Vi pitate

VMA odgovara

Izlazimo u susret željama mnogobrojnih čitalaca, svake poslednje suboet u mesecu na vaša pitanja iz medicine odgovaraju specijalisti Vojnomedicinske akademije. Pisma za ovu rubriku možete da šaljete na našu adresu, sa naznakom Vi pitate, VMA odgovara

Uređuje pukovnik prof. dr Vojkan Stanić

• Moj otac, 63 godine, imao je moždani udar. Brzo se oporavio, a kao posledica ostao mu je samo povišen krvni pritisak. Pre tri meseca imao je izliv krvi u mozgu. Fizički se oporavio (malo je poremećen centar ravnoteže), ali me njegovo psihičko stanje zabrinjava. Dezorijentisan je u vremenu i prostoru, ima amneziju, halucinacije... Nekad izgleda sasvim normalno, a onda se vraća u prvobitno stanje. Trenutno je u Slankamenu. Ima li izgleda da se psihički oporavi i koliko je vremena potrebno?
(M. Đorđević, Borča)

Vi ste postavili pitanje vezano za ispoljavanje psihičkih smetnji koje su se javile kod Vašeg oca, a posle cerebrovaskularnog oboljenja. Iz sadržaja pitanja pretpostavljam da je kod Vašeg oca reč o sindromu intrakranijalnog krvavljenja ili bliže o intracerebralnom hematomu.

Dajete podatak da je nakon ovoga zaostao povišeni krvni pritisak. Međutim, mišljenja sam da je i u ovom konkretnom slučaju hipertenzija bila ključni nepovoljni faktor za pojavu oboljenja, ali nije na vreme prepoznata i lečena. Ovo posebno, jer se sindrom moždanog krvavljenja najčešće ispoljava kod bolesnika koji se nisu lečili od hipertenzije. Bilo kako bilo, terapija od povišenog pritiska je neophodna.

U pogledu drugog dela pitanja, potrebno je istaći da se posle oštećenja moždanog parenhima (hematomi, infarkti) kod znatnog broja obolelih javljaju psihičke smetnje različitog stepena izraženosti koji variraju od blagih promena raspoloženja, depresije, pa sve do kliničke slike psihoza sa halucinacijama, agresivnošću, psihomotornom agitiranošću. Ovo može biti toliko izraženo da se u pojedinim slučajevima pacijenti potpuno oporave u pogledu motorike, a kliničkom slikom dominira psihijatrijska fenomenologija. Zato što se ova stanja javljaju kao posledica organskog oštećenja moždanog parenhima, mi ih svrstavamo u psihoorganske sindrome da bismo napravili razliku prema pravim psihijatrijskim poremećajima.

Lečenje je veoma složeno jer većina ovih pacijenata, nažalost, ulazi u hronični psihoorganski sindrom sa produbljivanjem psihičkih smetnji uz osiromašenje najviših psihičkih funkcija. Sve ovo zahteva multidisciplinarni pristup sa potrebom angažovanja neurologa, psihijatra, često socijalnog radnika i cele porodice. Samo na ovaj način mogući su pozitivni pomaci u poboljšanju ovako ispoljene simptomatologije.

U konkretnom slučaju neophodna je konsultacija neurologa i psihijatra radi planiranja eventualne dopunske dijagnostike i odluke o daljem lečenju.

Potpukovnik doc. dr sc. med. Ranko Raičević, neurolog

• Molio bih vas da mi odgovorite na pitanje šta je rezus faktor, Rh+ i Rh-, i da li je nasledan?
(Miloje Pantić, Čačak)

Transfuzije krvi nisu mogle biti izvedene sve do epohalnog otkrića krvnogrupnog sistema ABO na početku dvadesetog veka. Učinio je to Landštajner (dodeljena mu je Nobelova nagrada). Naime, on je uočio da serum zdravog čoveka može da prouzrokuje aglutinaciju ili lizu eritrocita (to jest njihovo međusobno slepljivanje ili raspadanje) neke druge osobe usled prisustva specifičnih supstanci u krvi - za koje se danas zna da su to krvnogrupni antigeni i odgovarajuća antitela. Nastale reakcije objasnio je postojanjem tri krvne grupe, koje je označavao simbolima A, B i O. Sledećih godina, njegovi saradnici otkrili su postojanje i četvrte krvne grupe AB. Posle sistema ABO, opisani su i drugi krvnogrupni sistemi eritrocita, među njima i sistem Rezus (1939. godine). Termini "Rh pozitivan" i "Rh negativan, koji su donekle ostali i do danas u upotrebi, odnose se na prisustvo ili odsustvo antigena D na eritrocitima osoba.

Zajednička karakteristika ovih krvnogrupnih sistema je da se nasleđuju od roditelja po Mendelovim zakonima nasleđivanja takozvanih dominantnih, kodominantnih i recesivnih osobina. To su relativno prosti, ali za laika, ipak, složeni procesi nasleđivanja. Zato je moguće da, na primer, "Rh pozitivni" roditelji imaju ne samo "Rh pozitivno" nego i "Rh negativno" dete.

Potrebno je istaći da postoji jedna bitna razlika između sistema ABO i drugih krvnogrupnih sistema. Naime, antitela sistema ABO su uvek prisutna u krvi osoba u skladu sa genetskom konstitucijom. Antitela ostalih krvnogrupnih sistema - tako i sistema Rezus (na primer anti-D) - stvaraju se posle imunizacije, recimo, ekspozicije "Rh negativne" osobe (primaoca krvi ili trudnice) eritrocitima davaoca ili ploda koji poseduje antigen D, i to putem transfuzije ili trudnoće. Kada su jednom stvorena, antitela anti- D, slično antitelima sistem ABO, mogu izazvati transfuzijske reakcije, zbog čega je neophodno voditi računa o podnošljivosti krvi namenjenoj transfuziji.

Kod ponovljenih trudnoća spomenuta antitela anti-D mogu dovesti do poremećaja toka trudnoće sa hemoliznom bolešću (razaranje eritrocita) ploda. Da bi se ova neželjena pojava izbegla ili bila svedena na najmanji stepen, porodiljama (ili ženama posle abortusa) treba dati specifična zaštićujuća antitela.

Docent dr sc. med. Bela Balint, transfuziolog

• Pre tri i po godine imala sam penicilinski šok ili kolaps. Imam i čir na dvanaestopalačnom crevu i hronični gastritis. Plašim se da odem dalje od grada. Pijem nešto od depresiva (bromazepan, ksalol, demetrin, franeks), ali mi nije bolje. Koristim i lekove protiv čira. Starija ćerka se jednom onesvestila i ima iste simptome kao i ja: strah, lupanje srca, malaksalost, oduzetost ruku i nogu... Vodila sam je na sve preglede. Predložili su mi da ide kod psihologa na terapije. Ćerka ima petnaest i po godina, dobar je đak. Sada pije ksalol od 0,25 mg. Šta mi vi predlažete da uradim? Imam i mlađu ćerku od deset i po godina.
("Ovan, Blizanac, Lav")

Iz pitanja se vidi da imate čir na dvanaestopalačnom crevu i hronični gastritis. Psihički faktori imaju značajan udeo u njihovom nastanku. Ova oboljenja spadaju u somatoformna, a ranije su se nazivala psihosomatskim. Strukture ličnosti, neurotski razvoj, neurotski strahovi, emocionalni poremećaji u kojima dominira osećanje bespomoćnosti i beznadežnosti su značajni faktori za razvoj somatoformnih oboljenja.

Osobe koje imaju visoke aspiracije koje često nisu u mogućnosti da ostvare, kao i ličnosti koje se u konfliktnim situacijama povlače i prigušuju emocije sklone su ulkusu na dvanaestopalačnom crevu.

Pored navedenih oboljenja kod Vas je prisutan strah da odete dalje od grada. Taj strah ima karakter agrofobije. Kod agrofobije prisutan je strah od otvorenog prostora, ulaska u radnje, strah od gužve i javnih mesta ili strah od putovanja bez pratioca. Izbegavanje navedenih situacija je često izraženo.

Kod osoba sa ovim sindromom javlja se izraziti strah sa pretećim vegetativnim simptomima počev od ubrzanog rada srca, gušenja, preznojavanja, vrtoglavice, muke i stomačnih tegoba. Ličnost sa navedenim osobinama, u stresnoj situaciji i izraženoj napetosti, zbog burne vegetativne reakcije može da kolabira, što je najverovatnije bio slučaj kod Vas posle dobijene injekcije penicilina.

Vaša starija ćerka je adolescent. To je period burne biopsihosocijalne transformacije i sazrevanja. Kako će se neko ponašati u tom periodu i kakav će tok biti zavisi od niza faktora, pre svega zrelosti ličnosti, stavova bliže i šire socijalne sredine (društva, porodice, škole, vršnjaka). U tom periodu osobe su inače preosetljive posebno na specifične i opterećujuće situacije. U adolescentnom dobu tri osnovna problema su u žiži saznanja: problem autoriteta, problem identiteta i posebno seksualnosti. U adolescentnoj krizi ovi problemi postaju izrazitiji. U ovom dobu oni često reaguju burno uz izraženi strah i prateće vegetativne smetnje.

Neke od reakcija koje su uhodane još tokom preadolescentnog perioda u adolescenciji postaju izrazitije. Iskustva potvrđuju da su određeni psihički problemi odraz nepovoljne realnosti. Vaša ćerka tokom razvoja i sazrevanja se najverovatnije identifikovala sa Vama pa zbog toga ispoljava identične tegobe.

U lečenju od pomenutih stanja primenjuju se lekovi za smirenje koje ste uzimali. Preparate treba dozirati pažljivo i individualno za svakog pacijenta. Pored primene lekova koriste se i razni oblici psihoterapije.

Savetujem Vam da se sa ćerkom javite nadležnom psihologu, psihijatru. Možete doći u Psihijatrijski kabinet za građanska lica VMA svakog ponedeljka i srede od 15 časova.

Pukovnik prof. dr Miloje Preradović, psihijatar

• Radeći na poslu, povredio sam kičmu. Uradio sam magnetnu rezonancu i nalaz je da je između četvrtog i petog pršljena diskus izašao pet milimetara. Šta mi predlažete da uradim. Ako je potrebna operacija, da li je bolje to uraditi u Americi, kod vas ili negde druge i gde?
(Ismet Zekanović, Los Anđeles)

Pri težem fizičkom radu, posebno pri saginjanju i podizanju tereta, često dolazi do pomeranja diskusa iz ležišta u prostoru između susednih kičmenih pršljenova. Ova se pojava označava kao diskus hernija i najčešća je između četvrtog i petog slabinskog i petog slabinskog i prvog krsnog pršljena. Magnetna rezonanca je najbolji način za otkrivanje diskus hernije jer precizno pokazuje nivo, izraženost i pravac pomeranja, kao i odnos pomerenog diskusa sa kičmenim nervnim korenovima.

U lakšim slučajevima lečenje je konzervativno: mirovanje, lekovi protiv bolova, fizikalna terapija. Ukoliko se bol ne smiri za mesec dana ili su eventualno prisutne i neke druge smetnje, primenjuje se operativno lečenje. Operacija je rutinska i podrazumeva odstranjenje pomenutog diskusa i oslobađanje pritisnutnog nervnog korena.

U Vašem slučaju magnetnom rezonancom je utvrđena diskus hernija u nivou između četvrtog i petog slabinskog pršljena. Ukoliko imate bolove u donjem delu leđa sa zračenjem u nogu, utrnulost i slabost stopala, a pogotovo eventualne smetnje s mokrenjem i potencijom, potrebna je operacija. Ona se može uraditi u bilo kojoj neurohirurškoj ustanovi.

U Klinici za neurohirurgiju VMA ovaj zahvat se radi uz upotrebu operacionog mikroskopa, traje oko jedan sat, podrazumeva rez u donjem delu leđa dužine oko tri, četiri santimetra, brzo ustajanje posle intervencije, zadržavanje u bolnici od svega nekoliko dana i veoma brzo vraćanje uobičajenim životnim i radnim aktivnostima.

Docent dr sc. med. Branislav Antić, neurohirurg

• Moja ćerka je alergična na polen i na još nešto što ne možemo da utvrdimo a manifestuje se tako što joj se u predelu krajnika pojavi žlezda veličine oraha. Pipa se spolja, na dodir ne boli. Pojavi se i otok u jednjaku, ustima i na jeziku, podočnjaci i obrazi oteknu. Lekari kažu da je to na nervnoj bazi, a ona se ove zime umalo nije ugušila. Da li je to alergija ili nije i kome da se obratim za pomoć?
("Nena", Veliko Gradište)

Na osnovu simptoma koje opisujete kod Vaše ćerke može se pretpostaviti da je reč o oboljenju koje se naziva angioedem. Angioedem se manifestuje otokom mekih tkiva različitih delova tela (tipično otiču usne, jezik, lice, očni kapci, sluzokoža respiratornih puteva), a otok sluzokože grkljana može da bude fatalan. Najčešće je deo kliničke slike alergijske reakcije (anafilaktičke i anafilaktoidne reakcije) i javlja se posle izlaganja alergenima. Često je praćen pojavom koprivnjače, svraba i drugih alergijskih simptoma, a može se ispoljiti i bez ovih manifestacija.

Iako se angioedem najčešće javlja u alergijskim reakcijama i drugi faktori mogu da dovedu do njegove pojave. Tako se ovo oboljenje javlja i u hipereozinofilnom sindromu i autoimunskim bolestima. Postoje i oblici hereditarnog angioedema koji se javlja bez izlaganja alergenima, u kasnom detinjstvu ili ranoj adolescenciji posle traume, infekcije, stresa, ovulacije ili menstrualnog krvavljenja.

U osnovi oboljenja je oslobađanje vazoaktivnih medijatora iz takozvanih mastćelija (histamin, heparin, leukotrien C4, prostaglandih D2... ili povećanje vaskularne propustljivosti koje je izazvano bradikininom ili sistemom komplementa.

Ispitivanjima je potrebno utvrditi potencijalne alergene ili druga oboljenja, odnosno uraditi određena alergološka i imunološka testiranja. Na osnovu dobijenih rezultata treba sprovesti mere prevencije režimom života i/ili lekovima. Ovakva ispitivanja mogu se izvesti u našoj ustanovi.

Pukovnik, prof. dr sci. med. Dušan Stefanović, reumatolog i klinički imunolog

• Na ginekološkom pregledu, ćerki moje prijateljice, koja je nevina, utvrđeno je da po koži polnog organa ima neke bubuljice za koje lekari kažu da im nema leka i da će ih imati dok je živa. Analiza krvi nije rađena, pa vas molim da mi odgovorite kakva su iskustva sa ovom bolešću - HPV genital warts i da li je moguće na bilo koji način da joj se pomogne. Moja prijateljica je iz inostranstva, a ovde lekari znaju dobro da naplate a ne i da pomognu, te vas molim da mi odgovorite u "Ilustrovanoj" kako bih joj pomogla.
(Vida Krajner, SAD)

Do zapaljenja polnog organa može doći tek onda ako je površina vulve ozleđena ili tako promenjena da uzročnici mogu prodreti u dubinu. To se dešava kod ozleda (trljanje grebena kod pruritusa, masturbacije), hemijsko termičkih oštećenja (pranje jakim ili vrućim dezinfekcionim sredstvima), hormonskih poremećaja i kod unutarnjih bolesti (dijabetes, anemije, hipovitaminoza, alergijske reakcije).

Mora se pronaći uzrok zapaljenja, pa potom započeti lečenje.

Oblici zapaljenja mogu biti:

1. Multipla gnojna zapaljenja korena dlake. Terapiju propisuje ili dermatolog ili ginekolog, koja se obično sastoji od obloga i antibiotske masti.

2. Virusne promene po polnom organu. Na vulvi i okolnom području vide se skupine mehurića koji sadrže sekret i izazivaju neuralgičan bol i svrab. Gotovo uvek se pojavljuju u vezi sa menstruacijom, a katkad se nalaze samo na jednoj strani. Postoji nekoliko tipova virusa koji mogu izazvati tegobe. Brisom i serološkom analizom iz krvi se određuje tip. Terapija je simptomatska, mirovanje i podizanje imuniteta organizma.

3. Difterične promene vide se na vulvi kao sivobelkaste četvrtaste naslage. Treba ih mikroskopski pregledati (Loflerove bakterije), a terapija je antidifterični serum.

4. Kondilomata akuminata su bradavičaste izrasline odebljalog i orožnjenog epitela na području vulve izloženi dugotrajnom nadražaju ili gnojni iscedak iz vagine. Danas se smatra da su takođe virusnog porekla. Najčešće su locirane oko stražnje komisure i na perineumu, ali se mogu proširiti i na ostale delove vulve, zatim u vaginu i anus. Dolaze pojedinačno i u skupinama, često stvaraju grozdove u obliku karfiola. Terapija se provodi amublantno ili kod dermatologa ili ginekologa (skidanje azotom, laserom ili nekim hemijskim sredstvima).

Postoje još neki oblici zapaljenja vulve, koji su danas retkost. Osnovno je uredna higijena, izbor donjeg rublja (pamuk koji se iskuva i pegla), neizlaganje mehaničkim nadražajima (dugo voženje bicikla, povrede), te isključenje nekih sistemskih oboljenja (dijabetes, anemija itd.). Ako i dalje budu promene postojale obratiti se ili ginekologu ili dermatologu.

Docent dr sci. med. Ljiljana Radojčić, ginekolog akušer