Čvrstim obećanjem da "neće biti nikakve milosti prema korumpiranim carinicima" i da će naći onoga ko je trebalo da samo mahne rukom i propusti bugarski šleper sa 18,2 tone stranih cigareta, koji je u subotu, 11. maja, uhvaćen na graničnom prelazu Gradina, kod Dimitrovgrada, Vladan Begović, direktor Savezne uprave carine, javno je objavio rat švercerskoj mafiji i njenim pomagačima, posebno onima u carinskoj uniformi.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Plen vredan milion maraka: 18,2 tone hrvatskih cigareta

- Naći ćemo ga sigurno - rekao je Begović, dodajući da već postoje neka saznanja o kome je reč i da će MUP, ali i sama carina, voditi istragu dok se sve do kraja ne razjasni.

Slučaj uhvaćenog kamiona sa švercovanim hrvatskim cigaretama "ronhil" i "valter volf" kao da je pokrenuo lavinu pitanja na koja do danas još nema jasnih odgovora. Pa ni onoga: ko je bio čovek za vezu koji je trebalo da propusti kamion? I da li je te noći imao još pomagača u carinskoj uniformi?

Prvobitne vesti da su carinici koji su otkrili cigarete u bugarskom kamionu zbog toga nagrađeni ubrzo su smenile druge, da nisu nagrađeni već smenjeni. Odmah potom novi obrt: nisu smenjeni već da je samo šef smene premešten u Niš, a upravnik terminala smenjen. Zatim je u novinama osvanulo pismo carinika s tvrdnjom da su nepravedno optuženi i pitanjem: Zašto nas blate?

Zaista, šta se to dešava na Gradini, našem najvećem i najprometnijem prelazu, za koji sami carinici kažu da je zbog težine posla i prometa, "jedan mesec rada na Gradini, kao godinu dana na Horgošu ili Kelebiji".

Da li je neko zaboravio na zakletvu i dužnost da štiti granicu od šverca, pa je u nameri da propusti kamion hteo sebi da napuni džepove? Teško je reći. Naše carinike tereti izjava uhapšenog bugarskog šofera "da je na granici trebalo da ga sačeka čovek i propusti ga, ali da je on zakasnio. Umesto do sedam, stigao je kada je smena u kojoj ga je čekala veza već otišla".

Na granici velika gužva. Ponedeljak je, rano jutro. Šleperi i kamioni su već napravili nepreglednu kolonu dugu oko dva kilometra. Bar tako je s ove jugoslovenske strane.

"Ja bih nagradio"

U kancelariji Bobana Vidanovića, upravnika carinarnice "Dimitrovgrad", pomalo je sumorna atmosfera puna nekog iščekivanja. Slučaj zaplenjenog šlepera sa hrvatskim cigaretama i sve ono što se u vezi s tim dešava ostavlja traga. Na ljude naročito.

Svi podaci o prevozniku i robi pedantno se beleže u kompjuterski terminal

- O onome što se te subote događalo na prelazu neka vam ispričaju carinici koji su tamo bili - predlaže Vidanović. - Oni su upravo kod istražnog sudije zbog uhapšenog bugarskog vozača, ali će brzo doći. Ja jedino mogu da vam kažem moje mišljenje.

Govori polako i odmereno jer nema, kaže, baš dobro iskustvo sa novinarima. Nikada ne prenesu baš onako kako je rekao.

- Sve što se otkrije i nađe na Gradini - kao da diktira u pero počinje upravnik - za mene je uspeh. I sve te ljude bih nagradio. A sve što promakne i uđe u unutrašnjost zemlje bez kontrole shvatam kao propust svojih carinika, i mislim da samo onda može biti kažnjavanja. To je suština. Sve drugo je manje važno. Nama nije nađeno da je nešto prošlo. Prošle godine smo otkrili tri i po miliona deviznih prekršaja. A prethodnih ništa. Ili tek, nešto simbolično. Imali smo dvadeset velikih licitacija. Roba je prodata javno i, što je važno, po tržišnim cenama. Ranije nismo imali pojma gde roba odlazi a kamoli kome i kako se prodaje. Naš carinik nađe kod putnika pet grama marihuane. Ili 120 grama heroina. To jasno govori da se kopa, da se traži, da se radi...

- I u Ameriku uđe brod s drogom i pored svih mera i tehnike koju imaju - dodaje jedan carinik koji je molio da mu ne pomenemo ni ime a kamoli objavimo sliku, zbog zaplenjenog tovara koji najverovatnije pripada duvanskoj mafiji. - A mi i danas radimo kao pre trideset godina: sa šrafcigerom i lampom. To nam je sve. Prošle godine smo imali zaplenu 25 kilograma heroina. Ali sad sve više dolaze sintetičke droge. I teško ih je otkriti. Ali i to nađemo. Evo, nedavno u rezervoaru jednog automobila otkrijemo pet kilograma efedrina. Od njega se prave opijati. I kako to: do sada smo dobro radili, a sad odjednom ne valja.

Vidanović dodaje da je ovo prvi slučaj šlepera sa švercovanim cigaretama i da je odmah uhvaćen.

Iako podvlači da ova carinarnica daje punu podršku direktoru carine Vladanu Begoviću i prihvata sve mere koje se preduzimaju, smeta mu i nije mu, kaže, jasno zašto je od ovog slučaja u javnosti napravljen politički problem, pa se umesto evidentnog uspeha zamenjuju teze?

Nema više priče

Boban Vidanović je dvanaest godina u carini. Za to vreme je prošao sve faze. Rođeni Piroćanac, još je podstanar. Žena mu je profesor, imaju jedno dete. Sa carine je, kaže, isteran u vreme Mihalja Kertesa zbog "subverzivne delatnosti protiv režima", kako mu je bilo napisano u rešenju. Sa grupom carinika među prvima je 5. oktobra ušao u Skupštinu Jugoslavije...

Na Gradini nema predaha. Kontroliše se sve. Carinici i bukvalno nemaju vremena za odmor

U sobu ulaze trojica mlađih ljudi u civilu. Smena koja je otkrila cigarete u šleperu. Vladan Zlatković, vođa smene, i carinici Zoran Stojanović i Dejan Buzganović.

Za novine ne žele ništa da kažu. O slikanju nema govora. Umesto razgovora nude saopštenje koje je štampa već objavila.

- Pale su cigare i tu je kraj. Nema više priče - kaže Zlatković koji je premešten u Niš. - Je l’ sad treba da dokazujem da nisam lopov i pobijam one koji su nas u direkciji oklevetali.

I drugi se slažu s njim. Buzganović je odmah bio predložen za nagradu. Koliku? Nema pojma.

- Da smo mi ta veza, mogli smo lako da ga pustimo - s gorčinom u glasu upadaju jedan drugome u reč. - Nije bilo nikoga u blizini. Ni šefa, ni policije... Svesni smo da smo se nekome teško zamerili jer smo sprečili šverc tih osamnaest tona cigareta koje vrede na tržištu više od milion maraka. Nikada ne znaš na šta je ta mafija sve spremna...

Na nagovor Vidanovića, ipak su pristali da ispričaju šta se zaista te subote, 11. maja uveče, dešavalo na Gradini i kakva je njihova uloga bila u svemu.

- Te noći smo radili od devetnaest časova - priča Vladan Zlatković. - Bila je prilična gužva. Pošto nam je jedna koleginica na odmoru, ja pošaljem Buzganovića na šalter da joj pomogne...

- Zapišite celu smenu koja je te noći radila - insistira Zoran Stojanović. - Da se ne pomisli da smo nas trojica bili cela smena, već da je radilo desetoro ljudi.

Zapisujemo: Maja Jovanov, Dejan Filipović i Saša Kostić.

- Na izlazu su radili - diktira Zoran - Nenad Đokić i Toma Nikolov. A na izlazu iz baze Aleksandar Đurić. Na ulazu smo bili Dejan Filipović, Saša Kostić i ja, Zoran Stojanović. I vođa smene Vladan Zlatković.

- Bilo je 8.45 - nastavlja šef smene Zlatković - kada je kod mene došao Dejan Buzganović i rekao:

- Imam jedan TIR, kome se ne slaže težina. Šofer kaže da vozi kroasane a kamion na vagi ima 31 tonu umesto 22 koliko su kroasani teški. Šta da radim? Kažem mu: idi i obradi taj kamion. Naplati mu drumsku taksu, donesi papire pa ćemo onda da vidimo da li je prekršaj ili nije. I Buzganović ode. Ubrzo se vrati, preda mi papire i ode na šalter da nastavi posao. Mi smo čekali. Stigne kamion na pregled. Pitam vozača Bugarina: "Šta voziš?" "Kroasane". Pitam: "Jesi li nadgledao lično utovar"? Kaže: "Jesam". I odmah nam iznosi iz kabine kutiju sa kroasanima i nudi nas. Kažem mu: "Skini plombu i sajlu pa da vidimo". Tada je postao nervozan. Ćuti i skida. Polako. Traje to već petnaestak minuta. Iz prakse znamo: ako je čist, uradi to za pet minuta da bi što pre nastavio put. Samo ako nije nešto u redu, onda se oteže. Kada je konačno došao do kraja, prilazi mu Zoran Stojanović i pita ga: "Jesu li unutra kroasani ili nešto drugo".

- To mu je poslednja šansa da prizna pre nego što otvorimo - dodaje Stojanović.

Unutra su cigarete

Bugarin je za trenutak ćutao a onda rekao: unutra su cigarete.

- Podignemo ciradu - nastavlja Zlatković - a unutra krcat šleper s boksovima. Niti je šta skriveno niti zamaskirano. Stoje boksovi. Probušimo jedan da se uverimo. Stvarno cigarete.

- E tada je nastao urnebes - dodaje Stojanović - jer smo se već svi skupili tu. Buzganović je od sreće poljubio Bugarina u čelo. Počeli smo da čestitamo jedni drugima, da se radujemo. Nastalo je opšte slavlje.

- Ja sam - veli Zlatković - odmah pozvao šefa smene policije da obezbedi prelaz, jer je velika vrednost u pitanju a i roba je škakljiva. Zna se dobro ko i kakva vrsta ljudi radi cigarete. I kamion odmah oteramo pred objekat za specijalnu kontrolu kamiona. Uto stiže i Aleksandar Minković, šef smene, sa dvojicom policajaca. Bugarinu Cenku Doninovu, kako se zvao vozač šlepera, uzimamo mobilni telefon, ključeve, sva dokumenta i pasoš. Kamion se otvara i prebrojavaju cigarete. Bilo je 42.975 boksova. U međuvremenu je upravnik obavestio direkciju i... to je sve.

Carinici koji su otkrili šleper smatraju da su celu misteriju oko jasnog slučaja napravile neke njihove kolege iz PMK (posebne mere kontrole) koje sa njima rade na carini.

- Oni su - kažu trojica carinika - deset minuta pre dolaska bugarskog kamiona napustili prelaz. Jednostavno su seli u džip i otišli. A vratili su se trideset minuta posle otkrivanja cigareta.

- Šef te ekipe nam je prišao i pitao: "Gde su te cigarete?" - objašnjava Zlatković. - Ja sam im rekao: "Evo, gospodo, ovde su. Pun šleper". Oni nam jedini nisu čestitali na uspehu niti su išta komentarisali.

Ružna senka sumnji

Trojica carinika tvrde da su ljudi iz PMK bili iznenađeni hvatanjem šlepera i da je njihova verzija da uspeh carinika nije rezultat rada nego rezultat straha.

- Ispada - objašnjava Zlatković - po njihovom mišljenju da je Dejan pošten, a mi ostali nepošteni i da zbog straha, jer je on uočio razliku u težini, nismo smeli da ga pustimo nego smo morali da ga zaustavimo. Odatle potiču svi naši dalji problemi. A ti ljudi koji to pričaju uopšte nisu bili na prelazu niti mogu da znaju šta se događalo. I otkud su oni znali da su u šleperu cigarete kad im niko nije javio za to. Sada zbog trača i intriga sa našom smenom od devetoro ljudi je napravljen kompletan haos. Ipak, nadamo se da će se sve razjasniti i da nad nama koji smo pošteno odradili svoj posao neće večno ostati ova ružna senka sumnje.

I pored svega što su nam ispričali, trojica carinika su odbila da se fotografišu. Upravo zbog milionske štete koju su naneli švercerima.

Novi šef ispostave Gradina Ivan Denčev, u stvari stari carinik pred penzijom, odveo nas je do zaključanog magacina gde se nalazi bugarski šleper sa još neistovarenim cigaretama.

Na prelazu je lila kiša kao iz kabla. A gomila sveta sa paketima u rukama i ogromnim torbama i kolicima trčala da potraži zaklon ispod nadstrešnice. Pljusak kao da je za trenutak zaustavio rad ovog ogromnog robno-ljudskog mravinjaka.

- Život treba da se zasniva na istini i činjenicama - s filozofskim mirom kaže Denčev i iznosi nam precizne podatke i računice koje govore o povećanju obima poslova na svim sektorima za dvostruko, i više od toga.

- A ove cigarete su ovde dok se ne završi ceo postupak. Tek onda će ići na spaljivanje.

Dobijamo po kutiju "ronhila" i "valter volfa" kao suvenir iz jednog rasturenog boksa. Na njima je ispod celofana hrvatska akcizna markica.

Ipak, posle svega ostaje pitanje na koje, zapravo, niko nema jasan odgovor. Zašto je Bugarin dovezao svoj skupoceni tovar na granicu iako je, kako sam tvrdi, znao da je zakasnio i da rizikuje da sve izgubi kada bude došao na red za pregled? Da li je njegova priča da ga je bugarska policija pratila do granice i da mu je tek u međuprostoru prišao čovek u kožnoj jakni i uz pretnju "da će mu stradati familija" zamenio papire za cigarete papirima za kroasane uopšte tačna, ostaje da utvrdi istraga.

Neko je žestoko "pukao" u tom nesporazumu.

A šoferova priča o čoveku koji samo treba da mahne i propusti ga zavela je na carini gotovo vanredne mere.

Zaista, zar može tek tako šleper s osamnaest tona švercovane robe mirno da bane na granični prelaz i da poveruje da neće biti uhvaćen?

Može, samo da je nekoga bilo da mu mahne da prođe.

A zašto nije? Za tim odgovorom još se traga.