Generalni direktor inženjer Milutin Radivojević

Savremeni način života sve više zahteva upotrebu konzervisanih i prerađenih namirnica, upakovanih u tegle, boce, kutije... Zaposleni u "Klas komercu" iz Čepura, nedaleko od Paraćina, znaju da se ubrzani tempo života i rada više ne mogu usporiti, ali da se na njih može odgovoriti u skladu sa bogatom tradicijom proizvođača hrane iz moravskog kraja. Zato su odlučili da zdrave plodove voća i povrća uzgajane u dolini reke Morave prerade, upakuju i iznesu na tržište, uvereni da kvalitet mora naći put do potrošača. Kada je u pitanju hrana, za "Klas komerc" kvalitet znači vezu potrošača i prirode.

Ova firma osnovana je 1990. godine i tada se bavila uglavnom primarnom poljoprivrednom proizvodnjom. Od 1992. godine "Klas komerc" počinje preradu voća i povrća i polako ulazi u red prehrambene industrije. O tome kako je izgledao razvojni put "Klas komerca" generalni direktor inženjer Milutin Radivojević kaže:

- Najpre smo počeli proizvodnju voćnih sirupa i negaziranih pića u "dojpak" ambalaži. Kasnije smo program postepeno širili i danas on obuhvata više grupa proizvoda. Kiseli program obuhvata krastavčiće, papriku, šparglu i paradajz, slatki program sadrži džem od šipurka, jabuke, dunje i šljive, zatim ratluk sa ukusom ruže, vanile i sa orasima, kao i krem "nutelino" u više različitih pakovanja. Pored toga, imamo proizvodnju kečapa i majoneza, kao i začin za poboljšanje ukusa jela koji se proizvodi od mešavine sušenog povrća i začinskog bilja. U međuvremenu smo značajno proširili asortiman osvežavajućih bezalkoholnih napitaka, tako da imamo sirupe od narandže, borovnice, limuna, kajsije, ananasa i jagode, kao i "dojpak" sokove od narandže, limuna, kajsije, jagode, borovnice i koktel od više vrsta voća. Imamo takođe i dijetetske napitke od narandže, limuna, jagode i jabuke.

• Kako je firma uspela da razvija program proizvodnje u godinama kada je privreda uglavnom stagnirala?

- Uspela je prvenstveno zahvaljujući zalaganju 40 zaposlenih radnika, i angažovanju rukovodstva proizvodnog i komercijalnog sektora. Svih prethodnih godina opšte krize, naša firma je poslovala pozitivno i iz sopstvene akumulacije ulagala u istraživanje i nove proizvode. Uspeli smo da opstanemo ne samo na domaćem tržištu već i na tržištima Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Naravno, naše najznačajnije tržište je Srbija. To što smo opstali i razvijali se, ne znači da je sve teklo glatko i bez problema. U situaciji opšte nelikvidnosti i krize u poljoprivredi bilo je teško održati kvalitet proizvodnje, ali mi smo to uspeli.

• Koja je okolnost, u Vašem slučaju, bila presudna za održavanje visokog nivoa kvaliteta proizvoda?

- Pošto imamo sopstvenu proizvodnju povrća na porodičnom imanju, bilo nam je lakše da podnesemo oscilacije na tržištu i da kontrolišemo kvalitet ulaznih sirovina. Jer, bez kvalitetne sirovine ne može biti ni kvalitetnog finalnog proizvoda. Voće i povrće ne obezbeđujemo samo sa sopstvenog imanja već i od kooperanata.

• Često se dešava da prerađivači ne mogu da ispoštuju cenu sirovina koju su dogovorili sa svojim kooperantima. Da li ste Vi bili u situaciji da, bez sopstvene krivice, izneverite poljoprivrednike sa kojima sarađujete?

- Kod nas postoje čisti tržišni odnosi: sa kooperantima sarađujemo tako što im odmah, bez čekanja, isplaćujemo robu koju preuzmemo, i to po tržišnoj ceni. Znači, ne obaziremo se na to koliku je cenu država garantovala, već koliku cenu diktira odnos ponude i tražnje na tržištu. Pošto je to i najlogičnije formiranje cene, saradnju sa kooperantima nikada nismo doveli u pitanje.

• Moravski kraj je dobra sirovinska baza za Vaš proizvodni program. Imate li i jednako snažnu kadrovsku bazu za vrhunski kvalitet kojem težite?

- U plodnoj dolini Morave postoji duga tradicija uzgajanja prvenstveno povrća, tako da mi nije bilo teško da se 1985. godine vratim na porodično imanje i organizujem ga na drugačiji način, u skladu sa znanjem koje sam kao agroekonomista već posedovao. Kada sam odlučio da osnujem preduzeće, bili su mi potrebni saradnici, a sa razvojem firme, rasle su i potrebe za novim kadrovima. Danas "Klas komerc" ima šest zaposlenih sa visokom stručnom spremom, dvoje sa višom, dok su ostali sa srednjom školom. Posedujemo sopstvenu laboratoriju za ispitivanje kvaliteta, ali se oslanjamo i na usluge Higijenskog zavoda iz Ćuprije i nadležnih državnih institucija, kao i brojnih specijalizovanih laboratorija. Vršimo strogu kontrolu kako bismo omogućili da krajnji proizvod bude zdrav. Jer, potpuno smo svesni da radimo veoma odgovoran posao, naročito ako se ima u vidu da naše proizvode koriste i deca. Nije teško proizvesti, teško je održati kvalitet.

• Poslednjih meseci mnogo se priča o tome da je proizvodnja hrane naša najveća izvozna šansa. Da li je kvalitet prehrambenih proizvoda dovoljna garancija za dobar prijem na stranom tržištu?

- U ovom trenutku, naša oprema je prilično zastarela, a investicioni krediti nepovoljni za neko ozbiljnije ulaganje u savremeniju opremu. Istina je da se kamate smanjuju, ali su još uvek visoke - između tri i četiri odsto, što znači 40 odsto na godišnjem nivou, a to ne može da izdrži ni jedna proizvodnja. Osim toga, imamo skupu primarnu proizvodnju jer poljoprivreda ne uživa državne dotacije kao u razvijenim evropskim zemljama. Kada se tome doda i niska produktivnost, jasno je da sada ne možemo da budemo konkurentni u izvozu, premda interesovanje stranog tržišta postoji. A pošto ne možemo ni da domaćem tržištu da se suprotstavimo konkurenciji koja dolazi sa Zapada, neophodno je da se državnim merama zaštiti domaća proizvodnja, barem u periodu oporavka. Za sada naš kapacitet je uposlen od 50 do 70 odsto, jer je mala kupovna moć stanovništva. Očekujemo pozitivne efekte državne ekonomske politike pre svega na standard stanovništva, jer od standarda direktno zavisi i naš obim proizvodnje.

• Koji je sada osnovni problem prehrambene industrije i proizvodnje hrane uopšte?

- Pošto imamo spor obrt kapitala i malu akumulaciju, ne možemo da izdvojimo značajnija sredstva za nove programe. Što se tiče poljoprivrede, potencijali našeg pomoravskog kraja, a i Srbije u celini su izuzetni, ali - postoji problem plasmana. Poljoprivreda i prehrambena industrija imaju velike šanse da krenu u ofanzivniji razvoj, i da izađu na svetsku pijacu, ali to se verovatno neće dogoditi dok se ne oseti poboljšanje poslovanja i u ostalim privrednim granama.

• Znači li to da promene u Srbiji još uvek nisu izazvale pozitivne efekte na privredu? Da li je danas privatnim preduzetnicima bolje, nego što je bilo pre 5. oktobra?

- Pozitivne posledice su evidentne i danas se mnogo lakše posluje, prvenstveno zahvaljujući stabilnosti dinara. Promene nabolje se osećaju, ali čini mi se da sve to ide sporije nego što bi moglo. Nisam siguran šta je uzrok tome, verovatno i političke razmirice, ali u svakom slučaju - točak je krenuo napred i više se ne može zaustaviti, što je za nas privrednike od velikog značaja.

- Sarađujemo sa vrhunskim stručnjacima sa Tehnološkog i Poljoprivrednog fakulteta i u saradnji sa njima uradićemo proizvodni program u kojem će biti zastupljen manji broj proizvoda. To znači da nećemo više ići u proširenje, već u specijalizaciju programa. Naravno, taj plan još uvek nije moguće realizovati, jer je potrebno da se stabilizuje privreda.

• Koja je, po Vama, osnovna prepreka na putu oporavka privrede?

- Osnovna prepreka je - društvena svojina. Dok postoje dva vlasništva - privatno i društveno - ne mogu postojati jasna i precizna "pravila igre" na tržištu. Već sama činjenica da postoji društveno vlasništvo sprečava nas da brže krenemo u nešto novo i da shvatimo da svako mora da živi od svog rada. Potrebno je da se promene dogode najpre u svesti, u glavama ljudi, da bi uopšte mogle da se dese na nivou čitavog društva. Dolazi bolje vreme, ali sporo, jer ne mogu preko noći da se promene navike koje su stvarane više decenija. Smišljeno su stvarane armije ljudi koji nisu ništa odlučivali, i koji su živeli i radili po inerciji. Sada dolaze mladi koji su spremni da povuku razvoj i da ne žive po inerciji, već da sami kreiraju sopstveni život.

• Dok ne stigne to novo vreme i novi običaji u ponašanju, šta proizvođači hrane mogu da učine, kako bi pomogli sebi?

- Za početak, bilo bi dobro da se udružimo, kako nas ne bi progutala konkurencija sa Zapada. Ako budemo imali dobre zajedničke timove, i moćno udruženje proizvođača hrane, sigurno ćemo biti jači nego ako samostalno nastupi, na primer, deset malih proizvođača hrane.

• Recite nam, na kraju razgovora, koja su priznanja dobili Vaši proizvodi, i koje je od njih Vama najdraže i za potrošače najznačajnije.

- Na Beogradskom sajmu prehrane 2000. godine dobili smo medalju za kvalitet, a ove godine su naši proizvodi dobili pravo da ponesu žig zdrave hrane - Zelenu jabuku. To nam je najznačajnije priznanje jer je stiglo na osnovu mišljenja stručnog tima Programa zdrava hrana i rezultata ispitivanja Instituta za fiziologiju Medicinskog fakulteta. Kupovina namirnica sa žigom Zdrave hrane, za potrošača je znak da je napravio dobar izbor, a za nas - potvrda da smo na dobrom putu.

Reč stručnjaka

Prilikom dodele priznanja "Zdrava hrana - zelena jabuka" u Privrednoj komori Jugoslavije, o nutritivnim svojstvima i blagotvornom delovanju kečapa CLASS na zdravlje govorila je, između ostalih, profesor dr Slavica Suzić. Ona je istakla da kečap CLASS sadrži brzoresorbujuće ugljene hidrate, sirova biljna vlakna i dijetna vlakna, vitamine iz "B" kompleksa, "C" vitamin, lekovito bilje, mineralne materije, organske kiseline i pigmente od kojih su najznačajniji beta karoten i likopen.

Jedinstvena ponuda "Klas komerca" je kečap sa renom i sa selenom. Ren je nezaobilazan sastojak u tradicionalnoj medicini, čest dodatak melemima i tinkturama koje pomažu kod želudačnih tegoba, disajnih i kardiovaskularnih smetnji. Selen je esencijalni oligoelement koji ima veliku ulogu u jačanju imunosistema. On usporava starenje i smanjuje rizik od nastanka kancerogenih oboljenja.