Ovih dana se javnost bavila dvema aferama. Momčilo Perišić, potpredsednik Vlade Srbije, bio je na meti KOS-a, a Momčilo Mandić, bosanski Srbin, bio je objekt interesovanja DB-a. I jedna i druga služba, istovremeno, radile su svoj posao. O Perišiću se gotovo sve zna, a o Mandiću - malo.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

"Evo Karadžića i Mladića" - kaže Momčilo Mandić

Dakle, o Mandiću...

Istražni sudija Okružnog suda u Beogradu Aleksandar Čolić potpisao je rešenje kojim je policiji odobreno da obavi istražne radnje i akcija je mogla da počne. Bila je sreda, 13. mart, rano poslepodne kada su inspektori Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije dobili "aktivirajuću naredbu". Četiri ekipe policajaca su u gotovo istom trenutku banule u četiri objekta na različitim krajevima Beograda: vilu "Bosanka" na Dedinju, Biro Republike Srpske u Dečanskoj 8, predstavništvo Privredne banke Srpsko Sarajevo u Zagrebačkoj ulici i na benzinsku pumpu koja je ujedno i sedište privatne firme "Man ko" u Ulici partizanski put.

Cilj ove koordinirane operacije bio je samo jedan - prikupljanje dokaza za pokretanje krivičnog postupka protiv Momčila Mandića, bivšeg visokog policijskog funkcionera u MUP-u BiH, potom bliskog saradnika lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, a danas jednog od finansijski veoma moćnih ljudi u SRJ.

Pronalazimo ga u beogradskom predstavništvu pomenute banke.

- Bio sam u gradu kada me je sekretarica pozvala i rekla da je policija ušla u predstavništvo banke u kojoj inače radim kao savetnik generalnog direktora - kaže Momčilo Mandić. - Naravno, odmah sam došao u Zagrebačku ulicu broj devet. Bio sam iznenađen ali, iskreno, tako nešto sam mogao i da očekujem. Na pitanje šta traže, konkretan odgovor nisam dobio. Jedan od inspektora samo mi je rekao da je policiji stigla anonimna dojava i da oni moraju da provere sve papire. Odneli su gotovo kompletnu dokumentaciju iz predstavništva. Tada sam saznao da se slično dešava i u mojoj firmi "Man ko", ali i u Birou - govori, veoma hladnokrvno, naš sagovornik.

Prema nezvaničnim informacijama, najagilnija je bila ekipa koja je ušla u rezidenciju Biroa Republike Srpske, popularno nazvanu vila "Bosanka", u Užičkoj ulici. Policajci su tamo pretresli sve prostorije. Ulazili su u podrum, otvarali kase, pregledali vozila koja su parkirana ispred kuće. Osoblje rezidencije pitali su šta radi Momčilo Mandić, kuda se kreće, sa kim se viđa, da li dolazi u vilu... Dokumentaciju koju su zaplenili u pomenuta četiri objekta inspektori su natovarili u dva policijska kombija i otišli. Sutradan je Mandić pozvan na informativni razgovor u prostorije MUP-a. I to bi bilo sve. Za sada.

- Policija nije podnela nikakvu krivičnu prijavu niti je tužilaštvo zatražilo sprovođenje istrage, što znači da se protiv mene ne vodi krivični postupak - objašnjava Mandić. - Kada je reč o dokumentaciji koju su odneli, ne očekujem da će otkriti bilo šta što bi upućivalo da sam se ogrešio o zakon. Nikada nisam učinio nešto mimo zakona. Ni dok sam bio na čelu Biroa Republike Srpske, ni pre, ni posle toga.

Zašto su onda pripadnici MUP-a Srbije pokrenuli akciju pretresanja pomenutih objekata? Postoje li ipak dokazi da je ovaj, po mnogo čemu, kontroverzni biznismen počinio neka krivična dela? O tome Momčilo Mandić ima objašnjenje:

- Sve ovo ima debelu političku pozadinu - kaže. - Tvrdim da je u Srbiji trenutno u toku akcija protiv svih onih ekonomski moćnih ljudi koji su, kao i ja, politički orijentisani prema Demokratskoj stranci Srbije i njenom predsedniku Vojislavu Koštunici. Čini mi se da sam i ja žrtva one "filozofije": ko nije sa mnom, on je protiv mene.

Momčilo Mandić je čovek koga bije loš glas. Opravdano ili ne, ostaje da se vidi.

Najdetaljniji pretres obavljen je u vili "Bosanka" na Dedinju. Nisu, ili jesu, našli ono što su tražili?

U svakom slučaju, odgovori na neka pitanja se možda kriju i u njegovoj prilično neobičnoj biografiji. Rođen 1. maja 1954. godine u Kalinoviku, Momčilo Mandić se veoma brzo obreo u prestonici ondašnje Bosne i Hercegovine. U Sarajevu je završio škole i diplomirao na Pravnom fakultetu na kome je i magistrirao. To je bila dobra preporuka da se zaposli u Ministarstvu unutrašnjih poslova BiH u kome je brzo napredovao.

Početkom 1992. godine, kada je već uveliko ključao bosanski lonac, Mandić je postao šef srpskog dela u tada još zajedničkom MUP-u BiH. Formalno, bio je pomoćnik ministra Alije Delimustafića, oko čijeg imena se u poslednje vreme ispredaju razne priče.

- Pripisuju mi da sam javno rekao kako je Delimustafić i dalje najveći prijatelj Srba - podseća Mandić. - Nikada to nisam rekao. Ja sam izjavio da je on uvek bio projugoslovenski orijentisan. Njega je na položaj doveo Fikret Abdić. Alija je 1992. godine smenjen jer su ga muslimanske vlasti proglasile za saradnika Kontraobaveštajne službe JNA i njenog tadašnjeg načelnika generala Aleksandra Vasiljevića. Istina je da je Delimustafić planirao državni udar, da na vlast dovede Fikreta Abdića.

Ime Momčila Mandića dospelo je u žižu interesovanja javnosti upravo posle nedavnog hapšenja Alije Delimustafića u Beogradu i pokretanja postupka pod sumnjom da je falsifikovao dokumenta. U pozadini ovog procesa raspredale su se, međutim, priče o Alijinom angažovanju tokom rata u Bosni, uključujući čak i nagađanja da je počinio ratne zločine prema Srbima.

- Tvrdim da Delimustafić nije učinio Srbima ništa nažao - kaže Mandić. - Konačno, osim lažne lične karte, ni civilni ni vojni istražni organi mu ništa nisu našli jer nema šta ni da mu se pripiše. Pa zar bih, kao politički nacionalno i desno orijentisan Srbin, dozvolio sebi da se viđam sa nekim ko je učinio zločine protiv mog naroda?

Uglavnom, po izbijanju ratnih sukoba u BiH Momčilo Mandić je bez mnogo dvoumljenja odabrao svoju stranu i prišao vojnom i političkom rukovodstvu bosanskih Srba. Nikada nije bio član Srpske demokratske stranke (niti bilo koje druge). Ipak je postao čovek od poverenja Radovana Karadžića.

- Nisam mu bio desna ruka - objašnjava Mandić. - Radovanu su, jednostavno, bili potrebni profesionalci, a ja sam, bez lažne skromnosti, bio dobar policajac. Ipak, nisam mu bio ljubimac, jer je Karadžić više voleo kadrove sa Romanije i drugih planina nego ljude iz prestonice.

Momčilo Mandić se, kako sam kaže, nikada nije odrekao svojih šefova Radovana Karadžića i Ratka Mladića. I danas slovi kao čovek kojih ih na određen način podržava i pomaže. Naravno, kaže da nije u neposrednom kontaktu sa njima, niti da zna gde se nalaze.

Ulaz u Biro RS u Dečanskoj ulici u Beogradu

Zanimljiv je i Mandićev sukob sa bivšom predsednicom Republike Srpske. Mandić, naime, smatra da je Biljana Plavšić indirektno odgovorna što je muslimanski deo MUP-a ojačao i kasnije postao važan faktor u borbi protiv Srba. Zašto?

- Ona je bila član Predsedništva BiH i Saveta za zaštitu ustavnog poretka - podseća Mandić. - Sa tim funkcijama ona je praktično mogla da kontroliše i državnu bezbednost. Međutim, dopustila je da najmodernija prislušna oprema, koja je u MUP stigla iz Strazbura, umesto u naše, ode u ruke muslimana. Tu sofisticiranu tehnologiju oni su kasnije tokom rata koristili za prisluškivanje Karadžića i Mladića...

Momčilo Mandić je 1993. godine stigao u Beograd. Dve godine je bio direktor Biroa Republike Srpske, a onda i šef Komiteta za odnose sa Unproforom. Direktor Privredne banke Srpsko Sarajevo postao je 1995. Burna karijera, nema šta. Da li je tokom svih ovih godina bilo i nekih "mutnih poslova", nije poznato. Činjenica je, međutim, da Momčilo Mandić do sada nikada nije ni krivično ni prekršajno odgovarao. On danas slovi za jednog od imućnijih Beograđana. Poseduje stan, kafić u Novom Beogradu i već rečenu benzinsku pumpu. Radoznala javnost se uvek pita otkuda nekome toliko bogatstvo.

- Ja se već 20 godina bavim privatnim biznisom - kaže Mandić. - Još 1982. sam u Sarajevu otvorio prodavnicu mešovite robe. Naporno sam radio i to se isplatilo. Logično, ako je čovek sposoban i dobro radi onda se i kapital uvećava. Početkom devedesetih posedovao sam sedam prodajnih objekata. Kada je počeo rat sve sam to prodao i novac preneo ovamo u Srbiju. To je čitava tajna mog bogatstva, ako se to tako zove.

Ime Momčila Mandića se u nekim krugovima dosta oprezno izgovara. Neki ga pominju kao prvog čoveka finansijski moćnog bosanskog lobija u Beogradu. Dovode ga čak i u vezu sa navodnim postojanjem sarajevskog klana u prestonici Srbije.

- To su gluposti - kaže on. - Ne postoji nikakav sarajevski klan. Postoje doduše ekonomski moćni i uspešni ljudi koji se druže, ali to nikakve veze nema sa podzemljem ni sa nezakonitim poslovima. Mene su i ljudi iz bivšeg režima optuživali za sve i svašta. Visoki funkcioner JUL-a Ivan Marković mi je rekao da sam kriminalac. Naložio je hapšenje radnika moje pumpe zbog nedozvoljenog držanja deviza. Taj izrežirani proces je posle obustavljen. Ali sve je to radio zato što sam odbio da na kormilo Rukometnog kluba "Partizan", čiji sam dugogodišnji predsednik i najveći finansijer i donator, dovedem Markovićevog čoveka.

U septembru 2000. godine u Bijeljini je kidnapovan Mandićev brat Velimir. Otmičari su ga držali zarobljenog mesec dana, posle čega je preminuo. Za otkup su tražili prvo tri miliona maraka, a posle su spustili cenu na 500.000. Kako je ustanovljeno, bila je to greška jer je prava meta zločinaca bio sin, a ne brat Momčila Mandića. Ministarstvo unutrašnjih poslova u Sarajevu rasvetlilo je slučaj. - Ustanovljeno je da je otmicu organizovao moj bivši vozač Dejan Marković - priča Mandić. - Za njim je raspisana "crvena" Interpolova poternica i on je pre oko mesec dana uhapšen u Beogradu. Međutim, posle dvadesetak dana je pušten iz pritvora. Koliko sam saznao, pušten je uz obećanje da će pomoći da se razotkriju moje navodne kriminalne afere u koje je on tobože upućen jer mi je bio vozač.

Kakvo je to pravosuđe koje pušta na slobodu jednog kriminalca, pita se Momčilo Mandić. Ipak, on ne veruje u zle namere protiv njega. Kaže da se ne plaši hapšenja jer, da se boji, svakako da ne bi bio tu gde jeste.

Uz podsećanje da se priča po Beogradu, a i šire, da su policajci u stvari u vili "Bosanka" tražili čak i Radovana Karadžića, Mandić se zagonetno smeška:

- Sve je moguće, ali eto, nisu ga našli!