PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ
PISMA
UREDNIŠTVU
"Crna ruža uzima dušu"
 |
Sadržaj spornog članka nije ničim dokazao tešku optužbu iz naslova, a jedan profesionalni žurnalista bi morao da pravi razliku između indicija i dokaza. Odličan primer kako treba posati o nečemu što još nije dokazano dali ste čitaocima u tekstu "Bože, šta mi to radite?!"
Navedeni primeri pokazuju da se među novinarima "Ilustrovane Politike" nalaze objektivni i nepristrasni ljudi, ali ima i onih koji na jedan prikriven način pokušavaju da ocrne sve nepravoslavne sekte i tako indirektno favorizuju svoju - pravoslavnu sektu.
Novinari iz ove druge kategorije svoje nadahnuće verovatno nalaze i u ponašanju predsednika države koji svom glavnom političkom rivalu Đinđiću trlja nos i u greh pripisuje što je prisustvovao bogosluženjima nekanonske pravoslavne crkve pa po toj logici nekako ispada da sve one koji nisu pravoslavci treba prikačiti na stub srama.
Ako ovo pismo objavite ono će sigurno izazvati žestoke reakcije. Ako pak ne želite da ga objavite, to bi značilo da se ne uklapa u vašu uređivačku politiku što bi takođe bilo za žaljenje.
Živim u nadi da će se ostvariti ona moja prva tvrdnja.
Srdačno vas sve pozdravlja vaš čitalac.
Velemir Stojić iz Zrenjanina
Laički komentari
Pišem vam ovo pismo noseći u sebi mučno osećanje zbog besomučne televizijske i novinske kampanje protiv navodnih protivnika Pravoslavne crkve (a ne samo njenih neistomišljenika) "trovača" dece u školama, crnim, belim ili žutim ružama (šta li je loše u tom cveću) i potpuno laičkim, zlonamernim, čak i tupim komentarima ljudi koji su od Boga daleko kao i mi od demokratije.
Svako ima pravo (naravno ako mu ne zabrane kao inkvizicija u srednjem veku) da veruje u jednog, više ili nijednog boga.
Čak i da veruje u "Bibliju" ili hrišćanskog Boga svako ima pravo da ne veruje crkvi, sveštenicima ili popovima.
Komunizam nije ateizam (kako su mnogi lažni komunisti mislili) već nepostojanje želje da crkva bude zastupnik Boga na zemlji.
Lav Tolstoj, veliki ruski pisac, rekao je (ma šta o tome mislila crkva) da to što crkva propoveda božje učenje vidi kao "kada neko pokušava da te pored svetlosti sunca ogreje samo plamičkom sveće"! I mnogi istaknuti mislioci, filozofi, revolucionari... koji su menjali svet mislili su slično.
Zašto se mladi ljudi ubijaju?
Zbog beznađa u društvu, zbog nedostatka novih ideja, zbog prevlasti i favorizovanja tehnologije i materijalizma u odnosu na duh i ko zna zbog čega sve ne još...
Optuživati neku marginalnu grupu (koja, uzgred, i ne postoji kod nas), a nazvali su je "Crna ruža" - inače plemenit rod vitezova u srednjem veku - samo zato što su negde u školi gde se desila tragedija našli napisano sekta (i to ćirilicom?!) ili našli negde nacrtanu ružu, isto je što i na nekom mestu gde se desi (da ne čuje zlo) samoubistvo ili ubistvo, a na zidu bude napisano "Riblja čorba" ili recimo "Otpor", pa njih optužiti za tako nešto.
Aleksandar Vasović,
Kragujevac
Nismo to očekivali!
 |
Narodni pokret "Otpor" je u tom kontekstu u svom saopštenju pomenuo premijera Đinđića i ministre Đelića i Lečića. I možda su u pravu. Jer, svima je dobro poznato na koji način gospodin Mitrović obezbeđuje naklonost i simpatije.
Tražimo da se odmah zaustavi pogubno delovanje Televizije "Pink" na narodne mase, jer ona širi šund i primitivizam. Presudnu ulogu u tome imaju emisije "Grand produkcije" i zaista ogavna emisija "Svet plus".
Umesto da kultiviše narod i podigne nivo njegove kulture, nova vlast u Srbiji nam, poput socijalista, daje lake zabave striptiza i turbo-folka, pa možemo da uživamo do mile volje. Nismo to očekivali od naše velike petooktobarske pobede.
Tražimo da se zgrada Televizije "Pink" oduzme vlasniku. Nemojte je rušiti, jer je ona sagrađena od naših para. Neka to bude bolnica ili neka druga društveno korisna ustanova.
Zahtevamo da se oformi komisija koja će ustanoviti poreklo imovine Željka Mitrovića, da se "Pinku" oduzme dozvola za rad i frekvencija zbog pogubnog delovanja po kulturu ovog naroda, a posebno da gospodin Mitrović odgovara za klevetu i uvredu profesora Čupića.
U ime grupe građana Jagodine
prof. Obrad Janković
(slede potpisi)
Da li vredi gluvom govoriti
Komisija za izradu nastavnih programa objavila je 30. januara Predlog nacrta programa istorije za osnovne škole. Iako komisija poziva da joj se dostavljaju primedbe na predloženi nacrt (možda će to neko i uraditi, samo bi to morao biti čitav referat), želeo bih da u najkraćem iznesem svoje mišljenje, uveren da nisam usamljen.
Tačnu ocenu (nikako pozitivnu) ovog programa dala je sama komisija, kada nam je, iza njegovog završetka, saopštila: "Nacrt programa za gimnaziju ima osnovu nacrta za osnovnu školu, ali se u gimnaziji radi opširnije". Prevedeno na srpski jezik, to znači da se u osnovnoj školi radi sve što i u gimnaziji - sažetije.
Autori Predloga nacrta se ne stide da u vreme kad vapijemo za rasterećenjem nastavnih programa prezentiraju program obimniji nego ikad. Još manje ih brine što predloženo gradivo treba da savladaju deca od jedanaest do petnaest godina, valjda ubeđeni da je ono neophodno kao sastavni deo "opšteg obrazovanja" svršenih osnovaca. Jednostavno rečeno: ovo gradivo je glomazno i umnogome đacima nerazumljivo.
Opširnost programa proizlazi već iz rasporeda građe po razredima, a onda, još i više, iz nepotrebnih partija opšte istorije.
Da bi preistorija i stari vek popunili program za peti razred, đaci treba da uče o nastanku grčke države, o grčko-persijskim ratovima, o Peloponeskom ratu, o filozofiji, epici, drami, besedništvu (pretpostavljam da u četvrtom razredu, prethodno, treba da nauče šta je filozofija ili epika), o osvajanjima Aleksandra Velikog (sa "karakterističnim epizodama"), o helenizmu. Ništa nije manja ni istorija Rima. I ovde se nastavljaju ratovanja, osvajanja, sa dosta imena i datuma.
U šestom razredu balast takođe čine partije iz opšte istorije: Vizantija do 12. veka, Franačka država (čudo da pored Karla Velikog nije i Karlo Ćelavi), Bugari u srednjem veku, Albanci u srednjem veku, Vlaška i Moldavija u srednjem veku (!)... Neke partije su čak i nerazumljive: otkud u ranom srednjem veku uz Mađare pominjati Rusine i Slovake koji su u Vojvodinu naseljeni u osamnaestom veku?
Mnogo opširnosti ima i u programu nacionalne istorije u kojoj ponovo dominiraju politička istorija i istorija ratovanja. Primera radi takva je četvrta tema programa za osmi razred, a da program ne apostrofira život u oslobođenom pašaluku, kasnije Srbiji: razvoj materijalne i duhovne kulture - sela, gradovi, putevi, saobraćaj, pošta, škole, Dositej, Vuk, Velika škola i razvoj nauke, prvo pozorište, knjaževski orkestar i drugo.
Naveo sam samo deo svojih primedbi, a očekujem da će se još oglasiti nastavnici osnovnih škola, pedagozi i psiholozi kao i potencijalni pisci udžbenika.
Jovan Vasiljević,
Sombor
"Gresi koji ne zastarevaju"
Povodom teksta "Gresi koji ne zastarevaju", objavljenog u "Ilustrovanoj Politici" od 20. februara 2002. godine, a koji je potpisao novinar Miloš Lazić, milim vas da shodno Zakonu o javnom informisanju objavite sledeći demanti.
Srđan Srećković u OUP Topola nikada nije privođen zbog svog političkog opredeljenja i delovanja, ali je privođen zbog izvršenih krivičnih dela i zbog narušavanja javnog reda i mira.
Godine 1993. gospodin Srećković je izvršio krivično delo iz člana 33. Zakona o oružju i municiji zbog koga mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od jednog meseca uslovno na godinu dana, i izrečena mu je zaštitna mera oduzimanja oružja. Presuda je postala pravosnažna 30. januara 1995. godine. Takođe je u OUP Topola priveden i 1994. godine, kada je izvršio krivično delo iz člana 201. KZ RS, i kad mu je Opštinski sud u Topoli izrekao kaznu zatvora u trajanju od jednog meseca uslovno na godinu dana. Presuda je postala pravosnažna 26. februara 1996. godine.
Srećković je u OUP Topola priveden i 1993. godine zato što je narušavao javni red i mir i tada ga je sudija za prekršaje novčano kaznio sa tadašnjih 50.000 dinara.
Privođen je i 14. januara 2000. godine, takođe zbog narušavanja javnog reda i mira, kada mu je sudija za prekršaje izrekao kaznu zatvora.
Ove podatke sam izneo zarad tačnog, korektnog i objektivnog informisanja javnosti, jer je sud javnosti neprikosnoven.
Branislav Milojević,
načelnik OUP Topola
Nacionalne vrednosti?!
Želela bih, ako je to moguće, da ovo moje pismo proslijedite "grupi od trideset građana Niša sa potpisom Luka Nikolić", koji su se oglasili u "Ilustrovanoj" pod naslovom "Za obnovu svetinja i nacionalnih vrednosti".
Nije im pravo što Televizija Beograd nije dala u cjelosti njihov dobrotvorni koncert tradicionalne srpske muzike za obnovu izgorelog Sabornog hrama u Nišu. To im potpuno odobravam, ali se pitam za koje nacionalne vrijednosti se bori ta grupa pišući pisma latinicom?! Iz vaših novina se lijepo vidi fotokopija njihovog pisma pisana i potpisivana latinicom. Mislim da je komentar suvišan. Sa druge strane, osnivaju se udruženja (gospodin Zbiljić) za zaštitu ćirilice, nažalost...
Biljana Semiz-Japelj,
Švajcarska