Vest je zvučala groteskno: Novi Sad je pod danonoćnom prismotrom policijskih kamera. Sve beleže. Dan, čas, sekund, mesto. Ni pikavac ne možeš pošteno da baciš na trotoar. Ni ulicu da pretrčiš mimo "zebre", makar se zvao i Čeda Jovanović.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Vodnik Ivan Šašić sa ovog punkta kontroliše jedanaest

Cinici su se odmah prisetili futuriste Džordža Orvela i njegovog antijunaka Velikog brata, koji sa svog nebeskog trona budno nadgleda sve što se po majci zemlji kreće. I travke kako niču, i suncokretove glavice kako se za sjajnom zvezdom okreću, i sove kad po noći u čaroliju mudrosti kreću.

Mitomani su prizvali boga Argusa i njegovih sto očiju koje sve vide i sve pamte, namirisavši u ovoj natprirodnoj pojavi odmazdu nad raznorodnim jereticima.

Antiglobalisti su očas skrojili mapu uzurpatora ljudskih prava i sloboda.

Oglasile su se i mnoge nevladine organizacije s tvrdnjama da, eto, opet postajemo strogo kontrolisana podanička masa, a da su Novosađani izabrani u tu svrhu kao pokusni kunići.

Pošto su cipele

Stvarno, sasvim vidljivo magično oko, postavljeno na "Apolo centru", jasno odslikava cenu obuće u prodavnicama preko puta Gradske kuće. Lepo se vidi prodavačica bujnih nedara kako izlaže robu, bez primisli je li fotogenična i voli li je kamera.

Drugo, uglavljeno poput ptičjeg gnezda, negde na sredokraći između drugog i trećeg sprata kuće koja obeležava raskršće Jevrejske, Uspenjske i Bulevara Mihajla Pupina, u neposrednoj blizini Srpskog narodnog pozorišta, kao na dlanu prikazuje registracije devet nepropisno parkiranih automobila. Što znači, po priznanju majora Branka Pantovića, komandira jedne stanice saobraćajne policije, da će za koji časak stići inspektor s kaznenim notama ili "pauk" sa svojim mrežama, iako plavca s belom kapom u tom času nema niotkuda. Veliki brat će se već pobrinuti da kazna stigne prekršioca bez mnogo talasanja.

Treće, motri s ugla ulica Kornelija Stankovića i Rumenačke, gde neprestano tutnje teretnjaci, vozeći bački espap u južne krajeve. Ni tu nisu vidljivi saobraćajci. Pojave se samo kad im ovo jedno Argusovo oko da mig, ili kad Veliki brat naloži: "Kreći, ovaj se baš osilio, ne poštuje ni boga oca, a kamoli saobraćajne propise!"

Za divno čudo, Narodni pokret "Otpor" nije uzdigao pesnicu. Veli: "Tako treba!" Ni sami Novosađani, osim retkih, sviklih da sami sebi budu dovoljni, a drugima bosovi, ne dižu glas protiv. Štaviše, moglo bi se reći da su bez ikakve prisile, sasvim dobrovoljno, smišljeno i namenski sami sebi kupili Velikog brata sa sve pratećom opremom svojim vernim čuvarima.

Video-zapis za sva vremena: raskrsnica Jevrejske, Uspenjske i Bulevara Mihajla Pupina iz jednog od centara za nadzor saobraćaja

Zarad reda i zakona.

I sve to u okviru akcije "Novi Sad - bezbedan grad", kojoj je potkraj prošle godine kumovao lično predsednik gradske vlade magistar Branislav Pomoriški.

Za ciglo dva meseca prikupljeno je pola miliona evra. Davao je koliko je ko mogao. Neko sto, neko petsto dinara, a bogatiji i društvene firme i po desetine hiljada maraka.

Od tih narodnih para kupljeno je dvadeset "pežoa 307". Ključeve elegantnih, po svetskim standardima sređenih aždaja na četiri točka primio je pred donatorima, na Trgu slobode, načelnik novosadskog SUP-a Đorđe Ostojić. Koristiće ih uglavnom saobraćajci.

Odatle i one Argusove oči. To je, za sada, šesnaest sigurnosnih digitalnih kamera marke "soni" sa dispečerskim centrom i mastersom, koje pokrivaju najvažnije trgove i raskrsnice. Ne mare da li je dan ili noć i sve drže pod kontrolom. Ponajpre, beleže vreme dešavanja zanimljivih za policiju, u sekundu tačno i ispisano na snimku.

Posao, naravno, još nije završen. Opet su rokovi probijeni. Ne ide naša ćud uz najmoderniju svetsku opremu. I šta je taj London sa svojih pet hiljada kamera prema jednom Novom Sadu. U srpskoj Atini još sve mora lagano, natenane, kako i doliči Panoniji.

Ako, pak, radovi krenu, jer severac sve slabije diše, a novci pridođu u gradske kase, broj kamera će biti udesetostručen, kako bi bio pokriven celi Južnobački okrug, koji obuhvata dvanaest opština sa milion žitelja, nastanjenih na oko četiri hiljade kvadratnih kilometara.

Gradu za rođendan

Branislav Pomoriški ne sumnja da će tako i biti. Prvi put otkako su se građani razočarali u Zajam za preporod Srbije, neko je nekom ozbiljno poverovao, sklon je da tvrdi. On sam je očekivao da će se prikupiti tek nekoliko hiljada maraka. Kad ono ispade čitav milion i pride, ili nešto više od pola miliona evra.

- Novi Sad je na putu da postane stvarno najbezbedniji grad u državi - dodaje. - Uistinu, grad nije nadležan da oprema policiju, još manje su za to zaduženi građani, ali to nije razlog da se ne bavimo svojim životom i potrebama. Stoga nismo hteli da čekamo i formalne ingerencije. Kriminalu i javašluku se nekako mora stati na put, naša deca moraju da počnu da žive normalno, ljudi najzad treba da spavaju bez straha od razbojništava i otmica. Otuda nabavka ove opreme i automobila i jeste najbolji poklon Novosađana svome gradu za njegov 254. rođendan.

Slažu se s tim i najnevernije Tome. Tehnika je čudo. Uz automobile vredne jedanaest miliona i četiri stotine hiljada dinara, opremu za video-nadzor saobraćaja procenjenu na šest miliona i trista hiljada dinara, stigla su i dva laserska radara, najsavremeniji poligrafi, aparat za brzu identifikaciju otisaka, kompjuterska oprema, naprava za biohemijsku analizu namenjena Zavodu za sudsku medicinu, najzad i šezdeset pištolja za Okružni zatvor.

Đorđe Ostojić će ostati upamćen kao prvi policijski čelnik za

- Računi su javni, čisti i svakom donatoru dostupni. Tako se valjda i gradi poverenje - govori čelnik novosadske policije Đorđe Ostojić. - I sâm sam iznenađen uspehom zajedničke, prirodno neophodne komunikacije između grada i SUP-a, bolje reći između građana i policije. Nadasve i brzinom kojom ona napreduje.

Ovaj mladi čovek (rođen 1967), otac petogodišnje Aleksandre, nestranački obojen, prema sopstvenom kazivanju, dojučerašnji zamenik javnog tužioca, samosvojan i nimalo uobičajeno policijski uštogljen, ne bez ponosa u glasu govori da je sva ta oprema za naš svet doista novotarija koja budi maštu i najprizemnijima, pa ga mitomanske skaske i ne uzbuđuju previše.

Istina je da se tako sofisticiranim aparatima, poslednjim tehnološkim modnim krikom, ne može podičiti nijedan grad u zemlji Srbiji i Crnoj Gori. A mi, je li, hoćemo u svet ako nas opet ne stave u kavez. E, pa u svetu je ta oprema abeceda policijskog sistema. Bez nje se jednostavno ne može, pogotovo ako je reč o visokokriminalizovanom društvu kakvo je naše.

- Mi smo i pre ove akcije, zvane "Novi Sad - bezbedan grad", pružali ruku, ali nije bilo nikoga da je prihvati. Represija je bila grozna proteklih desetak godina, njeni recidivi su još među nama, pa je i razumljiv odijum koji se stvorio oko nabavke kamera i radara - reći će još. - Nadam se, ipak, da će sve doći na svoje. Mi smo naše redove koliko-toliko očistili od zulumćara i kokošara. Za nepunu godinu, koliko sam ja na ovom mestu, podneto je četrnaest krivičnih prijava za dvadeset tri raznorazna nedela, trojica policajaca su lišena slobode, petnaest je prijavljeno za kojekakve prekršaje, šezdeset osam je disciplinski odgovaralo...

Ali, kukolj i urodica se moraju čistiti i u društvu. Novi Sad je, sa dva i po policajca na hiljadu stanovnika, prosto bio prinuđen da se i tehnički opremi, otvorivši front protiv organizovanog kriminala i narko-mafije, nadasve.

Gde su helikopteri

- Mi smo postali neka vrsta Meke za kriminalce iz Crne Gore, Republike Srpske, pa i iz same Srbije. Kad ih Beograd pritera uza zid, eto njih preko mosta "Sloboda". Samo gledaš kako kriminal odnekud pritiče. Uništiš jedno osinje gnezdo, uroje se tri - priča Đorđe Ostojić. - Zato i hoćemo da postavimo kamere na svim prilazima gradu. Kapije su ovde široke, ali će magična okca biti skrivena, pa ćemo imati kakvu-takvu kontrolu, makar preko automobila koji nam u pohode dolaze.

I opet potcrtava kako tu nije reč o nekakvom nadzoru građana nego o preventivi. Neka se zna i koja ptica preleće preko Petrovaradina.

- Uostalom - kaže kao da se pravda pred svojim komšijama - građani su svojim donacijama i pokazali da su svesni kako bez opremljene policije nema mira. Znaju oni da nam je nameštaj za muzej, da su nam "stojadini" stari trinaestak godina, jer su nekud netragom nestali naši sjajni "kadeti" i "landroveri", da su čak i tri moderna helikoptera koje je kupilo Izvršno veće Vojvodine, za šta i danas postoje fakture, otišla za potrebe Ministarstva, u Beograd valjda. I sećaju se vremena, dok je još Srbija bila iz tri dela, kada je godišnje bivalo samo jedanaest krađa, a da ih je sada u jednom danu toliko.

Valjda su stoga i rekli: "Dosta je bilo. Haj’mo sad svi zajedno u rat protiv krimosa, pa kom opanci kom obojci. Mi novac, vi ljude, eto rata s novim Osmanlijama".

Mora se reći da uspeh nije izostao. Svih pet otmica za nepunu kalendarsku godinu je rasvetljeno, samo jedno ubistvo nije razjašnjeno, iza rešetaka su gotovo svi silovatelji, procenat uhapšenih lopova i razbojnika je bliži nuli nego ikad dosad.

Narko-bosovi su u opasnom okruženju. Sve se zna, ali se valjda čeka da uđu u Al Kaponeovu šemu. To će reći da dopadnu zatvora zbog neplaćenog poreza.

- Noćas smo imali akciju. Bejahu svi na okupu, ali ne pronađosmo ni drogu, ni novac. Ma, jednog pištolja ne beše - govori Đorđe Ostojić. - Ipak, nećemo odustati. Gorak im je smeh bio. Znaju oni da je čičak čudesna biljka. Kad se zalepi, teško se skida. A lepi se posvuda. Naneće ih vetar i na naša vrata.

Uzalud mafijaški poljupci. Ni poslednji pokušaj paljevine vikendice načelnika Odeljenja kriminalističke policije SUP-a Novi Sad Boška Arsenijevića u naselju Kamenjar nije pokidao lanac kojim su okruženi.

- Jasno nam je - potvrđuje Ostojić - da je reč o opomeni. Mada je pretnji bilo i ranije, ovo je prva ozbiljna reakcija na pojačanu aktivnost policije. I nije to bila direktna pretnja Arsenijeviću već svima nama koji radimo na rasplitanju tog zmijskog klupka. Ne plašimo se mi te njihove mreže organizovanog kriminala. Niti se kolebamo. Ofanziva se pojačava.

Naravno, tu je sad i Veliki brat.

Ko će pobeći od njegovog magičnog oka kad ti stalno duva za vrat?