Sve do te srede 6. marta Milan Koprivica je bio jedan sasvim običan beogradski mladić. A onda je iznenada i, za sve koji ga poznaju, potpuno neočekivano u njemu nešto "kvrcnulo". Rešio je da izvede akciju koju će hroničari jednoglasno oceniti kao pljačku decenije. Uspeo je, naime, da po gotovo neverovatnom filmskom scenariju iz firme u kojoj je radio odnese 5,6 miliona evra i tako ostane upamćen kao "najkrupniji" pljačkaš nove evropske valute.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Milan Koprivica: Isključio sam oba mobilna...

Koprivica je rođen 9. avgusta 1978. godine. Do hapšenja je živeo sa roditeljima u stanu u beogradskom naselju Konjarnik. Živeo je skromno, uobičajeno. Kao i većina njegovih vršnjaka. Ni u čemu nije odudarao od sredine. Završio je srednju građevinsku školu. Služenje vojske je odložio zbog studija.

Pre otprilike tri godine zasnovao je radni odnos sa Delta bankom. Zaposlio se kao vozač, a poslednja plata koju je primio bila je, za naše prilike, visoka - oko 18.000 dinara.

Milanove kolege tvrde da je bio uzoran radnik. Važio je za čoveka od najvećeg poverenja. Većina njegovih poznanika sa posla i dalje sumnja da je Koprivica samostalno izveo pljačku. Smatraju čak da je posredi bila otmica.

Za to vreme, oni kojima je, na neki način, bila poverena sudbina velike količine novca skidaju odgovornost sa sebe. Policija tvrdi da je zadatke izvršila korektno i profesionalno od polaska transporta iz Šapca pa do podzemne garaže "Geneksa", u kojoj je, kažu u MUP-u, dalju brigu preuzelo obezbeđenje Delta banke. Priča iz ove firme je, međutim, suprotna:

- Četiri policajca zadužena za obezbeđenje transporta novca dozvolila su da vozač "fijata" pobegne iz garaže Delta banke sa 5,6 miliona evra. MUP je za poslednja dva meseca fakturisao Delta holdingu tri i po miliona dinara za usluge obezbeđenja, a vozač je tek tako pobegao - kaže Branislava Kolundžić, predstavnik sektora za odnose sa javnošću Delta holdinga.

Ko je zaista kriv, kako se sve odigralo, da li je moglo da se spreči i, konačno, kako je slučaj rasvetljen - pitanja su na koja do sada niko nije dao odgovor. Ipak, u prilici smo da ekskluzivno prenesemo ispovest koju je Milan Koprivica 8. marta dao istražnom sudiji beogradskog Okružnog suda Branislavu Panteliću i zameniku javnog tužioca Milanu Radovanoviću, uz prisustvo svog advokata Božidara Ivaniševića. Ovo je, uz sasvim male i za suštinu nebitne izmene, njegova priča:

"... Pored novca, dešavalo se da vozim i neke druge stvari, ali se u principu znalo kada se dobije nalog za put u Šabac da se ide po novac, s obzirom na to da je tamo glavni trezor Delta banke. Moj posao je pre svega da vozim, ali se u praksi dešava da pomažem prilikom utovara i istovara novca. Ja ne potpisujem da sam primio ili predao bilo kakav novac jer to radi ovlašćeno lice iz Delta banke, mada se dešavalo da sam i ja potpisivao prijem novca, kao, na primer, kada sam pre neki dan iz Novog Sada dovezao u Beograd 500.000 ili 600.000 maraka.

Ni rampa, ni portiri nisu bili prepreka

... Uveče, 5. marta, Ivica Milenković mi je javio da ujutru treba da idemo u Šabac u glavni trezor, ali o pojedinostima nije govorio... Kao što sam rekao, ja sam u Šapcu pomogao da se utovari novac koji je delom smešten u gepek, a delom na zadnje sedište. Sa mnom u automobilu je bio i radnik Delta banke Ivica koji je preuzeo i zvanično potpisao prijem novca. U pratnji dve policijske patrole iz Šapca za Beograd smo krenuli u osam časova, a u "Geneksovu" kulu smo stigli u 8.45. Moje vozilo i dva policijska ušla su u garažu, prošla rampu. Parkirao sam ga na mesto sa kojeg novac treba da se istovari i odnese u trezor. Novac iz "fijata marea" je iznosio Ivica, pomagao mu je jedan policajac, a mislim da je bio prisutan i blagajnik koji je stajao pored lifta. I ja sam pomagao, dodajući džakove. Novac iz gepeka je istovaren, a takođe i deo novca sa zadnjeg sedišta, a na sedištu je ostao onaj deo koji je trebalo da vozimo po ekspoziturama. Ivica je otišao liftom, a ja sam ostao da ga sačekam.

Sa policajcima koji su ostali pored "fijata" počeo sam opušten razgovor o potrošnji benzina njihovog službenog vozila "pežo 307". Inače, ja sam te policajce poznavao jer su oni i ranije bili u pratnji transporta. Oni su znali da obezbeđuju novac ali, koliko mi je poznato, nisu znali koji je iznos u pitanju. Dvojica su nosili automatsko oružje, a vođa puta i saobraćajni policajac ne.

Nemam druge reči osim da sam ovo uradio iz hira! Odjednom mi je na pamet pala misao da bih mogao da sednem u automobil i odvezem se sa novcem. To sam i uradio. Seo sam, upalio motor i krenuo udesno prema rampi. Sasvim sam polako vozio, a policajci nisu obraćali pažnju. Portir, koga i ne poznajem, digao je rampu s obzirom na to da ne postoji nikakva procedura prilikom ulaska i izlaska automobila u garažu. Portiri samo znaju da je reč o automobilima Delta banke.

Krenuo sam ka Zemunu, a cilj mi je bio da automobil odvezem do kuće dede i babe Danila Jovanovića. Izabrao sam to mesto jer je ono blizu u odnosu na "Geneks". Kada sam stigao u Hercegovačku ulicu, isključio sam oba moja mobilna telefona. Otvorio sam kapiju, uvezao automobil u dvorište. Baba i deda nisu bili tu. Pošto nisam hteo da zovem Danila sa mobilnog, seo sam u autobus, odvezao se do Prvomajske, kupio halo-karticu i iz govornice pozvao Danila. Rekao sam mu da hitno dođe u Zemun kod njegovih dede i babe, a da prvo svrati kod mojih roditelja, da im kaže da je sa mnom sve u redu i da uzme neke stvari za mene...

Najveći deo ukradenog novca vraćen je Delta banci

Njegovom dedi i babi sam rekao da je "fijat marea" službeni automobil, a kada se Danilo posle dvadesetak minuta pojavio sa svojim "audijem", uterali smo "fijat" u garažu. Danilu sam odmah rekao šta sam uradio. Baba i deda nisu ništa znali. Danilo i ja smo prepakovali novac iz vrećica u pet crnih kesa za smeće koje smo potom stavili u jedan beli džak. Tada nismo brojali novac, ali se prilikom prebacivanja moglo zaključiti da je reč o velikoj količini i da sigurno ima nekoliko miliona evra. Trudili smo se da to podelimo na dva jednaka dela, pa smo džak sa novcem odneli na tavan kuće, a drugi deo sa krupnijim novčanicama smo prebacili u Danilov "audi".

Želim da kažem da Danila poznajem još iz osnovne škole, da je on znao gde i šta radim, ali da između nas nije postojao nikakav prethodni dogovor povodom ovog događaja. Nedelju dana ranije, dok smo sedeli u jednom kafiću, on je kroz zezanje rekao: "Hajde da uradimo tvoju banku". Ja sam se na to nasmejao jer sam sve shvatio kao šalu. Inače, Marka Milovanovića sam upoznao preko Danila jer su jedno vreme, pre nego što je Danilo dao otkaz, zajedno radili u firmi koja je prodavala tehniku.

Nas trojica smo se pre tri nedelje dogovarali da odemo na Zlatibor s obzirom na to da je Marko rekao da mu je tamo deda. U tim trenucima ja nisam ni znao da je Danilo već pozvao Marka mobilnim telefonom, ali kada smo krenuli "audijem", shvatio sam da idemo po Marka.

Otišli smo u Zemun po Marka i on je seo na mesto suvozača. Kada je pitao gde idemo, rekli smo mu da je to iznenađenje. Marko nije imao pojma šta sam ja uradio. Krenuli smo Ibarskom magistralom. Negde kod Čačka nas dvojica smo rekli Marku da idemo kod njegovog dede. Sećam se da smo skoro bili negde u Užicu kada smo shvatili da smo zalutali, pa smo morali da se vraćamo. Kod Markovog dede smo stigli oko 19 časova. Usput je na radiju bila vest o pljački Delta banke. Tada sam rekao Marku da sam to ja uradio. Dogovorili smo se da odemo kod dede, da se tu smirimo, sačekamo da prođe nekoliko dana pa da onda razmišljamo šta ćemo kasnije.

Markovom dedi smo rekli da smo došli da se malo odmorimo, pa smo otišli na spavanje. Ujutru smo ustali, doručkovali, a onda smo se složili da ja ostanem kod dede, a da njih dvojica odu do grada i pokušaju da kupe neki drugi automobil kojim bismo otišli dalje iz Arilja. Markov deda nije ništa komentarisao. Znam da je gledao vesti na kojima je već bila objavljena moja slika, ali me očigledno nije prepoznao.

"Geneksova" kula u Novom Beogradu odakle je pobegao pljačkaš

Sav novac iz "audija" sam stavio u jednu crnu kesu za smeće i sakrio je u žbunje na livadi udaljenoj jedno sto metara od kuće. Malo sam se odmorio a onda je zazvonio telefon. Javio se deda a potom je dao meni slušalicu. Sa druge strane je bio Marko. Rekao mi je da krenem od kuće gornjim putem i da se nađemo kod mosta. Ja sam pretpostavio da su oni nakupovali puno stvari pa im treba pomoć. Krenuo sam kolima prema tom mostu, ali me je u neposrednoj blizini kuće presrela policija...

Prilikom hapšenja policajci su me oborili na zemlju, vezali lisicama i šutirali. Repetirali su pištolj, prislonili mi ga uz glavu i vikali: "Hoćeš li sada da te ubijemo!" Inače, ja nisam pokazao policiji gde sam stavio novac. Mislim da ih je do tog mesta odvela neka baba koja je očigledno videla kada sam sakrivao kesu..".

Ovako je ceo događaj pred istražnim sudijom opisao Milan Koprivica. Protiv njega je pokrenut postupak pod sumnjom da je počinio krivično delo teške krađe za koje je zaprećena višegodišnja zatvorska kazna. U zahtevu za sprovođenje istrage navodi se da je Koprivica kritičnog dana u službenom automobilu prevozio dvadeset miliona maraka, 5,6 miliona evra i 15.000 američkih dolara. Kaže se i da je krivično delo počinio na "naročito drzak način" uz pojašnjenje da mu je akcija uspela zbog "odsutnosti sprovodnika novca". Danilo Jovanović i Marko Milovanović okrivljeni su za pružanje pomoći počiniocu krivičnog dela.

Njihovi iskazi pred istražnim sudijom uglavnom se podudaraju i svode na to da nikakvih prethodnih dogovora nije bilo i da su za akciju svog prijatelja Milana Koprivice saznali kada je već sve bilo završeno.

Kako je uopšte došlo do hapšenja u planinskom selu Brekovu, iznad Arilja?

O tome postoji više verzija. Policija je, navodno, u trag pljačkašu i njegovim pomagačima ušla veoma rano, neposredno posle događaja u "Geneksovoj" kuli, pošto je jedna patrola, obilazeći svoj rejon, primetila "fijat mareu" koji je bio parkiran u dvorištu u Hercegovačkoj ulici. Posle toga sve je bilo rutinski. Inspektori su otkrili sa kim se Koprivica družio i trag je nedvosmisleno vodio ka mestu završne akcije.

U igri je verzija da je ceo slučaj munjevito rasvetljen zahvaljujući tome što je policija prisluškivala telefonske razgovore sa mobilnih aparata koje su trojica drugara posedovala. U ovoj priči mnogo šta škripi, pogotovu ako se ima u vidu da Koprivica, prema sopstvenom priznanju, nije koristio svoje aparate posle pljačke. Međutim, prema informacijama iz istrage, Marko Milovanović je sledećeg jutra iz Brekova sa svog mobilnog telefona pozvao devojku. Da li joj je tokom kratkog razgovora rekao i gde se trenutno nalazi?

Doduše, neki policijski zvaničnici su demantovali da su do pljačkaša došli snimajući telefonske razgovore, ali je opšte mišljenje da je taj demanti usledio kako bi se presekle sve češće priče o prisluškivanju mobilnih aparata.

U svakom slučaju, i Danilo Jovanović je detaljno ispričao kako se sve odigralo. Rekao je da su on i Marko Milovanović sutradan po podne sišli u Arilje pešice kako bi kupili neke stvari.

"Šetajući po Arilju našili smo na policijsku stanicu i primetili smo da se policija, naoružana automatskim oružjem i pancirima, smešta u civilne automobile. Shvatili smo da je to zbog ovog slučaja pa smo pozvali Koprivicu. Stvari koje smo pokupovali bacili smo, potom smo se prevezli do Požege gde smo kupili dve vozne karte do Čačka i dve do Beograda... Kada smo u vestima čuli da je Koprivica uhapšen, rešili smo da se predamo policiji..".

Inače, tužilac Milan Radovanović zatražio je da se tokom postupka, kao svedoci, saslušaju pripadnici SUP-a Šabac koji su obezbeđivali novčani transport kako bi se utvrdio stepen njihove odgovornosti za ovu, po svemu, neverovatnu ali i originalnu pljačku.

Advokat Božidar Ivanišević:

Reč imaju psihijatri

Branilac Milana Koprivice iskusni beogradski advokat Božidar Ivanišević kaže da je pljačka Delta banke jedan od najneobičnijih slučajeva kojima se u svojoj karijeri bavio. Ono što ovaj događaj izdvaja od drugih jeste, prema mišljenju advokata, činjenica da ovde nema mesta pričama o organizovanom kriminalu, o surovim profesionalcima koji po unapred utvrđenim planovima rade svoj "posao".

- Nažalost, moram da kažem da ovakve događaje podstiču i učestale televizijske emisije, serije i filmovi o pljačkašima banaka i drugim prestupnicima koji se javnosti predstavljaju kao nekakvi heroji ulice - kaže Ivanišević. Ovde konkretno nije bitno pitanje visine kazne. Ovo je problem oko koga mora da se zabrine društvo. Konačno, valjda je potpuno jasno da je reč o jednom potpuno besmislenom pokušaju mladih, do sada neosuđivanih ljudi da bez mnogo muke stignu do velikih para. Ja ću, kao branilac, predložiti psihijatrijsko veštačenje za mog klijenta koje će sasvim sigurno dati odgovor na pitanje zašto je to uradio...