Sport oko kazina u "Interkontinentalu" koštao je pet miliona dolara plus još tri miliona dolara u izgubljenoj dobiti

Do kraja septembra panorama glavnog grada doživeće promenu u jednom, za turističke poslenike, veoma važnom detalju. Sa prvog beogradskog "de luks" hotela biće skinut naziv "Interkontinental". Tim činom ovaj naš velelepni objekat i zvanično prestaje da bude karika u pomenutom elitnom svetskom hotelskom lancu.

– Priprema se razlaz – kaže Milorad Savićević, v. d. generalnog direktora i član Upravnog odbora Kompanije Internacional CG (ICG). – Mi, naravno, možemo da nastavimo i sami. Da hotel nazovemo "Rojal Beograd" ili "Beograd prezident". Međutim, mnogo slabije bismo se kotirali na tržištu. Zato ćemo se do jeseni sigurno naći u nekom novom lancu. Što se "Interkontinentala" tiče, priča s njima se polako završava. Meni je zbog toga veoma žao. Jedno vreme smo izuzetno dobro sarađivali, ali bombardovanje je pokvarilo te odnose.

Hotel "Interkontinental" izrastao je na pesku novobeogradskog priobalja Save kao deo kongresnog centra "Sava". Po projektu arhitekte Stojana Maksimovića, građevinsko preduzeće KMG "Trudbenik" u saradnji sa pedesetak kooperanata, danonoćnim radom, sagradili su moderno zdanje u rekordnom roku. Za samo godinu dana. Pošto su pregovori "Generaleksporta", glavnog investitora i korisnika ovog hotela, sa korporacijom "Interkontinental" (tada) iz Njujorka još ranije uspešno bili završeni, naš objekat, kao 81. član svetske porodice čuvenih hotela, prve goste je primio oktobra 1979. Tada je Beograd bio domaćin Skupštine Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Međunarodnog monetarnog fonda.

Dugo je "Beograd – Interkontinental" važio za najluksuzniji hotel na ovim prostorima. Na njegovih osam spratova smešteno je 448 komfornih soba, dva superkomforna "prezident" apartmana i 28 dvosobnih apartmana. Tu su i četiri vrste restorana, šoping centar, banket sale, frizerski saloni... Rekreativni centar raspolaže zatvorenim bazenom koji se po potrebi može otvoriti i spojiti sa terasom za sunčanje, fizikalnom terapijom, saunama sa masažom, teniskim igralištem koje se može koristiti tokom cele godine.

Ovaj naš hotel se može pohvaliti da su u njemu odsedali šefovi država i vlada, kraljevi, carevi, najviđeniji biznismeni, kao i najveći umetnici sveta. Među njima su, recimo, sada svi bivši, indijski premijer Radživ Gandi, pakistanska premijerka Benazir Buto, kineski premijer Džao Cijang, indonežanski predsednik Sukarno, pa američki državni sekretar Džordž Šulc i Voren Kristofer, njihov nemački kolega Klaus Kinkel... Elita!

Razmena ljutih pisama

Prvih deset godina, prema oceni Savićevića, naš hotel je savršeno funkcionisao u lancu "Interkontinentala". S njima smo imali licencu, takozvanu franšizu. To je podrazumevalo ispunjavanje svih tehničkih standarda, trening personala, rezervacioni sistem...

– Krajem 1991, tada ja više nisam bio u "Geneksu", "Interkontinental" je da bi bolje uticao na hotele i povećali zaradu, u celom svetu prešao na menadžment ugovor. To znači da su oni preuzeli menadžment hotela. "Geneks" je to morao da prihvati jer bi u suprotnom izgubio ugovor.

Tada već počinju teškoće. Jugoslaviji se uvode sankcije, blokiraju pare u inostranstvu. Hotel je sve prazniji. Onda dolazi do bombardovanja naše zemlje. Stranci iz menadžmenta hotela odlaze iz Beograda. Kad su bombe najzad prestale da padaju, novi menadžment "Geneksa" otkazao je ugovor "Interkontinentalu".

Milorad Savićević: "Sa ’Interkontinentalom’ svojevremeno smo lepo sarađivali"

– Uputili su im jedno dosta ljutito pismo – priča Savićević. – U njemu na teret menadžmenta "Interkontinentala" stavljaju mnogo toga. Između ostalih i odgovornost za nezavršenu adaptaciju šestog sprata, kao i aferu sa kockarnicom i Miloradom Majkićem. Oni na to pismo odgovaraju, takođe ljutito, tražeći da se odmah postupi po prekidu ugovora: da se ime "Interkontinental" skine sa objekta i izbriše sa svih dokumenata, faktura, prospekata, reklamnih panoa, putokaza... Tadašnji menadžment "Geneksa", međutim, nastavlja, na divlje, da koristi ime "Interkontinentala".

Sredinom oktobra 2000. godine Milorad Savićević dolazi za v. d. direktora "Geneksa". Odmah biva upoznat sa mukama oko "Interkontinentala". Presavija tabak i piše im da želi da se njihovi međusobni odnosi što pre razjasne.

– Budući da sam imao tu privilegiju da se odranije poznajemo, ja sam s njima, u ime "Generaleksporta", pre četvrt veka vodio pregovore oko izgradnje hotela i uključivanja u lanac "Interkontinentala", odmah su došli ovde i sklopili smo primirje. Nisu postavljali zahtev da skinemo logo, prećutno dozvoljavajući da koristimo zaštićeno ime firme. Međutim, to više nije bio onaj puni sadržaj licence, jer nemamo rezervacioni sistem.

Menja se porcelan, pribor za jelo

Pregovori su se, sve doskora, odvijali u najboljem redu. Čak je izražena želja i da se regulišu međusobni dugovi.

– Dugujemo im više od milion dolara – ističe Miki Savićević. – Nama su u Americi blokirane velike sume, nekoliko miliona evra. Tu je i novac koji smo mi inkasirali i trebalo je da im platimo. Novac je, međutim, otišao u Njujork. Tako i oni i mi trpimo štetu.

Međutim, centrala "Interkontinentala" koja je sada deo jedne engleske firme, iznenada menja poslovnu strategiju. To podrazumeva povlačenje iz manjih evropskih gradova i koncentraciju na veće gde se soba za noć izdaje za trista dolara. Povukli su se tako već iz Zagreba (njihov "Interkontinental" danas se zove "Opera"), iz Ljubljane, a u Pešti su od dva zadržali jedan hotel. Prirodna posledica njihove nove poslovne politike jeste oduzimanje licence i beogradskom hotelu.

– Tražili su da ime uklonimo do kraja jula, ali mi smo ih zamolili da nam rok malo produže – veli Savićević. – Za to je potrebno dosta vremena, a i košta. Sa oznakom "Interkontinentala" mi moramo da promenimo porcelan, pribor za jelo – hromirani, srebrni, zlatni, pepeljare, vaze, vizitkarte...

Za koji novi svetski poznati hotelski lanac će se naš hotel ponovo zakačiti, znaće se vrlo brzo, najkasnije do kraja septembra. Pregovori se već vode sa "Hiltonom", "Šeratonom", "Kempinskim", "Radisonom".

– Mi sad otvaramo četvore oči kom sistemu ćemo se prikloniti – kaže Savićević. – Ne želimo da to bude samo gola promena imena. Da bude: sjaši Kurta da uzjaši Murta. Ne! Želimo novi kvalitet. A za to treba i para!

Milorad Savićević otvoreno priča o nedostacima našeg hotela. I prirodno je da ih ima, ako se zna da u njega dvanaest godina nije ulagano. Doduše, jeste nešto rađeno na sedmom i osmom spratu. Sad se završava renoviranje šestog. Zgrada hotela je stara već dvadeset tri godine i treba je osavremeniti, a to podrazumeva promenu enterijera. Pored soba, treba obnoviti recepciju, kuhinju, restorane, banket sale, sistem za hlađenje, telefonsku centralu, elektroniku po sobama (Internet priključci, kablovska televizija, elektronske brave)... Hoteli "de luks" kategorije poput našeg su išli napred, a mi ne samo da ih nismo pratili, već ni postojeći nivo nismo zadržali. Srećom, naš hotel još važi za izuzetno čist i uslužan, što ipak stvara prijatnu atmosferu i doprinosi ugledu. Iz tog razloga "stari" gosti mu se uvek vraćaju.

– Ponovo potpisivanje ugovora sa nekim lancem nikako ne znači i promenu vlasništva – naglašava Miki Savićević. – Naša firma ICG, kao deo bivše imperije "Geneks" jeste jedini vlasnik hotela. Veliki svetski hotelski sistemi uglavnom ne kupuju hotele. Vrlo retko se poklapaju vlasništvo i menadžment. Kako će kasnije ići privatizacija hotela, o tom-potom. Sve će biti u dogovoru sa vladom. Trenutno revizorska kuća "Dilojt end Tuš" procenjuje vrednost hotela.

U vezi sa uskoro bivšim hotelom "Interkontinental", Miki Savićević pominje još jednu priču koja bi, takođe, što pre trebalo da bude okončana.

– To je spor oko kazina – kaže. – Zbog toga već deset godina jedan predivan deo u prizemlju hotela, oivičen sa tri strane baštom, stoji zatvoren. Taj spor nas do sada košta pet miliona dolara plus još tri miliona dolara u izgubljenoj dobiti. Jedna tužna priča.

I dalje imperija

"Geneks – Jugoturs" svojevremeno je bila vodeća jugoslovenska turistička kuća.

– U međuvremenu smo – kaže Miki Savićević – izgubili dva hotela u Hrvatskoj, u Dubrovniku i Rovinju, zatim hotel "Bačište" u bombardovanju NATO-a, dok su hotel "Srebrenac", takođe na Kopaoniku, prodala gospoda koja su radila ovde, jer im je trebao novac. Izgubili smo i pet aviona i lanac "Mekdonaldsa", jer su prodali pedeset odsto vlasništva firme. Uprkos tome, mi smo za sada i dalje velika i ozbiljna domaća hotelska grupa. Pored hotela "Interkontinental", imamo još i apartmane "Interkontinental", Centar Kopaonik sa hotelom "Grand", skijalištem i konacima, jedan pristojan hotel u Bečićima i luksuznu poslovnu zgradu.