PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

Obnovljena crkva svetog Đorđa

Nišor, malo selo na ogranku Stare planine severno od Pirota, na Đurđevdan kao da je bilo centar sveta. Sjatilo se ovamo i staro i mlado. Došli su Nišorci i svi oni koji vuku korene iz ovog sela, a danas žive u Pirotu i okolnim mestima. A kako i ne bi, kad je posle prolećnih kiša osvanuo ovaj dugo očekivani sunčani praznični dan – dan osvećenja obnovljenog hrama posvećenog svetom Đorđu.

Kult svetog ratnika Đorđa snažno je razvijen među gorštacima u svim planinskim selima rasutim po obroncima i dolinama staroplaninskih vrleti. Stanovnici čitavog srpskog jugoistoka doživljavaju ovog sveca kao velikog zaštitnika čobana i njihovih stada.

Crkva svetog Đorđa se nalazi ispred sela, na jednom uzvišenju, okružena borovom šumom, na petom kilometru puta koji vodi od grada pa sve do izletišta i vikend naselja na obalama veštačkog Zavojskog jezera. Odavde se cela pirotska kotlina vidi kao na dlanu kao i delovi same varoši.

Đorđe Pejčić, arhitekta, danas vlasnik veoma uspešne građevinske firme koja izvodi radove u Rusiji, mada živi u Nišu, veliki deo svoga vremena provodi u svom rodnom Nišoru gde je osnovao farmu ovaca i uposlio nekoliko radnika ovčara. Đorđe, koga iz milošte njegovi Nišorci zovu Dotko, sećao se sa nostalgijom svog detinjstva i svetkovina pored crkve posvećene svecu čije ime nosi. Svaki pogled na ruinu pekao ga je duboko u duši. Zato je krajem prošle godine okupio meštane u zadružnom domu i saopštio im svoju nameru da o svom trošku i sa svojom firmom ponovo podigne hram svetog Đorđa.

Uz blagoslov sveštenstva, nova crkva od betona i pečene cigle, sa pomoćnom zgradom i zvonikom, iznikla je za dva meseca i spremno je dočekala najveću stočarsku slavu i ktitorov imendan. Njeni snežnobeli zidovi i crveni krov blistaju na suncu poput bisera. Mesni paroh otac Blagoje očitao je liturgiju i jevanđelja i hram je svečano predat narodu na upotrebu. A onda je počelo slavlje. Doneli su meštani pet pečenih bravčeta, velike šerpe sa tradicionalnom punjenom paprikom, ovčji sir, balone vina i rakije...

Posle četrnaest časova slavlje je nastavljeno po kućama gde su dočekivani gosti.

Jovan Mijalković, Pirot

Reč je o Andrei Kričković

Poštovani,
U "Ilustrovanoj Politici", 2263. broj, od 1. juna 2002. godine, na 25. strani objavljen je tekst pod nazivom: "Zvuci harfe na dar – Svaki vek ima svog Orfeja", u kome je izneta netačna informacija koju u celosti citiram: "Na primer, dvanaestogodišnja Milica Pašić je za pet godina sviranja na harfi stigla da osvoji prvu nagradu na republičkom takmičenju, potom u aprilu ’Zlatno zvonce’ na Međunarodnom festivalu mladih talenata u Novom Sadu, ali i da bude prva na takmičenju u Parizu".

Taj deo teksta treba da glasi:

"Milica Pašić nikada nije učestvovala ni na jednom takmičenju u Parizu, već se ovo priznanje odnosi na Andreu Kričković iz Novog Sada, koja je za četiri godine sviranja osvojila dve prve nagrade na republičkom takmičenju u Beogradu, dva puta po dve specijalne prve nagrade na međunarodnom takmičenju u Parizu, prvu nagradu na Međunarodnom festivalu mladih talenata u Novom Sadu i druga brojna priznanja".

Zdenka Kričković, Novi Sad

Rat oko tuđe imovine

U vašem cenjenom listu objavljen je tekst "Rat oko tuđe imovine". Reč je o imovini predratnog industrijalca Vlade Ilića.

Vlada Ilić je bio ugledan građanin Beograda. Bio je prvi gradonačelnik a postoji podatak da mu je venčani kum bio kralj Aleksandar Prvi Karađorđević.

Ujedno je Vlada Ilić bio i osnivač Sokolskog društva Beograd XI - Karaburma. Okupio je članove društva iz svojih fabrika i građana sa periferije Beograda. Izabran je za prvog starešinu Sokolskog društva Beograd - XI - Karaburma, a zamenik mu je bio Miloš Vasić. Za načelnika je izabran Josif Pruša a za načelnicu Stana Konstantinović. Sokolsko društvo je osnovano 1936. godine a već je 1938. brojilo više od trista članova. U sastavu društva je radila i muzička sekcija koja je organizovala svečane sokolske akademije na Karaburmi.

Društvo organizuje prednjačke tečajeve koje završavaju sa uspehom Josif Pruša, Radivoje Dobrivojac, Đorđe Mušurinski, Milan Davidović i Stana Konstantinović. Članovi društva učestvuju na raznim sokolskim sletovima, kako župskim tako i pokrajinskim i saveznim. Sokolski sletovi su se održavali sve do 1941. godine, do izbijanja Drugog svetskog rata. na njima su proste vežbe zauzimale glavno i najvažnije mesto kao osnova telesnom vaspitanju.

Poznati sokolski prednjak i pisac Frane Žic u svojoj knjizi "Proste veze u reči i slici" piše: "Marljivim vežbanjem prostih vežbi razvija se ceo organizam, a takođe i estetski osećaj. Koliko je lepote u dobro sastavljenoj i lepo izvedenoj prostoj vežbi! Ko je posmatrao veličanstvene sokolske sletove mora priznati da proste vežbe čine i ostavljaju najbolji utisak. To je harmonija gibanja i ritma, boje i svetla – to je pesma snage i zdravlja, veselja i života!"

Dušan Cvetković, Beograd