PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ
PISMA
UREDNIŠTVU
Pomozimo Aleksandru
 |
Danica i Dragan Rajović,
Beograd
Pozvali smo porodicu Trajković i preneli im vašu lepu nameru. Otac Dragan je stoga otvorio žiro-račun kod Kredibanke AD Kragujevac. Broj je: 41700-620-3-16/50220-14-62-31919-6 (za Aleksandra). I vama i svima koji pomognu porodica i redakcija unapred zahvaljuju.
Da se sasluša i druga strana
U vašem časopisu je objavljen članak o Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić" pod nazivom "Horor u.."..
Podsećamo vas da ste u skladu sa odredbama Zakona o štampi bili u obavezi da pre objavljivanja teksta obavite razgovor i dobijete informacije o datom slučaju od odgovornih u Institutu. Nadam se da nije potrebno da vas podsećam i na osnovno pravilo slobode štampe i civilizovanog društva "audiatur et altera pars".
Slučaj Aleksandra Trajkovića predstavlja složen zdravstveni problem u čijem rešavanju su angažovani doktori Instituta i Dečje klinike. Nadležni organi rešavaju ovaj slučaj. Zbog zaštite prava pacijenata i naših prav, sasvim je neuputno na neadekvatan način polemisati preko štampe.
Napominjemo vam da je Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić" ugledna zdravstvena ustanova koja se uspešno bori za živote mnogih pacijenata i koja će radi zaštite svog ugleda razmotriti preuzimanje mera u skladu sa zakonom.
Molimo vas da ovo pismo objavite.
S poštovanjem,
direktor Instituta
prof. dr Rudolf Papić
Odgovor našeg saradnika u sledećem broju
"Šta znači tamni pa-pa"
 |
A tako je tipičan. Ne samo za naše jugoslovensko podneblje, to je, čini se, univerzalna osobina poput ljudske gluposti. Verujem da je tamo neki Mla-Di Kri-Ko sličan tekst o Teletabisima napisao u kineskom nedeljniku Ni-No.
Osobina je da sve što nije naše ("naše" može biti: srpsko, hrvatsko, kinesko, indusko, kanadsko, rusko, češko, američko...) to ne valja. Razlozi su različiti, ali zaključak je isti: to nije dobro, to ne valja.
Mada je ovaj naš Saša Milošević napipao istinu, ali je bio previše zauzet pljuvanjem po nečemu što pre svega ne razume. Kako možeš da imaš mišljenje, i to ovako đonom pisano, o nečemu što nemaš pojma šta je?! Da li je dvogodišnje dete sposobno da gleda Tarzana? Jok! Miličino interesovanje za TV počelo je oko treće godine. Verujem da ima dece koja počinju ranije ili kasnije, a Teletabisi su pravljeni za najmlađi uzrast.
Šta su uopšte Teletabisi.
Teletabisi su odgovor (onoga ko se prvi setio odgovora, je l’) na potražnju tržišta za TV sadržajem za najmlađu decu. I vrlo su popularni u svetu, u Australiji, Kanadi, Engleskoj, Americi, pre svega u svetu engleskog govornog područja. Got the message?
Postoji nešto što se zove kulturološko nasleđe, ono što se jezikom prenosi i što naši prevodioci nisu bili u stanju da prevedu. Ni manji zalogaji im nisu baš glatko klizili, ali ovde su se zagrcnuli potpuno. Pojma nemam kako bi se to uopšte prevelo, to je kao da prevodiš bebeći jezik (na koji i liči Teletabis jezik!) i onda kažeš: "Pa ovo nema smisla". Nema, naravno da nema kada to i nije da razume onaj ko nije beba...
Teletabisi uče malu decu osnovnim pojmovima i osnovnim ljudskim osećanjima i reakcijama na emocije. Primer: sećam se da je Milica gledala jedne Teletabise gde su učili kako se ljudi grle. To je deo kulturološkog nasleđa jer JU varijanta na ovu lekciju o grljenju bilo bi psovanje (ljubi ga deda, ujko, tetka, ili ko već uči srpsko dete kulturnoj baštini).
Zašto su Teletabisi toliko popularni.
Zato što se neko setio da imitira dečje pokrete, mimiku i govor. I tu je ključ zašto je ovo matorima dosadno. Kad se pisac teksta poslednji put igrao lastiša? Kada je kolegu s posla bocnuo šestarom? Glupo, je l’? A Teletabisi sežu još dalje u njegovu prošlost. Mogu misliti koliko mu je tek ta logika strana, a ta logika mu je neophodna da bi razumeo Teletabise. Pored toga što mu nedostaje još jedna krucijalna "sitnica", a to je da bude rođen tamo gde deca emocije ne izražavaju sa "pida ti matelina".
I umesto da kaže "ljudi, glup li sam kad ne shvatam", umesto da spomene familiju uredniku dečjeg programa koji je samo prosledio traku nemajući uopšte potrebu da objasni šta, kako i zašto Teletabisi, ko su te lutke i koja im je svrha i značenje, itd., on se ostrvio na Teletabise.
Teletabisi imaju jednu veliku prednost što nisu crtać, jer su crtaći puni nasilja, pucnjave, tuče, razbijanja na sve strane.
Prema tome, ako ne razume Teletabise, ne treba da brine, sve je u najboljem redu. Tako i treba da bude, što reče onaj što sad nosi prugastu modu.
Bogoljub Todorović,
Novi Sad
Zvanična definicija sekte?!
Komentar J. Jovičić objavljen u 2252. broju "Ilustrovane" u neku ruku me proziva pa se iz tog razloga ponovo oglašavam kako bih dao repliku.
J. Jovičić govori o nekoj "zvaničnoj definiciji sekte" kao i o zvaničnom učenju hrišćanske crkve, ali nam ne saopštava koja je to crkva koju ona smatra zvaničnom i ko je taj koji ju je za takvu promovisao. Koliko je meni poznato, u našoj zemlji crkva i država su po ustavu odvojene i (ne)ispovedanje vere je privatna stvar svakog građanina pa su mi iz tih razloga nastupi kako J. Jovičić tako i gospodina Koštunice problematični i neprihvatljivi. O sektama se može govoriti samo tamo gde postoji državna crkva što u našoj zemlji nije slučaj.
Definiciju sekte koju daje J. Jovičić ne možemo prihvatiti kao zvaničnu i ona sigurno dolazi iz redova pravoslavnih zvaničnika koji obavezno polaze od pretpostavke da su uvek samo oni pravi, a svi drugi krivi.
A istorija srpskog naroda, kojem ja isto pripadam, stvarno jeste i tužna i bolna zato što smo se kao narod uvek zanosili mišlju da smo hrišćani a ruke su nam još okrvavljene nevinom bogumilskom krvlju.
J. Jovičić gubi iz vida opštepoznatu stvar: hrišćanstvo u celini kao pojava jeste sekta pošto je u Hristovo vreme postojala državna jevrejska crkva. Vođa male verske zajednice koja se odvojila od te državne crkve bio je sam Hristos. On je, dakle, prvi i najslavniji "sektaš" od svih sektaša. Ako Hristu nije smetalo da osnuje i pripada nekoj sekti, ne vidim zašto pravoslavno orijentisani mediji bez prestanka dižu prašinu oko tog pitanja. Isti ti mediji, naravno, ne pominju činjenicu da je i sama pravoslavna crkva takođe jedna katolička sekta.
U Vujaklijinom "Leksikonu stranih reči i izraza" o pojmu sekte se kaže: manja verska stranka ili udruženje koje se odvojilo od neke veće, vladajuće verske stranke. Iz istorije hrišćanstva poznato je da se 1054. godine manja - pravoslavna stranka odvojila od veće - katoličke stranke pa se pomenuta godina uzima kao datum nastanka sekte u narodu poznate kao Pravoslavna crkva.
Dokle god bude važila floskula da neko nije pravog srpskog porekla zato što nije pravoslavne vere, mi ćemo tavoriti kako u svetovnom tako i u verskom pogledu jer je nacionalizam osuđen i u svetu i u "Svetom pismu" koje kaže: Nema tu Jevrejina ni Grka... jer ste svi jedno u Hristu Isusu (Gal. 3:28). Tako veruju pravoverni hrišćani dok pravoslavci tako ne veruju jer samo misle da su hrišćani. Pravoslavci kao i Jevreji za sebe veruju da su božji narod, a ne čine mnogo da to i praktično dokažu pa im zato Bog preko proroka Osije (4:6) odgovara: "Izgibe moj narod jer je bez znanja..".
Velemir Stojić,
Zrenjanin
O povratku nekretnina
Javljam vam se iz Kanade s molbom ako možete da me obavestite koju adresu i broj telefona ima advokat Oliver Dojčinović. Čitala sam tekst u vašem cenjenom listu od 5. januara 2002. godine koji je on napisao. U vezi sa povratkom nekretnina ja i još nekoliko mojih prijatelja želeli bismo da stupimo u vezu sa njim. U nadi da ćete mi pomoći i brzo odgovoriti, srdačni pozdravi iz Kanade.
Vaš čitalac
Jasna Orlić
Adresa advokata Olivera Dojčinovića je: Višegradska broj 6 lokal 3, Beograd. Tel./faks: 011/644-452. Telefon: 011/641-684. Mobilni: 064/110-14-98.
"Zar nagrada prebijaču"
U "Ilustrovanoj Politici", broj 2250. od 2. marta 2002. godine, u tekstu "Zar nagrada prebijaču", objavili ste izjavu gospođice Branke Vuković u kojoj se kaže da je gospodin Dragomir Zarić predsednik USR "Takovo" iz Gornjeg Milanovca.
Pošto ta informacija nije tačna, smatramo da je neophodno demantovati je. Gospodin Dragomir Zarić je član upravnog odbora Udruženja sportskih ribolovaca "Takovo", koji je predložila i izabrala skupština kao najviše telo pomenutog udruženja. Predsednik USR "Takovo" je gospodin Đorđe Pavić, kome gospođica Branka Vuković duguje izvinjenje zbog ustoličavanja druge osobe na njegovo mesto, a pre izborne skupštine.
Upravni odbor USR "Takovo" Gornji Milanovac
Objašnjenje
U prošlom broju "Ilustrovane", u rubrici "Ubica je na slobodi", potkrala se jedna nehotična ali bitna greška.
U delu teksta koji se odnosi na povrede pokojne Mioljke Vranić imobdukcioni nalaz piše da su "smrtonosne rane duboke trinaest centimetara a široke četiri milimetra". Rane su dugačke jedanaest do trinaest milimetara, a široke četiri milimetra, o njihovoj dubini nema podataka.
Međutim, logika i dalje nalaže da takve povrede nije moguće naneti sečivom širokim sedamnaest milimetara, tako da je i dalje otvoreno pitanje čime je nesrećna Mioljka zaista ubijena.
Izvinjavamo se čitaocima zbog pogrešne interpretacije.
Igrači sa najviše sreće
Među mnogo učesnika nagradne igre laka ruka naše koleginice Tanje Ćurković, sekretara redakcije, donela je sreću Dušici Nešić iz Užica, Verici Vidović iz Zrenjanina, Vesni Kocijančić iz Novog Beograda, Nedeljki Živković iz Beograda i Neveni Milojević iz Čačka.
Njima pripadaju po dva kompakt-diska iz edicije "Multimedijalna enciklopedija" Studija A.
Nagrađene iz Beograda molimo da po nagradu dođu u redakciju "Ilustrovane Politike", a našim čitateljkama iz unutrašnjosti poklone ćemo poslati poštom.