Bob Hoskins

Odavno u studijima "Avala filma" nije bila takva gužva. Oko dve stotine statista i njih stotinak iz ekipa tu je snimalo film "Dobri papa". U tišini šumovitog beogradskog Košutnjaka dovršavan je dvanaest miliona dolara vredan italijanski film.

Snimanje se obavlja u Italiji, Turskoj i kod nas. Ovaj dvodelni televizijski film govori o rimskom kardinalu Anđelu Ronkaliju koji je službovao širom Evrope i u katoličkom svetu ostao upamćen kao "dobri papa". Nadimak je dobio najviše zbog toga što je za vreme Drugog svetskog rata u Istanbulu spasao neke Jevreje od konc- logora. Kasnije, kada je 1958. postao Jovan ććîîî, kao poglavar rimokatoličke crkve, počeo je da otvara Vatikan za sveštenike iz svih delova sveta da se zalaže za prava čoveka, reforme u crkvi i razoružanje u svetu. Umro je 1963. godine.

"Papu" je u Jugoslaviju doveo Pjero Amati koji već deceniju i po sa svojom firmom "Film 87" u Beograd dovodi filmadžije iz Italije. Ovog puta reditelj je Riki Tonjaci, sin poznatog komičara Uga (igra kod Saše Petrovića u "Majstoru i Margariti") dok je njegova supruga Simona Ico scenarista i producent. Ima italijanskih glumaca (nama ne baš poznatih), ali i naših među kojima smo primetili Tomu Kuruzovića, Ivana Bekjareva i Mikija Krstovića. Najveće zvezde filmske biografije "dobrog pape" su Erland Jozefson (snimao nekoliko dana i to samo u Tivtu: igra Fon Papena, Hitlerovog ministra inostranih poslova) i sjajni britanski glumac Bob Hoskins u ulozi pape.

Pijan na audiciji

U studiju se doteruju kardinali i švajcarska garda koja čuva papu. Pomoćnik reditelja Fabricio Kastilani daje uputstva "kardinalima" koji baš i ne znaju kako da se krste.

- Ne sa tri prsta, cela šaka na čelo - viče prevodilac.

Kardinali strpljivo stoje na izgrađenoj bini i vežbaju scenu kada papa prolazi na nosilima pored njih. "Papaline, papaline", čujemo iz daljine. Vreme za užinu? Ne, "papaline" znače kapice a reditelj traži da u jednom trenutku kardinali ne stavljaju crvene kapice na glavu.

I konačno, stiže papa - Bob Hoskins. Junak brojnih američkih i engleskih filmova je pred nama. Kao prava zvezda: svi su već uvežbani a on samo treba da sedne na tron koji će garda da pronese ispred kamere. I treba da kardinalima odmahne rukom. Ljudi koji pripremaju scenu očigledno su različitih nacionalnosti. Svaki čas čujemo: "silencio", "šit", "finito", "stend baj", "uno, due, tre, ekšn", "polako, akcija". Ili je to neki univerzalni, mešoviti filmski jezik.

Film se snima na engleskom jeziku, sa naše strane je pomoćnik reditelja Bora Stojanović a direktor filma Miško Stevanović. Premijera se očekuje na jesen a Riki Tonjaci obećava pravu feštu prilikom početka prikazivanja u Jugoslaviji.

Nimalo umoran, Bob Hoskins deluje raspoloženo za razgovor. Kao što smo i očekivali - otvoren je i duhovit.

I dobro je što je Bob uvek tako otvoren jer je njegov život bio veoma uzbudljiv. Hoskins voli da priča kao se kockao:

- Dobijao sam na kartama, pokeru, konjskim trkama ali ne zato što bilo šta znam o tome već zbog čiste sreće. I nikada nisam imao veliki dobitak.

Hoskins je često igrao obične ljude na filmu. Međutim, kada rediteljima treba neko za takvu ulogu onda se sete jednog neobičnog glumca - Boba Hoskinsa. On je neobično nizak, punačak, mrgodnog izgleda i proćelav. Sasvim neobično za šou-biznis. On voli da se šali na račun svoje visine:

- Sve dok pre desetak godina nisam snimao film "Sirene" sa Šer, nisam ni znao da sam nizak. U jednoj sceni je trebalo da je poljubim. Dali su mi stolicu a ja sam pitao čemu to? Pa ja mogu da je poljubim, šta vam je? Onda su mi nežno objasnili: "Bob, možda nisi primetio ali ti si malo niži, posebno kada ona obuje cipele sa štiklama". Tada sam poželeo da sve svoje bivše devojke pitam što mi nikada nisu rekle da sam nizak.

Bob Hoskins kostimiran kao papa Jovan XXIII čeka početak snimanja

Bob je visok 165 centimetara.

Ovaj engleski glumac je na početku karijere dobio nadimak "Kokni Kegni": prva reč za svoj akcenat a druga za izgled. U film je zalutao. I to pijan:

- Čekao sam u pabu jednog druga koji je otišao na audiciju. Posle su otvorili vrata i rekli i meni da uđem misleći da i ja čekam za audiciju. Bio sam pijan ali ne toliko da ne bi razumeli moje reči. Pitali su me da li sam pročitao scenario. Odgovorio sam odrečno a onda su me pitali da li bih to učinio sada? Naravno, rekao sam. Sećam se da sam se mnogo smejao. Dobio sam ulogu a znam da se to često dešavalo i ranije: mnogi glumci su dolazili pijani i - prolazili.

Hoskins se proslavio filmovima "Crni petak za gangstere", "Koton klab", "Ko je smestio Zeki Rodžeru", "Počasni konzul", "Nikson" dok je za ulogu u "Mona Lizi" dobio nagradu kao najbolji glumac u Kanu i bio nominovan za "Oskara". Na filmu je glumio Musolinija i Čerčila a sada papu:

Osećao se kao devojka

- Kod igranja istorijskih ličnosti najzanimljivije je istraživanje, ali ne po enciklopedijama. Najbolje je da odeš u pab sa kolegama i svi uz piće ispričaju ono što znaju o temi.

Bob nam je priznao da o papama ne zna ništa jer pripada engleskoj crkvi ali zna da je Jovan XXIII bio najpopularniji papa svih vremena:

- Ulogu sam prihvatio zato što su me zvali iz Rima i rekli da sam mali i debeo i da mnogo ličim na njihovog papu koga su voleli. Nisam mogao da odolim.

Glumačku školu nikada nije pohađao. Sve što zna naučio je, kaže, od žena:

- Naučio sam da glumim posmatrajući žene. One pokazuju šta osećaju a glumac baš to treba da radi. Na platnu, drama je u ličnim osećanjima koje muškarci nerado pokazuju. Zato volim da radim sa ženama. Za vreme snimanja "Sirena" pored Šer, Vinone Rajder i Kristine Riči osećao sam se kao četvrta devojka.

Možda i zato Bob priznaje da nikada nije voleo umetnost svog slavnog zemljaka Lorensa Olivijea ("previše uglađen") dok Derika Džekobija, svog prvog komšiju, smatra divnim čovekom i glumcem. Uvek se rado seća i svog "dobročinitelja", režisera Brajana de Palme:

- Pozvao me je kada je spremao film "Nedodirljivi" i rekao da razmislim o liku Al Kaponea. Kada smo se sreli kazao mi je da on u stvari hoće Roberta de Nira za tu ulogu a da bi voleo da budem prva zamena ako De Niro odbije. Prihvatio sam a kada sam čuo da je De Niro prihvatio potpuno sam zaboravio na sve to. Jednog jutra sam doručkovao sa ženom. Ona je otvarala poštu i zapanjeno uzviknula da sam dobio ček na dvesta hiljada dolara. Stajala je i poruka: "Hvala za utrošeno vreme, Brajan". Odmah sam mu telefonirao da ga pitam da li ima za mene još neki film u kome ne želi da igram. Rekao sam mu da može da računa na mene.

Možda je do danas najuspešniji film u Bobovoj karijeri čuveni "Zeka Rodžer", crtano-igrana holivudska maštarija. Deca su počela da ga prepoznaju:

- Bio sam heroj za sve klince osim za mog sina Džeka. Imao je dve godine i odveo sam ga u bioskop da vidi film. Kada smo izašli iz sale nije hteo da razgovara sa mnom. Dve nedelje mi je trebalo da shvatim da je bio ljut zato što se njegov tata družio sa Duškom Dugouškom i Patkom Dačom a nije iz doveo kući. Ćerka Roza je imala četiri godine i shvatala je da sam ja glumac.

Zamrzeo kamile

Roza danas ima osamnaest a Džek šesnaest godina. Bob ima i dvoje dece iz prvog braka: sina Aleksa (33) i ćerku Saru (29).

O svom detinjstvu, mladosti, brakovima Hoskins takođe govori, sasvim normalno i uobičajeno. U stilu - sve je to život. Njegova majka je bila učiteljica a otac računovođa. Hteli su veliku porodicu a dobili samo jednog sina. Bob je odrastao u siromašnom delu Londona, ali kaže da nije bio uskraćen za bilo šta:

- Imao sam srećno detinjstvo iako sam mrzeo školu. Napustio sam je sa petnaest godina. Posle tri meseca sam se vratio, prvi put u skrojenom odelu, sa novcem u džepu. Direktor je stajao na vrhu ulaznih stepenica i rekao mi: "Napravi samo još jedan korak, Hoskinse, zvaću policiju".

Nije mladi Bob pravio neke naročite nevolje, ali je voleo avanture i uzbuđenja. Posle napuštanja škole šest meseci je radio kao činovnik pa je otišao na norveški trgovački brod da bi potom čistio prozore, kopao puteve, rado kao čuvar u Konvent Gardenu i bio gutač vatre u cirkusu:

- Dve godine sam učio za računovođu a kada su mi poslali potvrdu da sam stigao do pola pomislio sam: "Da, do pola puta da počnem da mrzim ceo svet". Potvrdu sam dao mami i tati i rekao im "Vi ste ovo platili, evo vam je a ja odoh". Otišao sam na Bliski istok na nekoliko godina. Imao sam tada 21 ili 22 godine. Smucao sam se po izraelskim pustinjama, živeo sa beduinima i brinuo o kamilama. Zamrzeo sam ta grozna stvorenja. Šest meseci sam živeo u kibucu. Dopalo mi se: lep život, branje banana i pomorandži, oranje zemlje. Onda su mi rekli da moram da odslužim vojsku ako mislim tamo da ostanem. Zahvalio sam im se na ponudi. Vratio sam se u London i tada još nisam znao da ću se baviti glumom. To je za mene bilo isto što i neurohirurgija, drugi svet.

Kako je Bob postao glumac, videli smo. Od tada stalno glumi u pozorištu, na televiziji i filmu. Ne bira mnogo jer je za njega gluma posao. Kada je tek ulazio u šou- biznis Bob je bio u braku, imao dvoje dece i kriza je mogla da se nasluti:

- Morao sam mnogo da radim i izdržavam porodicu. Sada žalim što se nisam više potrudio, ali je divno kada dobijete drugu šansu. Pravio sam greške, i sada ih pravim, ali nisu tako strašne i glupe kao one što sam nekada pravio.

Hoskins kao najteži period u svom životu upravo ističe vreme razvoda:

- Posle razvoda sam doživeo nervni slom. Teško je kada vam odvedu decu. Bio je to i skup razvod. Neko vreme sam spavao u džipu. Počeo sam da posećujem psihijatra a jedan prijatelj koji je vodio pozorište rekao mi je: "Pa ti svoje najbolje priče govoriš doktoru. Zašto ih ne ispričaš u pozorištu"? Tako sam napisao jedan polubiografski komad koji je doživeo veliki uspeh kod publike i moj bol je odjednom nestao. Bio sam oporavljen.

Bob je mislio da se više nikada neće ženiti. A onda...

- Onda sam otišao u pab. Bio je to dan venčanja princa Čarlsa sa Dajanom. Linda je bila tamo i pričala sa prijateljicama. Ubacio sam se u razgovor i odmah odlučio: ona će biti moja. Stvarno nije imala nikakve šanse.

Biće ruski mafijaš

Sa Lindom je u braku dve decenije. Nekada je bila učiteljica a danas je i Bobov menadžer i njegov prozor u svet. On voli da sedi kod kuće i čita knjige. U bioskop odlazi samo kada ga Linda na to natera ("dosta mi je što ih snimam po ceo dan"). Za novac je zadužen Bob. On ga zarađuje a Linda raspoređuje:

- Pare su u banci. Izgradio sam kuću, školujem decu, moja žena može da obuče ono što joj se svidi. Zahvaljujući novcu mogao sam majci da omogućim nestanak bolova dok je umirala od raka. Kasnije sam kupio sadašnju kuću u Hempstedu gde moj otac živi u prizemlju a ja na spratu. Zamislite, on ima devedeset godina i devojku! Kune mi se da više nije sposoban za one stvari ali njih dvoje provode vikende zajedno.

Kao najpametniju stvar koju je Linda uradila otkako žive zajedno, Bob navodi kupovinu mašine za pranje suđa:

- Činije, čaše, šerpe, tanjiri - to je prava nauka kako sve to poređati u mašinu. Linda obično sve zajedno strpa i to me strašno nervira. Zato sam joj džentlmenski ponudio da ja to radim. Tvrdim da sam najbolji punjač mašina za sudove na svetu.

Poslednjih godina je Bob Hoskins dosta putovao po svetu. Snimao je filmove u Poljskoj, na Tajlandu, u Turskoj a sprema se i za Mađarsku gde će igrati turskog mafijaša. U Beogradu i Jugoslaviji je prvi put. Za Kusturicu je čuo tek kada je došao ovde a za Radeta Šerbedžiju misli da je možda i čuo ali nije siguran. Od Beograda nije puno video (dopalo mu se zdanje u kome se nalazi Skupština grada):

- Po ceo dan snimamo i sve što vidim kroz prozor hotelske sobe jesu sive građevine. Ne mogu da kažem da je Titov Novi Beograd jedan od najlepših gradova na svetu, ali su ljudi među najdivnijim.