Biću političar kad porastem!
— I ja... i ja!
Učiteljica Snežana Marković je bila zbunjena. Celo njeno pedagoško iskustvo joj je prošlo kroz glavu. Male glave, trećaci, listom su, na spontano izabranu temu "Šta ću biti kad odrastem", odgovorili gotovo jednoglasno - voleli bi da budu političari. Da budu bogati, da imaju lepe kuće i automobile, da imaju telohranitelje i vozače. I da ih televizija snima svakodnevno...

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

One ranije želje (pilot, inženjer, glumac...) nisu više u modi.

Dr Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade, suvlasnik je splava na Savi

- Mali Filip je najbolje sažeo ono šta su mi deca, gotovo jednoglasno, rekla: "Političari samo pričaju, a lova kaplje..". Očigledno, deca pod uticajem medija i razgovora odraslih u kući, zaključuju ono što je vidljivo - kaže nam ova iskusna učiteljica.

Vlada Srbije je pred kraj prošle godine oformila Savet za borbu protiv korupcije u koji su ušle ugledne ličnosti javnog života ove države.

I neočekivano, kažu, Savet je ozbiljno shvatio svoju ulogu. Na prvom sastanku zatražili su od članova vlade da obelodane spisak upravnih odbora javnih preduzeća gde su članovi oni, iz vlade. Zatečeni, ministri su se pravdali da jesu ali da nisu: da jesu u upravnim odborima, ali da nisu nagrađeni za to. I kad se taman stišala buka oko članstva u upravnim odborima, članovi Saveta su ponovo "bocnuli" političare. Zatražili su da se hitno donesu zakoni koji će sprečiti korupciju. To su zakoni o finansiranju političkih stranaka, zatim o izbegavanju konflikta interesa i o registrovanju imovine nosilaca javnih funkcija. Ti sistemski pravni akti bi suzili i isfiltrirali sve moguće zloupotrebe, privilegije i "sive tokove" novca zbog kojih beogradski osnovci, u svom neznanju, primereno mladosti, žele da kad odrastu budu - političari.

- Članovi Saveta nisu tražili, ali mislim da je neophodan i četvrti zakon - o slobodnom pristupu informacijama - sugeriše nam Vinko Đurić, politički analitičar i direktor informativne agencije "Ipres", koji je i autor knjige "Politička elita". - Poražavajuće je da se od građana krije štošta što nema nikakvog logički opravdanog razloga da bude tajna. Dakle, sve na uvid, kao najbolji mehanizam za kontrolu vlasti.

Vlast je kao pečurka, kaže narod, najbolje uspeva u mraku. A mrak se obezbeđuje skrivanjem informacija. Da se ne vidi.

Naš list, konkretno autor ovih redova, još pre jedanaest godina je, na početku demokratizacije našeg društva, uputio tek novoformiranoj vladi Srbije, na čelu sa tadašnjim premijerom Dragutinom Zelenovićem, zvaničan dopis sa test pitanjem za sve novopostavljene ministre: šta poseduju od nekretnina, imaju li automobile i koje, koliki im je iznos na štednim knjižicama, šta poseduje supruga ili suprug, imaju li kuću za odmor i gde, zatim gde im studiraju deca i slično, a sve u želji da se građanima, na početku i na kraju mandata, dočara i pokaže nisu li se ministri kojim slučajem obogatili. To je bio jedan neformalan uslov ali i dobar politički potez, objasnili smo u propratnom pismu premijeru Zelenoviću, ako bi on i ministri te upitnike popunili.

Čekali smo mesecima odgovor - i nismo ga dobili. Nije nas tadašnji premijer ni udostojio negativnog odgovora, a sekretarice u vladi su nam već posle nekoliko nedelja prepoznavale glas telefonom i odmah nam odgovarale - da se još - strpimo.

Kasnije je premijer Zelenović posle ostavke nestao sa političke scene Srbije, a pričalo se, neprovereno, da je postao vlasnik velikog transportnog preduzeća sa desetinama šlepera, sa sedištem u Vojvodini. I ministri iz njegovog sastava nisu ostali kratkih rukava. Danas su to ugledni biznismeni...

Ni kasniji premijeri ove osiromašene države, sa svakolikom ministarskom svitom, i njihovim pomoćnicima i savetnicima, nisu ostali bez novih stanova i kuća u mandatu i posle mandata, sa tajnim ili polujavnim vlasništvom nad raznim preduzećima, firmama, ovde i napolju, ali i tajnim deviznim računima, vilama i brodovima u Mediteranu i tako dalje:

- To ne treba ni dokazivati da je tako - kaže Vinko Đurić - jer mnogi od njih to ne umeju ni da sakriju. I vrapci znaju da je tako, kako narod kaže. Začuđuje da u jednoj državi politika bude najprofitabilnija grana, "jača" od mnogih drugih delatnosti, pa čak i od šverca i sive ekonomije. Naravno, mesta je malo, nema za sve. Bavljenje politikom postaje cilj i šansa mnogih visprenih ljudi. Za bogaćenje.

Uostalom, zakonom o plaćanju poreza na ekstraprofit, koji su doneli "ovi novi", isplivalo je na videlo da su se okoristili u najvećem slučaju oni koji su bili članovi prošlog političkog establišmenta.

Ministar finansija Božidar Đelić nedavno je kupio potkrovlje

Takozvano političko odustajanje, kaže Đurić, koje je kao instrument "čišćenja" onih koji se nisu dokazali u politici, što je na Zapadu normalna praksa, kod nas kao da ne postoji:

- Posle afera ili katastrofalnog izbornog rezultata, normalna je posledica da se taj i takav političar ili politička grupa povuku sa javne scene. Ali kod nas ne: žilava je borba za opstanak. Eto, Demokratska stranka se od osnivanja "cepala", mislim četiri puta: Đinđić, Mićunović, Koštunica, Čavoški, Batić. - Na početku političke karijere svi su bili u jednoj stranci, a sada svako od njih "komanduje" svojom partijom. JUL i SPS su doživeli poraz na poslednjim izborima, ali niko iz tih stranaka nije sišao sa političke pozornice. Pronalaze se razlozi, opravdanja, prebacuje krivica na druge, ali se ostaje i opstaje po svaku cenu.

No, vratimo se radu i idejama novoosnovanog Saveta za borbu protiv korupcije. Jer ta oveštala reč pokriva sve ostalo što se pod tom političkom kapom dešava.

Predrag Jovanović, član ovog saveta, svečano je najavio radnu verziju zakona o sprečavanju sukoba interesa, kojim će biti predviđeno da političari i ostali funkcioneri pre stupanja na dužnost u registracionom formularu tačno navedu celokupnu imovinu. Predlaže se da oni navedu i pokretnu i nepokretnu imovinu, i to ne samo ličnu već i članova svoje porodice. Čak se predviđa i da ne prime prvu platu na novoj dužnosti, sve dok to ne izjave.

- Želimo da pratimo kako se uvećava ili ne uvećava imovina funkcionera u toku mandata - kaže Jovanović - i da taj koji to ispuni snosi rizik i odgovornost za tačnost podataka. Ostala je dilema da li da to rade jednom godišnje ili samo na početku i kraju mandata.

Odmah su se javili i protivnici ovog zakonskog predloga. Da će takvom izjavom političari biti na meti ucenjivača, otmičara ili reketaša. I stigao je predlog: da se to ne radi. Ili ako se radi, da se podaci čuvaju u tajnosti. Eto ti ga, kakav je onda efekat, pitaju se predlagači. Naravno, kao i svuda, ima onih koji vole da zamagljuju: pa u formularu neće pisati adresa nekretnina koje bi onda bile na meti. Dovoljno je da funkcioner napiše da ima kuću od dvesta kvadrata na Dedinju, ili stan od sto pedeset u centru prestonice... I da stoji iza toga moralom, čašću i zakonom.

Da se ne desi kao što se ovih dana otkriva: bivši ministar pravde Dragoljub Janković je pre stupanja na dužnost u prošloj vladi bio vlasnik jednog stana, a sada se ispostavlja da ima sedam adresa na kojima stanuje. Milovan Bojić, bivši potpredsednik vlade, u vreme mandata je menjao omanji stan za oveću kuću na Senjaku - "glavu za glavu". A ispostavilo se, pošto je u vreme "potpredsednikovanja", ostao i na funkciji direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" - da je na fantomskom spisku zaposlenih imao četrnaestoro ljudi koji nikad nisu kročili u Institut, a primali su dobre plate. Bilo je tu i članova familije ovog Kolašinca, ali i partijskih kolega iz JUL-a.

Nataša Mićić, predsednica Skupštine Srbije

Rutinski se uzimalo, šakom i kapom!

Gorica Gajević, bivši šef poslaničke grupe SPS-a u republičkoj Skupštini, rodom iz Raške, prvo je dobila, kao poslanik veliki službeni stan koji je otkupila za "pola plate" a onda još i veliki plac na poklon od opštine Raška - na Kopaoniku. Ušla je u posao, obezbedila građevinske dozvole, pa je jedno privatno preduzeće tu podiglo hotel sa tržnim centrom i apartmanima. Onda je ona tu dobila dva apartmana i dva butika za džabe. Okreni-obrni, zahvaljujući funkciji, lako je došla do pola miliona maraka prodajom lako stečenih nekretnina. Ona nije čak ni najbolji primer kako su se političke funkcije naplaćivale i kako se sticalo i stiče bogatstvo prisustvom u "piramidi vlasti".

Mirko Marjanović je u "Progresu" zapošljavao sve svoje Krajišnike iz rodnog mu Knina, i napravio je ekskluzivan kabinet u strogom centru što može da se vidi prostom posetom i obilaskom poslovne zgrade.

U predizbornim obećanjima koalicija DOS je mahala time da će se znati ko šta ima i koliko zarađuje. Ali, proteklo je godinu i po dana od tih događanja, a rasprave su se svele na produžetak iste priče. Oglasili su se pojedinci: za ministra Đelića smo saznali da je došao ponovo u domovinu, sa zapada gde je imao platu od 10.000 maraka, kao harvardski đak, da bi za 500 maraka bio ministar i stanovao kod tetke. Nedavno je rekao javno da je kupio potkrovlje o svom trošku, i da je to uradio ličnim parama, bez ičije pomoći.

Nataša Mićić, predsednica republičke Skupštine, ima stan u Užicu i kad je u Beogradu stanuje u službenom stanu koji će vratiti, kako kaže, kad joj prestane sadašnja funkcija. Stanovala je u hotelu, ali za jednu takvu damu i udatu ženu, bilo je to neprikladno rešenje!

Bivši republički ministar zdravlja Obren Joksimović, kada je došao kao lekar i partijski aktivista DSS-a u Beograd s mesta lekara provincijskog doma zdravlja, dobio je službenu garsonjeru u Ulici svetog Save. Posle podnošenja ostavke nije se iselio, a kad su došli da ga isele - oterao ih je. Pravdao se formalnim razlozima, jer "nije ni dobio rešenje da više nije ministar".

Bivši predsednik Savezne vlade Crnogorac Zoran Žižić stanovao je u vreme svog mandata, u "Hajatu". Mesečno, više od trinaest hiljada maraka bio je trošak samo za njegovo stanovanje i ishranu. Zamirisalo je sve to na aferu, ali se stišalo, kao mnogo šta u ovoj zemlji, jer ih stignu novi, jači, tragičniji i važniji događaji. I nikom ništa!

Goran Svilanović, ministar inostranih poslova, pretekao je zakon o imovini funkcionera, i sam, javno, ispričao šta ima: trosoban stan, dva "pežoa", jedan pet, a drugi petnaest godina star. Premijer Đinđić je takođe zadovoljio formu - rekao da ima stan, valjda petosoban u centru grada, zatim 140.000 maraka na štednoj knjižici (od doktorata i knjiga, štampanih ovde ali i u inostranstvu), a predsednik države Vojislav Koštunica je javno priznao da vozi polovni "jugo", da ima vikendicu u Belanovici i četvorosoban stan u Strahinjića Bana u centru prestonice.

Borislav Pelević, predsednik Stranke srpskog jedinstva, ironično je i javno izjavio da ne poseduje polovan automobil već novi, i da ne stanuje u iznajmljenom stanu već u sopstvenoj kući!

Zbog ukidanja poreza na promet životnih namirnica, meso je kobajagi pojevtinilo, pa je po potrošačkoj korpi život postao snošljiviji, kazala je statistika. Penzionerima su umanjene penzije za 11,8 odsto za januar, ali poslanicima u republičkom parlamentu to nije smetalo da podignu plate sami sebi - za 12,6 odsto, što su, očigledno, različiti aršini gledanja na stvari. I statistiku.

- Sledeća izborna kampanja će biti jedna od najprljavijih u političkoj istoriji Srbije - tvrdi Vinko Đurić. - Za diskvalifikaciju političkih konkurenata će se koristiti najprljaviji veš, a svi ga imaju. Izborni štabovi već pripremaju materijale o protivnicima, pa će se, verujem, narod silno zabavljati.

Sve dok se ne uvede red i poredak, dok stvari "naopačke" više ne prolaze - neće nam kao narodu ni krenuti nabolje. I dok prevare i stvarno bogaćenje, preko leđa naroda, ne budu - sankcionisani. Dotle će moral (i papir) da trpi.