Ime je dobila po slavnoj indijskoj predsednici Indiri Gandi. Odrastajući u višenacionalnom okruženju bosanskog Prnjavora učena je da širi bratstvo i jedinstvo, što joj je u godinama uspešne pevačke karijere pomoglo da prosperira i profitira, kako među Srbima, tako i među Hrvatima i muslimanima (sada Bošnjacima), koji su nakon krvavih bitki ponovo počeli da se okupljaju za kafanskim stolom.

Ona, Indira Radić, za sebe kaže da je komercijalna folk pevačica, da se dušom i telom predaje publici, bez obzira na versku i rasnu pripadnost. Ističe da u telesnoj predaji ima oštro zacrtanu granicu.

- Nema pipanja, štipanja i ostalih neumerenih radnji - kaže Indira. - Sve što dozvoljavam svojoj publici jeste da se rukujemo, da me poljube u obraz i da se slikamo zajedno.

Iako je mnogi smatraju za prototip moderne folk pevačice: šatirana, akrobatski obučena na sceni, nastup sa elementima šatorskog ponašanja pred kamerama, koje uključuje rukovanje i grljenje sa muzičarima, ova bivša medicinska sestra tvrdi da je svako televizijsko pojavljivanje košta i do 1.000 DEM, u zavisnosti kakvu šminku, čarape, haljinu i cipele nosi na sebi.

Muzički kritičari koriste je često kao sinonim za kič i kulturni srpski "kolaps".

Njenim "elegantno prepunjenim butkicama", koje sevaju ispod minića koji pre podseća na malo poduži kaiš negoli na suknju, ozbiljno konkurišu još samo "butkice" izvesne Stoje, koja ozbiljno preti da prilikom svakog ritam-udara nogom rasturi preskupu "Grandovu" binu...

- Bolje da ljulja nego da žulja - kaže ponosno Indira. - Narod voli "jako žensko"!

Vrlo uporno brani svoju branšu:

- Stvarno mi nije jasno zašto se podigla tolika galama na narodnjake, a zabavnjaci se hvale na sva usta. Kako smo tobož primitivni, zaostali, a oni završili sve fakultete ovog sveta. Od zabavnjaka se prave intelektualci, a od nas glupaci. Pa i među mojim kolegama ima obrazovanih, vrlo finih porodičnih ljudi.

To potvrđuje i pričom o tome kako masa narodnjaka čita knjige. Indirini omiljeni pisci su Amanda Kvik i Sidni Šeldon. Akcenat stavlja na lako štivo poput "Orkanskih visova", ali ako joj se desi da joj pod ruku dođe i neka knjiga sa teškim tragičnim dramaturškim zapletom, onda se "slatko isplače".

- Mislim da je mnogima krivo što narod sluša narodnu muziku u ovim teškim vremenima, a narodnjaci samim tim dobro rade. Smeta mi što se priča kako je narodna muzika puna kiča i šunda, a sve druge sfere života se zapostavljaju. Ja lično pevam ono što narod voli da sluša. Na prošlom albumu sam snimila pesmu "Popij jednu ’ajde ’ajde, kad si trezan nema vajde, najbolji si kada piješ, kada piješ sve ih šiješ", i pesma je toliko bila tražena u narodu, a novinari su je kritikovali.

Indira ističe da je "prirodna, narodna osoba, nije uzvišena i prepotentna". Insistirajući na tome da nam objasni šta znači "prirodna, narodna osoba", pitali smo Indiru da li to podrazumeva i sedenje gostima u krilu, što je svakako uobičajeni scenario nastupa kafanskih pevačica.

- Ja nisam pevačica koja seda u krilo! Karijeru nisam gradila na taj način i zbog toga zaslužujem poštovanje. Svoj imidž i ličnost gradila sam na kvalitetnoj osnovi. Narodu dajem sve od srca, a to sedenje u krilu nema veze sa mnom. Ja sam pevačica sa vrlo jakom harizmom. Moj pogled na sceni je dominantan.

U to se uverio i potpisnik ovog teksta, koga je Indira tokom celog intervjua pogledom fiksirala.

- Ih, pa nije baš da fiksiram, iz mojih očiju govori plemenitost. Osobi kojoj pevam, pogledom izražavam pevačke simpatije, a nikako potrebu da skačem po njoj i ona po meni.

Ipak, Indira ističe da za sve godine koliko peva još nijednom nije imala nikakvih problema sa publikom. Međutim, sa poslodavcima svakako jeste. Jedna od najsvežijih priča vezana je za restoran "Tina" u Bijeljini u kome je Indira trebala da peva za poslednju Srpsku novu godinu, ali se nije pojavila. Kada ju je gazda pozvao telefonom, umesto pevačice javio se njen momak koji je rekao da Indira spava. Gazda je gostima vratio pare od ulaznica, a u znak izvinjenja prisutnima je dao besplatnu večeru. Nastavak priče je logičan: poučeni iskustvom vlasnika "Tine", mnoge bosanske gazde više ne žele da čuju za Indiru.

- Taj gazda priča sve i svašta, ali to nema veze sa istinom. To mi je prvi incident vezan za posao. Ali ne mojom krivicom, već krivicom samog gazde koji me sada napada. Naime, moj menadžer Nikola Idžan (nekada je vodio poslove Zdravka Čolića - prim. aut.) zakazao mi je gostovanje za Srpsku novu godinu u tom spornom bijeljinskom restoranu. Ja sam tog dana doputovala iz inostranstva, da bih upravo ispoštovala taj dogovor, odbijajući u inostranstvu sve ponude koje sam imala, a imala sam ih mnogo. U toku dana mi se javio menadžer i rekao da gazda otkazuje moje gostovanje, jer je slaba poseta. Bila je slaba prodaja rezervacija. Menadžer mi je rekao da gazda nema para da me isplati. Međutim, u toku večeri gosti su nagrnuli i njega je uhvatila panika. Zvao je Nikolu, a Nikola mu je krajnje bezobrazno dao moj telefon. Znači, pre podne mi je otkazao, a uveče me je zvao. To stvarno nema smisla! Nisam ja na dugme! Ja sam pravi profesionalac, ali mora da se zna red. Gazdina priča je nelogična. Molim Vas, ko je lud da izgubi tezgu za Srpsku novu godinu? Ja sam tu noć sedela kod kuće, nisam radila ništa. Da sam znala da će to sve tako da bude, pevala bih na nekom drugom mestu.

Radićeva negira da je došlo do bilo kakvog organizovanog bojkota vlasnika restorana iz Republike Srpske, navodeći gde sve peva tokom nastupajućih vikenda. Među prvima je motel "Ristić" u Bijeljini. Indira, takođe, demantuje priču da se nakon incidenta "nudila" gazdi da za džabe peva, u znak izmirenja.

Indira krajnje samouvereno tvrdi da nema koleginice na estradi sa kojom je došla u konflikt, ističući u prvi plan svoju miroljubivu prirodu. Međutim, po estradnim kuloarima već godinama unazad kruži priča o sukobu između Indire i njene koju godinu mlađe koleginice Anice Milenković. Glavni razlog su - dugovi! Naime, ako je verovati estradnim pričama, Indira Radić već nekoliko godina Anici duguje 20.000 nemačkih maraka, na ime Aničinog gostovanja na Indirinim solističkim koncertima u Nemačkoj i Švajcarskoj.

- Nikom ja ništa ne dugujem! - ljutito reaguje Indira. - Ko to priča? Anica? Ona je isplaćena do poslednjeg dinara, tu su bili i svedoci. I ja i Gane Đokić bili smo prema njoj vrlo korektni. Volela bih da sednemo nas dve same, oči u oči, da vidim da li će onda imati obraza da kaže tako nešto!!!

Osim uspešne karijere i rejtinga u narodu, Indira iza sebe ima i brak, kao i sina, za koga se izborila teškom mukom. Njen bivši muž sklopio je kompromis tek nakon odluke suda da dete pripadne majci. Što se tiče ljubavnog života, Radićeva tvrdi da nije od onih pevačica koje pored sebe imaju muškarce sumnjive prošlosti, koji su im istovremeno i ljubavnici i zaštitnici, ali i njihovi privatni "reketaši". Indirin novi dečko je kragujevački hirurg.

Na pitanje da li se za hirurga odlučila zato da bi uštedela na plastičnim operacijama ili da bi bila u trendu sa koleginicama Nedom Ukraden i Mirom Škorić koje su blisko vezivane za najpopularnije beogradske hirurge, Indira kaže:

- Prvo, to mi nije "novi" dečko, jer ispada da menjam ljubavnike svaki mesec. U vezi smo već duže vreme. On je samo igrom slučaja lekar. Osim toga, ta branša ljudi mi je bliska, jer sam i ja po profesiji zdravstveni radnik. Nisam se za njega vezala da bih izvukla neku korist. Ova veza mi izuzetno prija, jer je u pitanju normalan, zdrav, prav čovek koji ima razumevanja za moj posao.

Pričajući o ljubavnoj vezi između lekara i pevačice, Indira naglašava da je to sasvim normalna stvar. Popularna pevačica smatra da stepen obrazovanja ne bi trebalo da bude nikakva prepreka u odnosima dvoje ljudi.

- Pa šta ako sam ja pevačica, a on lekar! Vrlo važno da li ima fakultet ili ne. Svako od nas je završio neku školu, i doktor je za nešto. Ja sam doktorirala pevanje!

Indira istovremeno poriče da je njen dečko doktor Boško Malev, izbeglica sa Kosova, kao i mogućnost da se odlučio za nju isključivo zato što je slavna i što pevači imaju mnogo više para nego lekari.

- Moj izabranik nije repa bez korena! On je izuzetno situiran i sređen čovek.

Govoreći o svom bogatstvu, Indira nam postavlja pitanje:

- Kako sam ja to bogata?

Podsećamo je da njeno bogatstvo pritiče vikendom, da se meri deviznim zaradama i da je krajnje vreme da folk pevači prestanu da izigravaju ucveljenu sirotinju...

- Ali, ja imam samo dvosoban stan i vozim "polo" - brani se Indira. - To što više zarađujemo, to više i trošimo!

I onda ponovo kreće priča: ulaganje u šminku, cipele, čarape, odeću, mirise...

Ali miris se ne oseća preko malih ekrana, podsećamo je.

- Nema veze - uzvraća Indira. - Pa, samo jedno friziranje kod nekih frizera košta 100 maraka. U stvari košta i više, ako još farbaš kosu. Pa ti sad vidi... Sandale!? Nemaš bez 150 maraka. A već čarape koje samo jednom obujem.