PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

Sprečite zlo!

U poslednjem aprilskom broju "Ilustrovane", od 27. aprila ove godine, objavljen je jedan tekst koji sam do danas više puta pročitala i koji je izazvao moje snažne emotivne reakcije. Naime, autor Miloš Lazić je najavio da je u Beograd stigao još jedan podmukli ubica pod imenom "dijablo".

Oni koji su ovaj tekst pročitali shvatili su da je reč o novoj vrsti narkotika koji je po svim svojim svojstvima možda znatno opasniji od onih do sada poznatih i kod nas češće sretanih.

Moram da kažem da je ova priča kod mene, pored zabrinutosti, izazvala i veliku ljutnju. O čemu je reč? I sam autor Lazić je u jednom delu napisao za ovu drogu: "NJegov najveći saveznik je neznanje: ne poznaju ga carinici, specijalizovane jedinice policije, čak ni osvedočeni narkomani". Sticajem okolnosti poznajem nekoliko policajaca koji rade u Beogradu. Pitala sam ih da li nešto znaju o "dijablu", a oni su samo slegli ramenima i rekli: "Nikad čuli".

To je strašno. Mogu da dozvolim mogućnost da će kriminalci i narkomafija sve učiniti da svoju robu unesu na neko tržište, ali upravo zato postoje i oni koji bi to trebalo da sprečavaju. Ako oni pojma nemaju o robi koju treba da plene, čemu onda mi roditelji treba da se nadamo. Treba li da očekujem da će moje dete sutra doneti u kuću narkotik koji je kupilo u školskom dvorištu za male pare?

Treba li da čekam da nastupi druga faza delovanja "dijabla" (brutalni asocijalni ispadi, autodestrukcija, samoubistvo), pa da onda zaključim da je moje dete "navučeno"?

Na kraju, "Ilustrovanoj Politici" hvala što nas obaveštava o ovakvim problemima, a nadležnima savet jednog uplašenog roditelja: gospodo, izučite problematiku kojom se bavite i sprečite da još jedno zlo zagospodari kod nas.

Milica Cvetković,
zabrinuta majka iz Zemuna

Dedine "Ilustrovane"

Moj deda Milan Tanasijević je bio čuveni berberin u Mladenovcu. Veliki zanatlija u maloj varoši. Radio je po ceo dan: svoju divnu suprugu i dve mile ćerke je viđao samo ako ga posete u radnji.

Voleo je da posmatra ulicu kroz veliki izlog. Uvek, čak i kad je u poslu.

Moja najranija sećanja su ona vezana za leto i dedinu radnju, za prepoznatljivu mešavinu mirisa kolonjske vode, pudera i pomada, za razgovorljive ljude koji su strpljivo čekali da sednu na dedinu berbersku stolicu.

Deda nije mnogo govorio, ali je umeo da sluša i to su njegove mušterije znale da cene.

Na ogledalu mu je uvek bila fotografija unuka: moja sestra, brat i ja, još u pelenama. Kraj nje dedina slika iz Splita iz pedesetih i ona s bakom, sa dočeka Nove 1960. godine. Razglednica iz Omiša. Poster "Crvene zvezde". Na suprotnom zidu kalendar: Klaudija Kardinale, Brižit Bardo, Sofija Loren i ostale filmske zvezde tada besramno razodevene do bikinija.

Deda je čitao "Ilustrovanu Politiku". Možda je čitao još neke novine, ali ih se ja ne sećam. "Ilustrovanu" je držao u radnji, a odatle je novine nosio kući i s vremena na vreme koričio. Sve primerke, od prvog broja. Tvrdo povezane novine je odlagao u vitrinu, odatle u plakar, da bi, s vremenom, završile na tavanu.

Najviše sam volela nedelju. Onda deka ne ustaje tako rano. Kad bih se ja probudila, tražila bih ga svuda po kući. Često sam ga nalazila u krevetu kako čita "Ilustrovanu". Onda se ja uvučem pod jorgan, i slušam šta sve piše u najnovijoj "Ilustrovanoj". Obično je izvlačio neke posebno poučne priče, čega se treba čuvati u životu.

Skupljao je deda i razglednice, obožavao je putovanja. Kad je on prestao da putuje, uvek je mene zapitkivao kud idem, kakvi su mi planovi. Naše tajne su bile uzbudljivije od onih među drugaricama. Jedna od šifri s kojima smo se sporazumevali bila je "biblioteka". To je znak da sam otišla da se vidim s nekim dečkom. "Kuda ideš, u biblioteku?" Dobro je glumio, nikad niko nije posumnjao u te moje iznenadne izlaske.

Dolazi Uskrs. A nema mog dede. Neću moći da podnesem tako tužnu sliku: babina prazna kuća, sa sto ofarbanih jaja. Zašto baba farba i dalje toliko jaja, kad nismo više deca? Zbog dede. To je bio njegov omiljeni praznik. U dvorištu prepunom cveća, za stolom, stoje tanjiri sa šarenim jajima, a u dedinom džepu malo drveno jaje kojim nas tradicionalno pobeđuje.

U jednom od naših poslednjih susreta ja sam ga zamolila da mi pokaže stare "Ilustrovane". Tražila sam neke zabavne priče iz šezdesetih godina, jer sam počinjala da pišem roman inspirisan maminim pričama iz detinjstva. Odveo me je do rupe za tavan, pridržavao mi merdevine, i onda objašnjavao kuda da idem do starog ormana. A onda sam zagnjurila u godine koje su obeležile moje roditelje, godine u kojima je moj deda bio glavni berberin u varoši, a bioskopski plakati stizali iz bioskopa pravo kod njega u izlog, pred kojim su noćima stajali zaljubljeni parovi i oči radoznalih prolaznika.

Cela porodica okupljena oko starih "Ilustrovanih" veselo je provela vikend. Između redova zanimljivih priča, komentara mojih roditelja, babinih igala za heklanje, videla sam mog dedu kako zadovoljno spava, i u snu, možda, i dalje priča neku priču koju je pročitao u "Ilustrovanoj ", svojoj maloj unuci.

Nataša Nikodijević-Savin,
Beograd

Dobra škola

Vaša reportaža o nepoznatoj drogi zvanoj "dijablo" prestravila me je, ali i obradovala na izvestan način. Protiv narkomanije se možemo boriti jedino znanjem i prevencijom, posebno kada je reč o drogama koje munjevito izazivaju psihičku i fizičku zavisnost. Kada se već krene tim putem bez povratka, kasno je.

U vašoj reportaži se spominje i poražavajući podatak da se o kokainskoj pasti kod nas ne zna ništa i, što je još gore, da je ne poznaju policajci, carinici, lekari i ostali koji bi morali da se bore protiv ovog zla. Utoliko je vaš prilog značajniji, ali i obavezujući.

Naime, mi, uplašeni laici, voleli bismo da i o drugim narkoticima saznamo više u reportažama sličnim ovoj o "dijablu". Meni lično ne bi smetalo da pročitam nešto o marihuani, za koju mnogi veruju da je opštepoznata. O opijumu. O heroinu. O ekstaziju i svoj sili ostalih poznatih i nepoznatih opijata. Znanja o tom zlu nikad dovoljno, ponoviti naučeno gradivo nikad nije na odmet.

Takođe, zanima me način lečenja, ma kako slabi bili rezultati. Da li pored lekara u lečenju mogu da učestvuju rođaci, prijatelji, okruženje? Kako?

Spomenuli ste, takođe, da se protiv narkomanije najuspešnije bori - drugom manijom. Kojom? Kakvom? I kako?

Sve su to pitanja na koja bih rado pročitao odgovore.

Zato vas molim da nastavite da pišete o ovome. I to je prevencija. Takođe, molim vas da mi omogućite kontakt sa primarijusom dr Časlavom Hadži Nikolićem, koji o ovome, očigledno, zna mnogo.

Unapred vam zahvaljuje zabrinuti roditelj i dugogodišnji čitalac "Ilustrovane Politike".

Staniša Momčilović,
Beograd

Primarijus dr Časlav Hadži Nikolić je neuropsihijatar u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTO Beograd, gde radi kao lekar i kao pomoćnik generalnog direktora.
Redakcija

Izgraditi novi toranj

Spadam u one osobe koje se s pijetetom sećaju televizijskog tornja na Avali. Po lepom i prozirnom vremenu video se iz većeg dela Srema. Čak i iz mog dvorišta u Inđiji. Predlažem da se, pošto je sačuvana dokumentacija, izgradi isti takav toranj kakav je i bio, samo da bude malo kolosalniji i viši. Recimo da bude visok oko trista metara, i za koji metar (srazmerno visini) deblji. Tada bi se video iz čitavog Srema i kazivao bi o našoj stvaralačkoj, umetničkoj i svakoj drugoj sposobnosti da negujemo i očuvamo sve ono što je napredno, lepo i korisno.

Dragan Đurić,
Inđija

Dejan najbolji

Po oceni redakcijskog kolegijuma "Ilustrovane Politike" najupečatljivije pismo objavljeno u našim novinama u aprilu napisao nam je Dejan Stevanović iz Beograda, a pod naslovom "Nova imena, loša muzika".

Kao što vam je poznato, uveli smo praksu da najbolja pisma nagrađujemo, pa molimo gospodina Stevanovića da nam se javi i dostavi broj svog žiro-računa.

Srećne dobitnice

Dvadeset jedna čitateljka je dobila intimno žensko rublje u našoj nagradnoj igri "Ilustrovana" vam poklanja "Minervinu kolekciju". Pet majica sa rukavima nosiće Jelena Stojković iz Požarevca, Ivana Cvetković iz Sombora, Milica Ristić iz Jagodine, Mirjana Ilijevski iz Kragujevca i Dragica Veljković iz Paraćina. Pet majica bez rukava postale su vlasništvo Mirjane Mazić iz Grocke, Valentine Drobnjak iz Beograda, Slađane Marković iz Resnika, Suzane Stojanović iz Obrenovca i Branislave Dobić iz Novog Sada. Jednu pidžamu iz najnovije "Minervine" kolekcije imaće zadovoljstvo da nosi Snežana Topalović iz Beograda.

Brushaltere su dobile Đurđa Panić iz Pančeva, Slađana Vitorović iz Beograda, Milunka Đoković iz Beograda, Gordana Barac iz Sivca, Jasna Mićković iz Beograda, a gaćice Ivana Alargić iz Srbobrana, Nevena Milojković iz Čačka, Slađana Jovanović iz Novog Beograda, Marjana Majstorović iz Beograda i Isidora Lukman takođe iz Beograda.

Čestitamo srećnim dobitnicama.

Čitateljke iz Beograda svoje nagrade mogu podići u redakciji "Ilustrovane", Cetinjska 1, prvi sprat, a ostalim će biti uručene poštom.