PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ
PISMA
UREDNIŠTVU
Nemi posmatrač Beograda
 |
Zahvaljujemo vam na tekstu objavljenom u 2256. broju "Ilustrovane Politike" o ponovnoj gradnji Avalskog tornja.
Ko smo mi?
Niko drugi nego obični ljudi, ljudi koji su na sebe uzeli visoku obavezu od 202 metra kao niko na svetu da prikupe novac u zemlji izmučenoj od dobro poznatih zbivanja na Balkanu. Zna se ko gradi tornjeve (velike zemlje sa mnogo para). Ali i mi smo veliki makar po srcu - a to imamo. Jedno dajemo za toranj, kao što reče jedan naš član.
Za državu je to veliki izdatak i još veća obaveza, to je mnogo para, zato smo mi tu. Prvo Udruženje ljubitelja Avalskog tornja ne traži, ono daje, propagira, planira, kako od koga, santimetar, da bi dostiglo visinu mnogo veću od 202 metra. Čovek je popio koka-kolu u svemiru, a mi ćemo kafu na našem lepotanu na Avali. Ne znamo kako će se zvati i ko će mu biti kum (možda baš vi novinari "Ilustrovane Politike"), ali znamo da mora imati domaće ime, a sve ostalo ćemo mi...
Zadatak je visok, a mi mali, još neoformljeni za takav projekat. Treba nam sve. Od tri puta po dva kvadratna metra zemlje za stubove tornja (mislim da nismo mnogo zahtevni), samo mali oslonac za betonsku obuću našeg novog kolosa. Biće to opet nemi posmatrač Beograda koji vidi sve, a gledamo i mi njega, i kao da nas privlači nekom magnetnom snagom jer dok je njega bilo, narod je i izlazio na Avalu, a sada kada ga nema, retki su šetači a i oni su tužni kad prođu pored kolosa koji sada spava. I narod spava.
Zato postojimo da svakom kažemo - narode, probudi se - prošetajmo zajedno, zna se da šetnja uvek urodi plodom. Prošetajmo do Avale.
Ali moramo da znamo da ovog puta rezultat zavisi od donatora, firmi, preduzeća. Treba uključiti i zemlje koje prave pametne i zlobne bombe, vidljive i nevidljive avione, noćno i dnevno oružje, nosače i razarače, "avakse". Neka se uključe u funkciju mira, i sami su propagatori mira, u akciju vidika, u akciju onoga što smo imali a što nam je srušeno. Hoćemo u društvo svetskih tornjeva, hoćemo u svet.
Pomozite našoj volji vi koji možete. Za vas to možda ne znači ništa, a za nas je dosta.
Videćemo se na tornju, visok pozdrav.
Za Udruženje ljubitelja Avalskog tornja
predsednik Dušan Čertić
Generacije Srba će se stideti
 |
Srbe su u Krajini i BiH napali sinovi i unuci onih koji su u Drugom svetskom ratu počinili jedan od najvećih zločina u istoriji čovečanstva i koji ne samo da se nisu postideli onoga što su uradili njihovi očevi i dedovi nego su, sa najvećim žarom, nastavili tamo gde su ovi stali. Ako su Hrvati dobili pravo da odluče gde će živeti, Srbi su tu mogućnost morali dobiti pre njih. Međutim, njihovu sudbinu su odredile zapadne zemlje i strašna izdaja Srbije zbog koje će se mnoge buduće generacije njenih žitelja stideti. Pored toga, sankcije koje je Srbima u Krajini i RS uvela Srbija dodatno su iscrpljivale taj narod.
Ipak, najviše ih je slomilo saznanje da u Srbiji nikoga nije briga za njih. Svi su im ovde radili o glavi. Vlast, ali i opozicija. Setite se samo onog političara i njegovih mnogobrojnih mitinga po Srbiji, kada je "kumio i molio" da se ne ide u pomoć Srbima u RSK i RS: "Odbijte pozive za vojsku, jer je to visoko moralan čin kojim ćete sačuvati čast i obraz Srbije. Majke, zar ste podizale sinove da sad rizikuju život, za koga".
Najviše smo se, ipak, obrukali mi, narod Srbije. Jeziva je bila naša ravnodušnost, neosetljivost, nesolidarnost sa sopstvenim narodom. Pa onda Srpska crkva. Kuharić je, kažu, više uradio na stvaranju nove NDH od Tuđmana, a naši crkveni oci su nam za to vreme govorili da treba sa svima da živimo u ljubavi, da se molimo za naše neprijatelje, kao i to da ako nas neko udari u jedan obraz da mu okrenemo i drugi. Prvi put Crkva nije bila uz svoj narod i žalosnijeg perioda u svojoj istoriji nije imala.
Zoran Dimitrijević,
Beograd
"Angažovana" energija
Do sada vam se nisam obraćao iako sam vaš verni čitalac. Želim da postavim pitanja ministru Goranu Novakoviću, i direktoru EPS-a Ljubomiru Geriću.
Stanujem u, da je nazovemo, kući ili vikendici, sasvim je nevažno, periodično u letnjim mesecima. Sticajem okolnosti boravio sam cele jeseni 2001. godine do 2002. tačnije do 9. januara kada sam otputovao. Tačno 3. januara 2002. prispela su još tri računa, iz kopije koje vam šaljem videćete koliko je utrošeno kilovata u svakom mesecu a koliko je iznos izražen u dinarima.
Procenite, molim vas, koliko košta jedan kilovat utrošene energije. Obratio sam se mesnoj distribuciji i tražio da mi objasne zašto za ovoliko malo utrošene struje moram da platim onoliku sumu, a sve račune sam na vreme izmirio. Odgovor sam dobio da je to obračunata nekakva angažovana energija koja mora da se plati pa makar ne istrošio ni jedan jedini kilovat jer grejna sezona traje od 1. oktobra prošle do 1. oktobra ove godine.
Pomenuta gospoda na otvorenom studiju RTS 24. aprila 2002. pričali su i dokazivali kako je kod nas najjevtinija struja u Evropi, a ja ću im dokazati nisu u pravu što se lepo vidi iz dokumenata koje vam dostavljam. Pa vas molim da pokrenete raspravu o ovom pitanju. Jer, nije samo o meni reč, u pitanju su svi građani ove države a najviše penzioneri i oni sa niskim primanjima.
Unapred zahvaljujem na pomoći.
Borislav Stevanović,
Svrljig
"Sekte haraju Srbijom"
U 2255. broju "Ilustrovane" objavili ste tekst "Sekte haraju Srbijom" u kojem je gospodin Aleksandar Senić dobio značajan prostor sa ciljem da informiše čitaoce o temi koja ga tišti. Kako se on smatra vrsnim poznavaocem sekti, ja sam mu svojevremeno uputio jedno pismo, ali mi on nikada nije odgovorio na njega. Zato vas molim da ga sada vi objavite.
Poštovani gospodine Seniću,
Najpre Vam želim mir i zdravlje od Boga. Gledao sam emisiju u kojoj ste izložili Vaše viđenje stvari u pogledu sekti. Slušaoci koji su bili neinformisani imali su priliku da od Vas čuju izvestan broj zanimljivih ali u isto vreme i diskutabilnih informacija. Upravo ta činjenica me je navela da Vam se lično obratim i saopštim neke stvari koje niste bili u mogućnosti da saznate ili možda niste ni imali želju da saznate pošto one dovode u pitanje ispravnost nekih stavova koje ste u emisiji energično zastupali.
Na trenutak sam imao utisak kao da gledam neki američki film u kojem igraju loši i dobri momci. Naravno, loši su momci oni kojima je režiser odredio da budu loši, a isto pravilo važi i za dobre momke. U istoj emisiji ministar vera je vrlo jasno rekao da su verske slobode Ustavom zagarantovane, dok iz Vašeg izlaganja čovek stiče utisak da oni "loši" momci, time što ne pripadaju strani kojoj Vi mislite da treba da pripadaju, maltene krše taj Ustav koji im dozvoljava da čine ono što čine.
Tokom cele emisije Vi ste delovali vrlo samouvereno i kao čovek koji zastupa jednu pravovernu liniju, ali u tim trenucima niste mislili da će Vam ta samouverenost dati priliku da i praktično dokažete tu svoju pravovernost time što ćete prihvatiti izazov koji je upućen i lično vama na 36. i 37. strani moje knjižice: "Vapaj za državnim terorom". Ako to učinite, Vi možete na jedan lak način trajno da dođete do moje kuće i zemlje. Odbiti jednu tako fer ponudu zaista nije racionalno. Ako niste u mogućnosti da odgovorite na taj izazov, ja Vas molim da dobro razmislite o ispravnosti Vaših ubeđenja i naročito obratite pažnju na reči iz Svetog pisma koje su zabeležene u prvoj Jovanovoj poslanici 2:21.
Pošto moja knjižica ne odgovara na sve aspekte koje ste Vi doticali, ja Vam šaljem još neki dodatni materijal koji će dopuniti ono što tamo nije rečeno.
Članak koji sam svojevremeno uputio našem vrsnom pesniku Jagličiću a koji sada upućujem i Vama daće Vam priliku da se uverite u surovu činjenicu da đavolovo polje rada nije samo na Zapadu, već da je on na Zapad otišao tek pošto je svoj posao obavio najpre na Istoku. Gospodin Jagličić je sračunato unakazio taj moj tekst i tako unakaženog i cenzurisanog ga objavio da bi posle mogao da me "počasti" naslovom "Đavolom nadahnuti". On je to svakako učinio u ime neke pravoverne ljubavi.
Pošto Vi, gospodine Seniću, pripadate istom verskom pravcu kao i gospodin Jagličić, interesuje me da li i Vi mislite kao i Vaš saborac u veri da sam ja taj koji sam đavolom nadahnuti, pošto sam priložio neumoljive dokaze koji potvrđuju aktuelnost i istinitost reči iz knjige proroka Isaije 1:15, ili je možda đavolom nadahnut onaj koji te surove činjenice skriva od svojih čitalaca (uzgred budi rečeno: korisno je pročitati reči iz Jevanđelja po Jovanu 3:20,21) i time pokušava da mene načini klevetnikom, umesto da objavi ceo tekst koji dokazuje da su njegova sabraća iz Istočne crkve isto tako ogrezla u krvi kao i ona sa Zapada. (Molim Vas pročitajte reči zabeležene u Jevanđelju po Jovanu 16:1,2).
To je vrlo važna činjenica o kojoj se mora ozbiljno razmisliti ako čovek pretenduje na neko intelektualno poštenje, a o hrišćanskom poštenju da i ne govorimo.
Ovo je bio moj odgovor na Vaše izlaganje iz TV emisije i ja se nadam da ćete i Vi meni brzo odgovoriti na ovo moje pismo na isti način: upotrebljavajući silu argumenta umesto argumenta sile i bez apriorizma.
Vaše eventualno ćutanje bilo bi u velikoj suprotnosti sa Vašim nastupom.
U nadi da ću Vas uskoro čitati u "Ilustrovanoj" šaljem Vam srdačan pozdrav.
Velimir Stojić,
Zrenjanin
Poziv čitaocima
Ilustrovana Politika" u ovoj rubrici daje prostor onima koji žele da iznesu svoj lični stav o svim pitanjima koja ih tište, uključujući tu i otvorena pisma državnim ustanovama i vodećim srpskim i jugoslovenskim političarima.
Prilozi ne smeju da budu duži od šezdeset redova. Najbolje od njih u mesecu ćemo, po mišljenju redakcijskog kolegijuma, honorarisati. Zato molimo autore da nam uz tekst pošalju i tačnu adresu i broj žiro-računa.