To drugi misle o Anči. Što se nje lično tiče, ona fura svoj fazon. Ne haje mnogo zbog kritičara koje tvrde da baš ne peva kao Vitni Hjuston. Još manje se uzbuđuje kada načini veću pauzu između jednog i drugog albuma. I bez novih pesama gost je na turnejama od Amerike do Australije. U Kanadi ili Evropi, oseća se kao kod svoje kuće.

Ko je ova mlada žena. Ko je dama sa kojom uvek mora biti onako kako ona želi. Kakva se to ličnost krije u osobi za koju je dugogodišnji direktor Produkcije ploča RTS Stanko Terzić rekao: "Ona kada uđe u PGP, mi svi prestanemo da govorimo. Šta nam vredi da pričamo, kada unapred znamo da će biti onako kako ona kaže".

- Rođena sam u Beranama, u višečlanoj porodici. Bez obzira što Crnogorce bije glas da više vole mušku decu, ja sam kao jedinica od rođenja do dana današnjeg imala tretman princeze - kaže Anči. - Moje su se želje u detinjstvu uvek ispunjavale. Smatrala sam i smatram da tako uvek mora biti. jednostavno, takva sam. Ja ništa ne glumim. Moj odnos sa ljudima je uvek korektan, pošten i dobronameran. Ne kažu ljudi badava "ko peva zlo ne misli". Počela sam da pevam još u ranom detinjstvu. Imala sam šest godina kada sam prvi put javno nastupala. Čim sam počela da mislim svojom glavom, bilo mi je jasno da ću biti pevačica.

To baš u sredini u kojoj je odrasla nije bila "uobičajena" profesija?

- Ne samo da nije bilo svakodnevno zanimanje već je bilo sramota baviti se pevanjem. Znala sam da prvo moram da završim srednju školu i tako ispunim obećanje dato roditeljima. Ispunili su i oni svoje obećanje. Lično me je otac poveo kod tada najpoznatijeg tekstopisca Radmile Mudrinić. Spremili smo pesme za prvi album. Ona je bila oduševljena kako sam lako otpevala sve pesme. I danas mi je pesma "Zovi, zovi" sa prvog albuma moja lična karta. Nema koncerta na kojem publika ne traži da pevam baš tu pesmu.

Šta se dešavalo za ovih deset godina što ne želi da zaboravi?

- Pre svega, snimila sam još pet albuma na kojima sam imala uvek po neku hit pesmu kao što su "Ej, dečko moj", "Berane, Berane", "Zovem te, zovem", "Ludo živim", "Makarena"... Zatim sam pevala na svim kontinentima, osim u Južnoj Americi. Novu godinu, po običaju, dočekujem u Kanadi, gde uglavnom nastavim da pevam ceo januar. Što se tiče vikend nastupa, najčešće pevam u Švajcarskoj i Luksemburgu, a u poslednje vreme pevam u Makedoniji i Republici Srpskoj. To nijednog trenutka ne znači da zapostavljam svoju publiku u Crnoj Gori i Srbiji.

Kada god je zovu, ona se odaziva bez obzira na to da li je prethodne noći pevala do ranih jutarnji časova. U ovu lepšu stranu profesije ulaze i nagrade. Poslednja koju je dobila je nagrada za spot godine za pesmu "Lepotice".

Postoji i ona druga strana medalje?

- Postoji, ali sve te ružne strane zaboravim čim uzmem mikrofon u ruke i dođem u neposredan kontakt sa publikom, koja je došla zbog mene. Takođe mi ponekad teško padaju hiljade kilometara koje prelazim iz jednog grada u drugi. Često i sama vozim celu noć ili ceo dan da bih uveče tako umorna pevala. Kada je moja publika u pitanju, sve mogu da uradim.

Hoće li konačno ući u studio?

- Verovatno, čim će promocija albuma biti u oktobru, na desetogodišnjicu mog bitisanja na estradi.

Za ovih deset godina bilo je raznih tračeva. Koji ju je najviše pogodio?

- Nijedan. Važno mi je da porodica i ljudi oko mene znaju šta je istina, a od tračeva ne treba bežati jer oni samo doprinose popularnosti. Kada ljude jednog dana ne budem interesovala, neće biti ni tračeva a to se uskoro neće desiti.

Ljubav?

- Svi pišu da sam uvek zaljubljena. A narod lepo kaže "gde ima dima, ima i vatre".