U šoku smo...

Tako redom govore učenici beogradskih osnovnih škola i njihovi roditelji posle nedavne, gotovo, kako kažu, ilegalne odluke ministra Gaše Kneževića da zatvori devet objekata.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Protest učenika OŠ "1300 kaplara" i njihovih roditelja

- Zar je normalno - pitaju se roditelji - da se tako ozbiljne odluke o obrazovanju najmlađih đaka i današnjih predškolaca, koji napokon imaju šanse da rastu i od početka se školuju normalno, donose preko noći, a obznanjuju krišom, usred leta, kad je školska godina završena i mnogi odlaze na odmore.

Kada je postalo izvesno da će škole biti ugašene, već zapanjene učenike i roditelje dotukla je ministrova izjava da mu je žao što je vest već procurela u javnost.

Opet naopako

Na kakvom nam je nivou školstvo i kakve su sve eksperimente pretrpele generacije i generacije, više nema svrhe ponavljati. O katastrofalnim školskim programima, odeljenjima koja broje i do šezdeset đaka, o kontrolnim listićima kao jedinom načinu ispitivanja, o izvozu pirinča iz Kine, pamuka iz Brazila, kopre iz Okeanije, o veličini sliva Amazona, sve je poznato. Nije, doduše, poznato ko su najbolji dečiji pisci, jer mališani kroz prosečno dve pročitane knjige tokom školske godine nisu u mogućnosti da to saznaju. Mnogo toga je, kažu pedagozi i oni koji su zabrinuti za buduće generacije, rađeno naopako. Ali, plaše se da ni nove izmene ne obećavaju ništa dobro.

Primera radi, kao jedno od obrazloženja za zatvaranje Osnovne škole "Vladimir Ilič Lenjin" u Novom Beogradu naveden je broj učenika koji je pohađa. Prosek učenika po odeljenju ovde je 21,84. U obaveštenju roditeljima i građanima Mesne zajednice "Pariska komuna" gde se škola nalazi, a koje im je dostavila Informativna služba SO Novi Beograd na inicijativu Ministarstva prosvete i sporta, piše da je u toj školi na početku školske godine bilo 699 đaka. Oni su bili raspoređeni u 32 odeljenja, te je prosečan broj učenika po odeljenju 21,84, a Zakon o osnovnim školama predviđa normativ od 30 učenika u jednom odeljenju. Međunarodna zajednica već je poslala prvi deo obećane pomoći našim školama. Činiće to, kažu, i ubuduće, s tim da im se konačno dostave svi podaci koje su tražili. Između ostalog i broj učenika u pojedinim školama, odnosno broj đaka u odeljenjima. Iz tog zahteva vidi se da su njihovi normativi 23,5 učenika po odeljenju.

- Dakle - kažu nam roditelji i aktivisti MZ "Pariska komuna" koji traže da im škola ostane - taj argument ne stoji.

Mnogo toga još nije ni blizu stvarnom stanju na terenu, obrazlažu roditelji. U materijalu koji su dobili stoji i podatak da je u prvi razred školske 2002/2003. godine sa teritorije MZ "Pariska komuna" upisano 14 učenika, te je i to jedan od razloga za zatvaranje, pravi primer "bele kuge" čime je ministar Knežević i obrazložio zatvaranje objekata.

Taj podatak je tačan, kažu roditelji, ali neshvatljiv i odatle proističe nešto drugo, a ne razlog za zatvaranje škole. U prethodnih sedam generacija iz ove mesne zajednice u prvi razred se upisivalo između 45 i 60 prvaka, a prošle godine 53. Nemoguće je, tako, da se za jednu godinu broj prvaka smanji četiri puta.

Sve je postalo mnogo jasnije kada se nekolicina roditelja požalila u mesnoj zajednici da je sekretar škole Radmilo Gojgić odbijao da upisuje prvake sa ove teritorije obrazlažući roditeljima da će škola najverovatnije biti zatvorena. Bilo je to mnogo pre ministrove zvanične odluke. Zbunjeni roditelji nisu znali gde da upišu decu, pa su tako, samo oni najuporniji, njih četrnaestak tek posle trećeg dolaska upisali mališane.

Sekretar Gojgić je kasnije demantovao takve izjave i napise, objašnjavajući da on nikoga nije odvraćao od upisa, već je roditelje samo obaveštavao da će se škola najverovatnije seliti na Bežanijsku kosu, te da decu treba da upišu u neku od obližnjih škola.

Škola za inspektora

Na Zvezdari je sve stalo zbog nezadovoljstva građana

Ogorčeni roditelji napominju da broj učenika po odeljenju koji se pominje kao razlog za racionalizaciju nije razlog za preseljenje, jer selidba nije jedini vid racionalizacije. Ukoliko je broj učenika po odeljenju mali, onda može da se smanji broj odeljenja i pređe na rad u jednoj smeni što bi, svakako, dalo bolje rezultate. Poznato je da u Beogradu neke škole rade u jednoj smeni i da su njihovi rezultati ispred onih sa velikim brojem dece. Uostalom, to i jeste jedini način da se naš obrazovni sistem uskladi sa standardima Evropske unije.

Bezbednost dece u saobraćaju još jedan je razlog što su roditelji stali u odbranu svoje škole. MZ "Pariska komuna" okružena je sa tri prometne ulice kojima prolaze autobusi gradskog saobraćajnog prevoza i zbog čega tu ne mogu da budu postavljeni ležeći policajci. Te saobraćajnice deca moraju da prelaze do bilo koje od susednih škola. A tu su dve škole - "Žikica Jovanović Španac" i "Marko Orešković" udaljene jedna od druge manje od sto metara. U jednu od njih, tvrde upućeni, idu deca školskog inspektora i on je, kažu, javno rekao da dok njegova deca idu u tu školu ona neće biti zatvorena. Ima li takvih stvari i u obrazovanju. Upućeni kažu, i te kako.

- Moje dete će u Beogradu postati đak pešak, kaže u otvorenom pismu ministru Kneževiću jedan roditelj đaka prvaka škole "1300 kaplara" koju je ministar takođe zakatančio. Dete mi je pešačilo 250 metara do škole bez ijednog semafora. Sada do nove škole u jednom pravcu prelazi 1500 metara i to dobrim delom obodom Novog groblja, pa kroz šumu. Nedopustivo mi je da dete samo pustim da pešači do škole, naročito u popodnevnoj smeni u zimskom periodu, jer su ulice neosvetljene, a kraj pun pasa lutalica. Napominjem da od moje kuće do škole ne postoji linija gradskog saobraćaja. Dakle, supruga ili ja treba da napustimo posao ili unajmimo ženu da odvodi i dovodi dete iz škole.

Mnogo šta su roditelji ovih dana, što na sastancima u mesnim zajednicama, što na mitinzima ili u otvorenim pismima pitali ministra Kneževića. Analizirali su i zaključili da za zatvaranje škole nikako ne može da bude presudan broj đaka, a posebno bela kuga, kako je rekao ministar Knežević.

- A to obrazloženje sa "belom kugom" više je nego provocirajuće. Tako je to shvatila većina roditelja. Priča o beloj kugi trebalo bi da bude alarm i uzbuna za celo društvo, te da se onda kroz brigu o najmlađima pokaže mladima da se o njima brine. da sklapaju brakove, da im se ulije sigurnost da će društvo o njihovoj deci i te kako voditi računa, odnosno olakšavati im školovanje. A tako nekako je i ministar govorio kada je prihvatio ponudu da bude prvi čovek u prosveti - govori Ljiljana Kujović, roditelj.

Ako ima u selima i jedan učenik, škola mora da radi. I ruku na srce ima takvih primera. U selu Ivan Kula u topličkom kraju škola radi za jednog đaka, u Kruševici, takođe u topličkom kraju, za dva. Oni ne pešače i ne treba, ali će zato Beograd da dobije tu kategoriju: đake pešake.

Ukidanjem nekoliko beogradskih škola, nažalost, neće se skratiti put đaka pešaka iz zabitih sela, niti će njihove škole dobiti sanitarije, pišu roditelji ministru Kneževiću. Ali će, zato, pišu oni dalje, pojedinci doći do odličnih zgrada za svoje privatne škole sutra ili u skorijoj budućnosti. Da li je to opet neka vest procurila u javnost pre nego što je trebalo? A priče o postojanju "prosvetne mafije" nisu bez osnova. Da li će se u budućnosti pokazati da ona i te kako deluje. Jedino je sigurno da će mnogi roditelji, sada uhvaćeni u "raskoraku" na jesen odbiti da decu upisuju u udaljene škole, da će štrajkovati i buniti se. Kažu, masovno!

Pismo Vladi Srbije

Vapaj u ime dece

Deca i roditelji, nažalost, nemaju svoj sindikat da ih štiti od odluka vlade, pa se valjda zato o njihove ponovljene apele svi oglašuju. A roditelji, za razliku od malinara ili železničara, nemaju srca da svoje proteste radikalizuju i u njih uključe decu, već se trude da decu poštede izlaska na ulicu. I ta roditeljska slabost se zloupotrebljava. Računa se sa tim da oni neće izazvati socijalne nemire.

Razumni smo ljudi i shvatamo da:

- Vlada mora da zatvori banke koje NE odgovaraju evropskim standardima;

- Vlada zatvara robne kuće jer NE posluju po evropskim standardima;

- Vlada mora da podigne cenu struje jer ona NIJE na evropskom nivou;

Ali nikako NE SHVATAMO:

- Zašto vlada zatvara osnovnu školu koja već JESTE na evropskom nivou (jedna smena, 25 đaka u odeljenju, dobra lokacija u sredini mirnog stambenog bloka)? Govorimo o OŠ "Lenjin".

Da li su pri donošenju ove odluke konsultovana i druga nadležna ministarstva, npr. za rad i socijalnu politiku, za zdravlje, za zaštitu životne sredine...? Ili možda roditelji treba da konsultuju Ministarstvo pravde?

Pominjanje tzv. "bele kuge" može se shvatiti različito, kao brkanje uzroka i posledice, pa čak i kao manipulacija. Mi nismo demografi niti statističari po struci, ali kao obrazovani laici umemo da protumačimo brojke o deci u našoj mesnoj zajednici. One kažu da u šest generacija predškolaca, uzrasta od jedne do sedam godina, ima 400 dece, dok ih isto toliko ima i u osam generacija osnovaca OŠ "Lenjin"!

Drugi pojam kojim se manipuliše jeste racionalizacija. Šta Kolegijum Ministarstva prosvete i sporta i Sekretarijata za obrazovanje grada Beograda pod tim podrazumevaju nigde nije jasno rečeno. Međutim, ako je suditi po njihovoj računici da se u Beogradu dogodine očekuje višak od 629 odeljenja, da li to znači da sledi gašenje još dvadeset osnovnih škola? Dokle tako?! Šta će tolike zgrade srednjim školama u koje takođe pristiže sve manje i manje đaka?

Apelujemo na vas, kao na roditelje, koji istovremeno imaju i političku moć i poluge za njeno sprovođenje, da još jednom , pre početka nove školske godine, preispitate odluku vlade od 20. juna 2002. Duboko smo uvereni da ćete, ako se još jednom zamislite nad ovim problemom, shvatiti da zatvaranje osnovnih škola nije pravi put razvoja naše i sve ostale dece niti budućnosti ove države.

Roditelji predškolaca i osnovaca MZ "Pariska komuna"