Broj 2251, 9. mart 2002.  NA NASLOVNOJ STRANI: Ivan Karadžić, najmanje poznati Radovanov rođeni brat, govori za "Ilustrovanu" o sebi, porodici, bratu koga svi traže i onome šta ih zbog toga snalazi |
U OVOM BROJU: |
|
EKSKLUZIVNO
Ivan Karadžić o rođenom bratu Radovanu
Vaki čelebija ne ide u Hag
Potpuno nepoznat javnosti,
Radovanov treći brat, kao penzioner "Prve iskre", živi u Obrenovcu
i pomno prati veliki lov koji se upravo odvija u Bosni. On kaže da ne
viđa brata, ali zna: Sfor će se još dugo lomatati po gudurama jureći lidera
bosanskih Srba. Legenda o balkanskom Robinu Hudu upravo se rađa
Ivan Karadžić nam u svom skromnom stanu u centru Obrenovca polako, uz posluženje, priča:
- Zaustavi me čovek, neznanac, u utorak, 26. februara, tu, nedaleko odavde. Stariji od mene, neupadljiv. Ti si Radovanov brat, rođeni, pita me i gleda pravo u oči. Jesam, rekoh mu, a ko si ti, uzvratih pitanjem. Zemljak, reče i htede da nastavi, ali ja dodah "svi smo mi zemljaci". Ništa on na to, nego poče: "Sreo sam ti brata. Ne pitaj gde. Dobro je i zdravo. Ovih dana će ga hvatati, to jest pokušaće. Akcija im neće uspeti. Kad čuješ da su krenuli, ne boj se. Ne mogu mu ništa". Gledam ga, govori ozbiljno, razložno, ali mi je sve to čudno, čitav susret. Izvini, rekoh mu, je li to bilo na javi ili u snu. Ljutnu se čovek, trže se i prostreli me pogledom. "Ne prekidaj me", reče oštro i nastavi, "bili smo na jednom brdu, kraj bele crkve, okružen ljudima koji ga čuvaju. Kad sam pošao nizbrdo, on je krenuo uzbrdo. Imao je odsjaj u kosi, od sunca..". To reče i krenu. Ko si, povikah za njim, a on odmahnu rukom. "Evo ti moji podaci, ali ću ja naći tebe kad treba nešto da ti saopštim".
U ovom broju:
Miroljubive Lale iz ovog mesta
na pola puta između Beograda i Zrenjanina rešile su da peticijom skrate
poluvekovne muke: postali su "kolateralna šteta" vojnog poligona,
sa sedmoro povređenih, jednom mrtvom kravom i stotinu napuklih kuća. A
o zelenoj salati i uticaju osiromašenog uranijuma da i ne govorimo...
Kad je izjavio da žena
i dece nikad nije suviše, nije ni sanjao da će jednog dana izdati album
čiji će to biti moto. "Era Kazanova" je u prodavnicama, a popularni
pevač sad prvi put otvara dušu i priča o svojim ljubavima
Miloš Smiljanić je dete
programera Tamare i Nebojše, svršenog gimnazijalca, oboje bez posla. U
trenutku može da pomnoži dvocifrene i trocifrene brojeve, za četvorocifrene
mu je potreban neki sekund više. Obožava geografiju, zna zastave svih
država, a u školu još ne ide. I kad bi mogao, odmah bi "uskočio"
u peti razred
Astma je neumoljiva i nepredvidiva.
Pored raznih lekova, zato uvek treba da je pri ruci i portabl-aparat za
inhalaciju koji je bolesniku "džoker spasa" na svakom mestu
- u kući, na ulici, u automobilu, tokom vikenda... Jedan takav je upravo
dobio na poklon Institut za lečenje plućnih bolesti Kliničkog centra Srbije
