U kanjonu Temščice su mnoge retke biljke i životinjske vrste

U selu Temska, petnaestak kilometara udaljenom od Pirota, na Staroj planini, kroz koje prolazi regionalni put Pirot – Knjaževac, vlada čudan i napet mir. Oseti se to čim se pređe most ispod kojeg živahno žubori reka Temščica. Glavna ulica pusta, stari, drveni doksati prazni, u kafanskoj bašti, u senci, tek nekoliko meštana. Lica ozbiljna. Pažljivo se isprati svaki automobil koji dolazi ovamo iz pravca Pirota.

Kao u filmu "Tačno u podne". Malo i siromašno selo Temska je ušlo u sukob sa moćnom Hidroelektranom "Pirot". Selo brani reku čiji višak vode hidroelektrana hoće da prevede u akumulaciono jezero Zavoj. Tako i piše u projektu: "Urbanistički projekat za prevođenje viška velikih voda Topoldolske reke".

Seljaci kažu: kakav višak. Uzeće nam reku. Uništiće i nas i sva sela uz reku. I Temsku, i Staničenje, i Ragodeš, i Rudinju, i Oreovce, i Zaskovce, i Topli Do... Uništiće celu Staru planinu. Zbog struje. Mi reku ne damo. Ako treba, branićemo je i životima.

Baš tako su rekli. A Temska je veliko selo. Više od hiljadu duša u njemu živi.

Zato je u njemu taj čudni i napeti mir. Zato su im oči stalno na drumu, a lica preozbiljna. Ima i čemu. Ovo je, kažu, rat Stare planine protiv onih koji hoće da je unište.

Jedino Temščica koju Toplodolska reka snabdeva vodom veselo huji pod mostom kao da ne zna šta joj se sprema.

Sto u malenoj kancelariji Vujice Jovanovića, predsednika saveta Mesne zajednice Temska, tesan je za sve papire, odluke, žalbe, zapisnike i dokumenta koje nam pokazuje.

Dvadeset dve godine borbe

Tu su sekretar ekološkog društva Branimir Pavlović i Vujica Đorđević, saradnik u Mesnoj zajednici. Pristiže i Petar Ignjatović, šef mesne kancelarije...

U podnožju kanjona, još 1939. godine, podignuta je mala hidrocentrala

U tim papirima su pune 22 godine uporne borbe sela da spase reku i Staru planinu.

– Ovde lepo i jasno piše – pokazuje nam Jovanović dokument iz 1982. godine – da je predviđeno da protok bude 600 litara u sekundi i netaknuta Toplodolska reka. Pitaju me meštani: šta je s tom pismenom obavezom. Šta da im odgovorim. Hidroelektrana, pre svega, ni danas nema građevinsku dozvolu za kopanje tunela na Staroj planini. Ali, oni kopaju. Pod firmom "laboratorijski radovi", za šta im je dozvoljeno kopanje u dužini od sedamdeset metara, oni su iskopali tunel od dva kilometra i šest stotina metara, od ukupnih 5,6 kilometara koliko su planirali. Pa, to je, ljudi, krivično delo! I niko ih ne goni. Ni inspekcija, ni sud. I to što su nelegalno iskopali sad im je glavni argument da moraju da nastave radove. Još se hvale time kao nekim dobrim delom šta su uradili.

– Pre pet godina je doneta Uredba o zaštiti Stare planine – dodaje Pavlović. – Tada je, u stvari, i presuđeno Toplodolskoj reci. Jer, kod nas, izgleda, kada je energija u pitanju, sve je dozvoljeno. Od tog dana praktično naša borba da spasemo i reku i planinu ne prestaje. Oni kažu: "Ma, kopaj! Ko pita te seljake". E, videćemo da li će to bezakonje pobediti ili zdrav razum. Jer, strateški plan pirotske opštine ne treba da bude struja, već razvoj stočarstva. Treba da niču farme ovaca, koza, goveda... Da se razvija pčelarstvo. Naše blago su šumski plodovi, pečurke i turizam. Gde ima da u jednom nacionalnom parku usahnu reku? To niko normalan ne radi.

Elektrana, pak, tvrdi da na Staroj planini ništa neće biti uništeno. Naprotiv. Oživeće i planina i turizam.

Direktor HE "Pirot" Jovan Stevčić izjavio je više puta da je urađena studija o potrebama Temske za vodom i da će, kada se u blizini sela izgrade brana i jezero, taj prostor iznad brane moći da se koristi za turizam i ribolov.

U hidroelektrani tvrde da su i idejni i glavni, kao i investicioni program i studija o podobnosti iskorišćenja voda Toplodolske reke urađeni na osnovu detaljnih hidroloških, inženjersko-geoloških, morfoloških i demografskih istraživanja i da će se završetkom kompletnog projekta obezbediti proizvodnja dodatnih trideset miliona kilovat-sati struje godišnje.

A što se tiče ravnomernog i ujednačenog snabdevanja vodom područja i naselja nizvodno od brane, hidroelektrana garantuje da neće biti nikakvih smetnji. Uostalom oni su od Evropske banke za dovršetak ovog projekta dobili kredit od deset miliona evra, pa će se, zahvaljujući tom novcu, radovi na prevođenju viška vode nastaviti.

"Hoće sve da nam uzmu"

To najviše i plaši meštane. Nema tih para zbog kojih bi oni dozvolili da izgube reku.

Manastir svetog Đorđa iz šesnaestog veka smešten u kanjonu Temščice, je takođe razlog zašto ne treba dirati reku

– Priča da će nam brana dobro doneti ne stoji – kategorični su naši sagovornici.

Branimir Pavlović podseća:

– Kada se davala dozvola za izgradnju HE "Pirot", tada je izdato i rešenje o saglasnosti da se Visočica prevede u Nišavu, s tim da u starom koritu reke, sve do ušća u Temščicu, ima uvek 600 litara vode u sekundi, kao neki njihov izmišljeni "biološki minimum". Ništa od toga nisu ispoštovali. Visočica je danas, nizvodno od brane, mrtav kanjon. Korito je suvo. Nema flore i faune. Sad to hoće da urade sa Toplodolskom rekom. Zar da dozvolimo da i bukvalno ostanemo bez vode? Ne dolazi u obzir. Dva puta nas neće prevariti.

Sa domaćinima idemo dolinom reke ka kanjonu, da vidimo tu lepotu koja će da nestane. Kad vidimo kanjon Temac, najlepšu klisuru u Srbiji, sve će nam biti jasno.

– Bez ove reke – pokazuje nam Pavlović dok putujemo ka okomitim liticama od crvenog peščara, jedinstvenog u Srbiji – nema života. Na šta će kanjon bez nje ličiti? Do sada su već osamdeset odsto potencijala Temščice preveli u akumulaciju. Hoće sve da nam uzmu. Kad uzmu vodu, ubili su ovu lepotu. Ovde živi četrdeset vrsta egzotičnog bilja. Tu je tridesetak vrsta retkih životinja. Turizam koji oni nude, kada nam uzmu reku, neće biti ni za koga.

Kanjon je zaista impozantna prirodna pojava.

– Od sela Temska kanjon je dug trinaest kilometara – objašnjava Pavlović – i nastavlja se još od brane. Tu su spomenici velike vrednosti. Manastir svetog Đorđa iz šesnaestog veka, pa stari grad Temsko, tu je živeo i Starina Novak. I hidrocentrala Mike Gage je tu. Podignuta je još 1939. godine. Mika je bio najumniji čovek ovoga kraja. I sad ne radi iako ima više od pola megavata. Zbog nestašice vode.

Pavlović kaže da je ova reka prirodno mrestilište za potočku pastrmku i da ljudi u svetu prave veštačka mrestilišta dok mi hoćemo da uništimo prirodno.

– Nikada nećemo, ni ja a ni meštani Temske i ovoga kraja, razumeti ljude koji hoće po svaku cenu da pobede prirodu. Ko ne uvažava prirodne zakone, taj nije spreman da uvažava ni društvene. Za nas je remećenje iskonskog sklada koji je priroda uredila ovde na Staroj planini bezobzirni zločin koji će, ako uspeju u svojim namerama, udariti sudbinski pečat na sve što ovde živi. Zato se i borimo. Zato i ne dozvoljavamo da nam otmu reku, ali će biti tužno da mi ostanemo jedini koji će je od dušmana spasavati.

Temščica nas ispraća svojim hukom koji se u kanjonu posebno čuje. Možda to na svom nemuštom jeziku šalje poruku ljudima da je spasu.