Milija Babović je po običaju slobodan dan proveo sa svojom porodicom a u večernjim satima se spremao za uobičajenu rekreaciju. Bila je nedelja, 24. mart. Poznati biznismen, suvlasnik "Verano grupe", već godinama je sa svojim prijateljima igrao mali fudbal u "balonu" (prekrivenom fudbalskom terenu) u Južnom bulevaru.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Milija Babović, žrtva maskiranih kidnapera

Nešto pre devetnaest časova po Miliju i njegovog sina Stefana je došao šofer i odvezao ih u sportski centar. Babović je ukućanima poručio da se posle fudbala neće mnogo zadržavati jer je planirao da gleda prenos utakmice italijanskog prvenstva "Inter" - "Roma". Nije slutio da se te večeri neće vratiti kući. Niko iz njegove okoline nije pretpostavljao da nešto nepredviđeno može da se dogodi.

Dok je otac igrao fudbal, njegov sin Stefan se neko vreme zabavljao video-igricama a onda mu je postalo dosadno pa je zamolio šofera da ga odveze kući. Zahvaljujući tome, izbegao je zlu sudbinu koja je samo pola sata kasnije zadesila njegovog oca. Pošto je odvezao Stefana, vozač se vratio i parkirao automobil marke "pežo 406 karavan" na mali improvizovani parking ispod "balona" u Južnom bulevaru. Izašao je iz vozila da bi popušio cigaretu. Osmotrio je okolinu i konstatovao da se ne događa ništa neuobičajeno. Nije mu bilo čak ni neobično što je taj deo ulice bio u mraku jer jedna od uličnih sijalica nije radila. To se dešavalo i ranije.

Akcija je trajala deset sekundi

Iskusni vozač, inače dugogodišnji prijatelj porodice i Babovićev zemljak, što bi se reklo čovek od najvećeg poverenja, nije ni sanjao da je opasnost već vrebala. U tim trenucima, u crnom "audiju", parkiranom verovatno nekoliko stotina metara dalje, u Južnom bulevaru u pravcu Crvenog krsta, sedela su četvorica muškaraca. Bili su odeveni u tamnu sportsku odeću, sa navučenim crnim kapama "fantomkama" sa prorezima za oči, preko kojih su nosili naočare za sunce. Svi osim čoveka za volanom bili su naoružani automatskim puškama marke "kalašnjikov". Njihova meta bila je odavno određena, plan detaljno skrojen. Znali su tačno u koje vreme i na kom mestu treba da budu.

Bilo je 20.20 časova kada se Milija Babović pojavio na stepenicama ispred "balona". Čim ga je ugledao, šofer mu je sasvim polako sa parkinga krenuo u susret kako bi mu skratio put. Gotovo istog trenutka uz škripu kočnica i brujanje motora iz mraka se stvorio "audi" i preprečio put "pežou". Istovremeno, maskirani ljudi su istrčali: dvojica su krenula prema Baboviću, jedan prema šoferu, a četvrti je ostao za volanom.

Čitava akcija je trajala najviše deset sekundi što upućuje na zaključak da su je izveli profesionalci, odnosno ljudi vični ovakvim postupcima. Jedan od njih je otvorio vrata "pežoa" i uperio pušku u zaprepašćenog vozača.

- Imaš li oružje? - pitao ga je.

- Ne - odgovorio je vozač.

- Da li si siguran? - uzvratio je neznanac i kada je dobio isti odgovor snažnim pokretima je izvukao šofera ispred automobila i naredio mu da legne i da "ništa ne brine". Za tih nekoliko sekundi dvojica napadača dohvatili su Babovića i munjevito ga uvukli u "audi", koji se već sledećeg trenutka stuštio niz Južni bulevar u pravcu Autokomande.

Iko je policija domah obaveštena o događaju i uprkos tome što je ubrzo usledila blokada čitavog kraja, Milija Babović i njegovi otmičari te večeri nisu pronađeni.

Mediji sutradan nisu objavili vest o tome, ali se za obelodanjivanje ovog događaja "pobrinuo" Vojislav Šešelj. Lider radikala je u utorak ispred beogradske Palate pravde, posle jednog od "svojih" suđenja, govoreći novinarima o mafijaškoj državi pomenuo i otmicu poznatog beogradskog biznismena.

Vlasnik poslovne imperije

Nema sumnje da je Milija Babović jedan od najimućnijih ljudi kod nas. Doduše, koliko ovaj biznismen poseduje gotovinskih para ili nekretnina u ličnom vlasništvu nije poznato. Radeći uvek svoj posao i držeći se podalje od medija, on jednostavno nikada nije pružio priliku da se detalji iz njegovog privatnog života iznose u javnost.

Rekonstrukcija događaja: 1 Babovićev "pežo" 2 "audi" 3 Dvojica otmičara nasrću na biznismena 4 Jedan kidnaper drži na nišanu vozača 5 "Balon" u Južnom bulevaru

Babović je danas suvlasnik "Verano grupe" ("Verano group"), poslovne imperije koja se sastoji od pet celina, odnosno kompanija. Prva je "Fešn kompani" ("Fashion companÚ"), u čijem su sastavu poslovno-prodajni objekti odeće i obuće najpoznatijih svetskih proizvođača: "Riplej", "Levis", "DŽeger","Bata" i "Čezare Paćoti". Reč je o reprezentativnim objektima u kojima sve funkcioniše po najvišim svetskim standardima. Upravo se Miliji Baboviću i njegovom bratu Budu pripisuje da su uspeli da na jugoslovensko tržište dovedu sve ove prestižne marke.

Druga celina poslovnog sistema je "Verano" pod čijim su krovom "Pežo" (ekskluzivno pravo za uvoz automobila francuskog giganta), potom zastupništva firmi "Eso", (Esso), čuvenog proizvođača motornih ulja i "Gudjiar" (Good Úear), proizvođači pneumatika. U ovoj grupi je u nekoj vrsti otrakluka sa fudbalskim klubom "Partizan"i VIP rentakar agencija koja raspolaže najboljim modelima "Pežoovih" četvorotočkaša.

Treća karika imperije je "Verona eltim". To je sistem ekskluzivnih zastupništava poznatih firmi "Soni", "Gorenje" i "Armal". U ovom delu priče svakako je najupečatljivije "Sonijevo" predstavništvo u Beogradu u Dečanskoj ulici, podignuto na veoma neobičnom mestu iznad samog ulaska u Terazijski tunel. U sastavu "Verano grupe" su još i "Evroterm kompani", fabrika za proizvodnju prozora i vrata, koja radi po najsavremenijoj tehnologiji i "Ciklon" benzinska pumpa i konačno banka u Banjaluci čiji su Babović i njegovi partneri nedavno postali većinski vlasnici.

"Verano grupa" je, dakle, pravi poslovni gigant, a jedan od njenih suvlasnika Milija Babović veoma moćan poslovni čovek.

A kako je sve počelo?

Od butika "Atila" do "Pežoa"

Babović je rođen 1959. godine u Ivangradu (današnje Berane). Još kao veoma mlad intenzivno je razmišljao o bogatstvu i maštao o uspehu u svetu biznisa. Odmah posle završene gimnazije upustio se u prvi privatni posao. Sa suprugom Ankom, sa kojom je već imao jedno i čekao drugo dete, otvorio je u garaži porodične kuće butik "Atila", Tako su iz ove radnje na tržište počeli da izlaze prvi odevni predmeti. Nešto kasnije Milija je malo osavremenio tehnologiju i preselio butik u drugu ulicu.

Veštom i, pre svega, izuzetno ambicioznom Baboviću to nije bilo dovoljno pa je krajem osamdesetih godina prošlog veka stigao u Beograd. U međuvremenu je u Užicu sa ortakom takođe držao butik ali je to bilo kratkog daha. Prestonica je, ipak, bila pravi izazov.

Babović je u Beogradu sa bratom Budom uzeo u zakup butik u Ulici Lole Ribara, a ubrzo se osamostalio i sa jednim ortakom otvorio butik "Modni studio" kod Pravnog fakulteta. Bile su to veoma uspešne godine za Miliju Babovića. Logično, uz naporan rad kapital se umnožavao, rađale su se nove poslovne veze i bilo je vreme za prvi veliki posao.

Početkom devedesetih u Trgovačkom centru "staklencu" na Trgu Republike otvorio je prodavnicu čuvenog proizvođača džinsa "Dizel". Istovremeno je iz Italije uvozio materijal i šio košulje i dukseve. Koliko je ova firma bila uspešna govori i činjenica da se tu čekalo u redovima da bi se kupile farmerke ili neki drugi deo garderobe. Već tada Babović je slovio za veoma uspešnog i imućnog poslovnog čoveka. U to vreme je u centru Beograda zakupio prodavnicu kravata i uskoro je pretvorio u butik "Nino Beluči".

Milija Babović je uvek bio zainteresovan samo za viskokvalitetnu robu. Nisu ga zanimale imitacije i surogati. Počeo je da proizvodi odeću na veliko i da je prodaje drugim buticima.

Onda je postao generalni zastupnik za Jugoslaviju čuvenog "Ripleja". Krenuo je da otvara prodajna mesta ili da ulazi u ortakluke širom Jugoslavije. Slobodno se može reći da je kontrolisao kompletnu trgovačku mrežu ovog poznatog proizvođača. Tada je ušao u biznis sa "Stefanelom", "Levisom" i drugim poznatim preduzećima. Vrata visokog biznisa i uspeha bila su već širom otvorena.

Ipak, smatra se da je vrhunac svega ugovor o zastupanju "Pežoa" u Jugoslaviji.

Blizak "Partizanu"

Milija Babović danas pripada samom kremu jugoslovenskog biznisa. On se i kreće u tom krugu ljudi. Poslovni partneri o njemu nemaju loših reči. Cene ga i odnose sa njim opisuju kao veoma korektne. I sam sklon sportu, Babović je veoma blizak čelnim ljudima "Partizana", a priča se i da je jedan od zapaženijih donatora ovog fudbalskog kluba.

Nikada nije bio umešan ni u jednu kriminalnu aferu, nije hapšen, protiv njega se nisu vodile istrage. Otac je četvoro dece, dve ćerke i dva sina i veoma naklonjen porodičnom životu.

Neki mediji objavili su priču da se Milija Babović u poslednje vreme malo kretao po javnim mestima. Njegovi saradnici , međutim, to demantuju i kažu da je živeo sasvim uobičajeno i normalno, uključujući, eto, i igranje fudbala. Pričaju, takođe, da nije pokazivao znake nervoze niti nekakvog straha da nešto može da mu se dogodi. Tvrdi se da nije nosio oružje. Treba reći da je ovo samo jedan ugao gledanja na životni put Milije Babovića. Staze uspeha su trnovite i nema sumnje da je i Babović to osetio. Takođe nema sumnje i da je ovaj biznismen uspeo da ostane van svih onih već dobro poznatih priča o sumnjivim načinima na koje se stiče bogatstvo, o reketiranju, vezama sa podzemljem, privilegijama u državnom vrhu.

Činjenica je, da ponovimo, da se ime Milije Babovića nalazi na onom veoma kratkom spisku uspešnih biznismena koji se nisu okaljali u godinama kada se bogatstvo sticalo uglavnom u mutnim poslovima.

Po svemu sudeći nesrećni biznismen je otet zbo novca koji poseduje. Šešelj javno tvrde da kidnaperi traže deset miliona maraka.

Za to nema nikakve potvrde. Jer, iako su od trenutka otmice do dana kada pišemo ovaj tekst prošla puna četiri dana, kidnaperi se nisu oglasili.

Crna serija bez kraja

Boba Živojinović je izbegao da obelodani detalje o otmici svog deteta

Prema zvanično nepotvrđenim podacima u Srbiji se poslednjih nekoliko godina dogodilo više stotina otmica. Većina kidnapovanih se našla na slobodi, ali je isto tako i većina kidnapera ostala van domašaja pravde. Ovo je samo deo crne serije otmica koje su uzbudile javnost.

• Decembar 1999. Petorica prestupnika oteli su beogradsku studentkinju Ivanu Marković. Od roditelja koje su poznavali i pretpostavljali da kod kuće drže velike pare tražili su 350.000 maraka. Ivana je oslobođena, a svi zločinci su uhapšeni i izvedeni pred sud.

• Novembar 2000. Spektakularna otmica Stefana Živojinovića, sina Lepe Brene i Bobe. Ovaj događaj je ostao nerasvetljen. Priča se da je poznati bračni par platio otkup od dva i po miliona maraka.

• Decembar 2000. Kidnapovan Milija Milosavljević, kragujevački biznismen, koji je posle dramatičnih sati sam uspeo da umakne otmičarima u Železniku.

• Mart 2001. Dvojica odranije poznatih kriminalaca oteli Živka Galovića iz Obrenovca. Za otkup su tražili 50.000 maraka. Živkov brat im je dao deo novca, ali je na scenu stupila policija i uhapsila ih.

• April 2001. Otmica Miroslava Miškovića, vlasnika privatne poslovne imperije "Delta". Ovaj događaj nije rasvetljen do kraja. Policijska potraga još nije ni započela, a Mišković se našao na slobodi. Da li je i u kojoj visini plaćen otkup ostalo je nepoznato.

• Oktobar 2001. Kidnapovana Ljiljana Tošić, ćerka poznatog beogradskog vlasnika lanca pekara Aleksandra. Otkup nije isplaćen jer su se, pretpostavlja se, otmičari uplašili i oslobodili žrtvu.

• Mart 2002. U Beogradu misteriozno kidnapovana Slavka Penezić, supruga poznatog užičkog biznismena Miluna. Istraga je u toku...