Divlja Ruža

Golišavije gotovo da ne mogu biti. Tako se slikaju, tako nastupaju. Onomad je živce izgubila i Lepa Lukić i glasno izjavila:

- Lako je današnjim pevačicama da nastupaju na televiziji. Obuku brushalter i šorts, eventualno uzane pantalone i spremne su za snimanje. U čemu je njihova elegancija. Šta je tu moda?

Da li je za dobru pesmu neophodan samo glas ili je bitan i stas?

- Odvajkada je žensko telo privlačilo poglede jačeg pola - kaže Mikica Đorđević, "stručnjak" za estradne zvezde. - U antičkoj Grčkoj je žensko telo bilo pojam lepote, ne samo za običan svet, već i vrhunske umetnike. Nešto slično dešavalo se i u doba renesanse. I tako sve do naših dana... Zato sam ja jedan od onih kojima za dobru pesmu ne smeta pored dobrog glasa i vitak stas. A na lepom ženskom telu svaka "krpica" dobro stoji.

Nešto drukčije mišljenje ima Boki Milošević, naš čuveni klarinetista, koji kaže da dobro otpevanoj i dobro "skrojenoj", novokomponovanoj pesmi nisu potrebni naknadni dodaci. Pa ni golo žensko telo kako bi uživanje slušalaca bilo potpuno. Međutim, loša pesma i slabo izvođenje podrazumevaju dodatke...

Milovan Ilić Minimaks, "živi" svedok mnogih velikih priredbi, na kojima se u većini slučajeva peva novokomponovana muzika, ističe da mnogi pevači i pevačice imaju na sebi oskudnu garderobu u skladu sa raznim plesnim grupama koje ih prate po sopstvenoj koreografiji. Tako ceo nastup deluje atraktivnije, nego kad pevač uzme samo mikrofon u ruke...

Koliko ljudi toliko ćudi. Najviše je onih koji se nikako ne odriču da je pravo uživanje da gledaju lepo žensko telo a pri tom i slušaju pesmu, pa makar ona bila i slabijeg kvaliteta. Time mnogi objašnjavaju nerazumljive "pobede" na raznim priredbama gde su očigledno slabije muzičke numere pobeđivale.

Jelena Elena

Pa, kako onda da pevaju zakopčane do grla pevačice koje su nedovoljno afirmisane ili na početku karijere?

Naravno, za takvo mišljenje glasaju popularne akterke jugoslovenske estrade kao što su Vesna Vukelić Vendi, Jasna Milenković Jami, Jelena Karleuša, Nela Bijanić, Stoja, Vesna Todorović, poznatija kao Divlja ruža, Selma Bajrami, Mis Svetlana, Jelena Elena, Jovana...

Onaj deo publike koji je ozbiljniji, a pre svega muzički obrazovan, a da ne govorimo o onima koji pamte serenade, misli da pravoj umetnosti smeta sve što je sa strane odnosno da je vrhunska umetnost dovoljna sama sebi. Naime, vrhunska slika može imati ovakav ili onakav ram, ali slika ostaje prava.

To, naravno, ne znači da novokomponovana pesma, bazirana na izvornom narodnom melosu, mora da podrazumeva i narodnu nošnju. Istina, nekad narodna pesma nije mogla da se zamisli bez tih detalja. Vremena su učinila svoje, narodna nošnja više nije moderna, pa se većina naših izvođača odlučuje za svetski trend.

Kada je reč o trendu u svetu, moramo priznati da naši pevači nijednog trena ne zaostaju za svetskim zvezdama kada je reč o oblačenju. Nije redak slučaj da se na našoj estradi pojavi pevačica u haljini kakvu je nosila Tina Tarner. One uopšte ne žale da plate skupu haljinu samo da bi bile u trendu. Tako je jednom prilikom sve prisutne fascinirala Goca Božinovska u bluzi Živanšija plaćenoj 1.200 nemačkih maraka. Tom prilikom je naseo jedan modni kreator, koji je istu bluzu proglasio za "kič".

Mis Svetlana

Da naše estradne zvezde zaista robuju svetskom trendu kada je reč o garderobi, pokazuju gomile časopisa koje donose sa gostovanja u inostranstvu i iz kojih kopiraju haljine, frizure, cipele...

Dovoljno je da na televiziji vidimo neku popularnu emisiju, kao što je "Grand šou", i odmah ćemo da saznamo šta je najmodernije u svetu - od toaleta do frizura, od boja do cipela ili papuča. Posledica toga je da su naše pevačice celo prošlo leto pevale u papučama.

Da li uvek neka takva bluza košta, na primer, 1.200 nemačkih maraka, ili većina naših pevačica pazari po buvljacima i scensku garderobu nosi u najlonskim kesama? Da li je to onda zaista trend sa modne svetske piste ili je u pitanju nešto drugo?

Ozbiljni analitičari i kritičari pojava u našoj kulturi smatraju da je poslednjih deset godina nivo kvaliteta pao na najnižu meru u svim oblastima kulturnog života. Po njihovom mišljenju dno pripada takozvanoj novokomponovanoj pesmi u kojoj su tekstovi bez ikakvog smisla, zatim su muzičke vrednosti mnogih takvih melodija najčešće loše i nevešto prepisane iz Turske, Grčke, Irana, čak i Indije. Kada se u takav "ambijent" uklopi golišava pevačica, pa u poslednje vreme i pevač, onda je razumljivo što je ukupna ocena nivoa naše estrade krajnje negativna.

Da je zaista tako dovoljna su poređenja sa raznoraznim prenosima festivala i muzičkih priredbi širom Evrope, naročito iz Italije. Tamo je svaki detalj sveden na maksimalnu eleganciju, ukus i meru.

Zato takvim muzičkim događajima prisustvuje ogroman broj gledalaca, ne računajući direktne televizijske prenose. A kod nas je ustaljena praksa da se gledaoci dovode u studio, gde im se pre emisije objasni kada treba da aplaudiraju.

Lepo golišavo telo koje smo videli u San Remu možemo pokazati i na našoj estradi, ali sa mnogo više ukusa i mere.