. Kod svega toga se postavlja pitanje da li sam čin zaključenja braka predstavlja racionalno ili iracionalno stanje svesti duha. U postupku razvoda bračni partneri sada u većini slučajeva utvrđuju svoje odnose kao odnos neprijatelja na brojnom polju, spremni da u stavu - cilj opravdava sredstva iskažu i pokažu do tada "neprimećenu" patologiju svesti, koja bez obzira na zajednički porod određuje sadržaj dana kao bojno polje na kojem se odigrava odlučujuća bitka.

Ako je pesimistički stav određen i dozvoljen za polemikom oni koje bi sadržaj teksta mogao dotaći sa fragmatičnim odnosom prema osnovnom razlogu iskazanih navoda, a koji se tiču nameta na izdržljivost onih što su shvatili da budućnost ne vide jedni uz druge, motivisanost za iskazanim stavom sadržana je u najavnom povećanju sudskih taksa, koje bi većinu bračnih partnera zbog nedostatka materijalne egzistencije onemogućila da u formalno pravnom postupku propisanom zakonom, koji brine o porodici i bračnim partnerima, osudi na "efektivnu" kaznu ugroženosti psihe i fizičkog integriteta, stvarajući pri tom neke nove postulate veštačke funkcije kontraktnog odnosa, koji nema u suštini ni motivisanost kao ni celishodnost daljeg opstanka.

Ako bi se serioznim pristupom ojačala funkcija budućih ugovornih odnosa kojim se zasniva bračna zajednica, onda bi bilo celishodnije povećati administrativnu taksu kao vid opomene, čina kome se pristupa sa pretpostavljenom nadom o dugotrajnosti i stabilnosti buduće zajednice, a postupak za razvod braka trebalo bi osloboditi nametnih sudskih taksa na koji način bi se i sprečio sve učestaliji oblik nasilja u porodici kada se jedan od bračnih partnera usled nedostataka sredstava prinudno okovima vezuje za kamen koji se kreće u smeru bez cilja i bez uslova da se budućnost odredi sa autonomnim stavom bračnih partnera.

Zoran Ilić,
advokat iz Beograda

Zar je to čovek?!

Duboko me je potresla priča o psu Tobiju, ali i navela da se još jednom zapitam - dokle?

Gde je granica našem strahu od onih koji ubijaju, pljačkaju i iz obesti se iživljavaju na životinjama? Da li se moramo podsetiti misli velikog Meše Selimovića: "Boj se ovna, boj se g...a, pa kad ćeš živeti?"

Da li je moguće da to (ne mogu ga nikako nazvati čovekom) niko usred bela dana nije mogao da spreči da brutalno ubije nedužno stvorenje koje je glavom platilo svoju ljubav prema ljudima. Možda je to sada duboko razočarano, jer je ostalo anonimno pa će ponoviti nešto slično? Neki će reći: "Ma to je samo pas!", ali tako se počinje. Prvo se muče i ubijaju životinje, a onda se prelazi i na nešto veće (pogodite šta). Strašno je još i to što siroti pas nije ubijen u afektu već je ubijan polako, pa je i ovo razlog više da se to podvrgne psihijatrijskom pregledu.

Smatram da bi Tobijevi vlasnici, bez obzira na bol, koji potpuno razumem, morali biti uporniji u razotkrivanju nečoveka. Pitanje je dana kada će tom "heroju" u akcijama pomagati i njegov pas (ne smem ni da pomislim koje je rase i kako je dresiran), a onda se može desiti nešto tragičnije.

Zamolila bih vašeg novinara da još istraži i rasvetli ovaj slučaj, jer moramo ostati ono što nam je dato rođenjem - ljudi.

Zorica Jovanović,
Beograd

Adrese za prijave logoraša

Posle teksta "To su naše pare", o reparaciji i nadoknadi ratne štete u Drugom svetskom ratu, objavljenom u 2247. broju "Ilustrovane" javio nam se veliki broj čitalaca sa molbom da objavimo adrese gde mogu da se podnesu zahtevi.

Dakle, ratni vojni zarobljenici koji su bili u nacističkim logorima zahteve mogu slati na Savez udruženja ratnih vojnih zarobljenika Jugoslavije, Požeška 41, 11000 Beograd. Dodatne informacije se mogu dobiti na telefone: 011/404-733, 064/137-78-36. Rok za prijavu nije ograničen.

Civilne žrtve logora u Drugom svetskom ratu mogu se obratiti Pokretu za zaštitu prava žrtava rata Srbije, p.p. 142 14000 Valjevo, Dr Pantića 70. Dodatne informacije se mogu dobiti na telefon 014/231-322. Rok za podnošenje zahteva civilnih logoraša u Nemačkoj je 31. mart 2002. (ili naslednici onih koji su bili živi do 15. 2. 1999), a logoraša u Austriji - 27. novembar 2002. (ili naslednici onih koji su bili živi do 15. 2. 2000).

Muke s moljcima

Redovno pratim "Ilustrovanu Politiku". Kada sam nedavno pročitala za novo sredstvo protiv moljaca, mnogo sam se obradovala. Cele zime se borim s moljcima pa me zanima gde da kupim proizvod "Ekosana" iz Beograda. Ja sam poslala kupon za vašu nagradnu igru, ali ne verujem da ću imati sreće.

Unapred zahvaljujem na svemu.
Nada Ulardžić, Beograd

Reč je o novom proizvodu koji tek ulazi u prodaju. S obzirom na Vaše veliko interesovanje, Zoran Dunđerski, direktor "Ekosana", poslaće Vam gratis sredstvo protiv moljaca "eko top".

"Ilustrovana" vam poklanja dukseve

Prošle nedelje, u četvrtom izvlačenju dukseva sa novim znakom "Ilustrovane Politike", sreću su imali Aleksandar Kocevski iz Aranđelovca, Veroslav Rajčić sa Pala, Aleksandar Milanović iz Beograda, Zoran Živković iz Zemuna i Vladan Jovanović iz Beograda.

Čestitamo srećnim dobitnicima a ostalim čitoacima poručujemo da i dalje prate "Ilustrovanu Politiku" jer ćemo i ubuduće dodeljivati lepe nagrade.