Direktor Miljan Savić

Bela Crkva, grad s jedne strane oivičen ograncima Karpata, a s druge otvoren prema širokoj Panonskoj niziji, ima okolinu idealnu za razvoj voćarstva i vinogradarstva, tako da je ova delatnost postala pokretač i oslonac privrednog razvoja opštine i regiona. Glavni nosilac tog razvoja je AD PIK "Južni Banat" koji raspolaže sa 1.800 hektara zemljišta, od toga 1.000 hektara voćnjaka i 250 hektara vinograda. U razgovoru sa generalnim direktorom Miljanom Savićem saznajemo da je voćarstvo ne samo snaga, već i velika briga ovoga kraja, naročito u godinama poput ove, u kojoj je mraz odneo više od 90 odsto roda iz belocrkvanskih voćnjaka. Ali, da počnemo od svetlije strane privredne stvarnosti.

- Celokupan zasad kojim raspolaže DD PIK "Južni Banat" pokriven je sistemom za zalivanje koji je u funkciji, i to je ono što nam daje snagu i izdvaja nas od ostalih firmi sličnog profila. Ova firma je jedan od glavnih nosilaca privrednog razvoja opštine i socijalne sigurnosti stanovništva, jer ima oko 600 stalno zaposlenih, i još oko 150 do 200 sezonskih radnika - kaže direktor Miljan Savić.

• Koje su voćne vrste najzastupljenije u vašim voćnjacima?

- Najviše imamo jabuke - oko 400 hektara, zatim kruške 220 hektara, breskve 200 hektara i nešto manje višnje, šljive i kajsije, dok pod vinogradima imamo 250 hektara. Što se tiče sorti voća, zastupljene su sorte od najranijeg do najkasnijeg sazrevanja, a u vinogradarstvu - vinske i stone sorte grožđa. Godišnje proizvedemo 20.000 tona voća, i 2.000 tona vinskog i stonog grožđa.

Veliki traže voće

• Da li ste razvili i neke prateće delatnosti, neophodne za bolji plasman voća?

Sveže voće i grožđe iz "Južnog Banata" poznato je u većem delu Evrope

- DD PIK "Južni Banat" u svom sastavu ima i fabriku ambalaže, koja uglavnom radi ambalažu za sopstvene potrebe, dok ostatak ide u komercijalnu prodaju. Godišnje se proizvede oko milion jabučara i milion holandeza za razno voće i povrće. Takođe imamo dobro organizovanu transportnu službu koja raspolaže sa dvadeset kamiona marke "mercedes" i dva šlepera, pre svega za prevoz voća širom naše zemlje. U sopstvenoj hladnjači kapaciteta 8.000 tona, DD "Južni Banat" skladišti jedan deo voća, dok drugi deo skladišti u hladnjačama u Vršcu, Smederevu i Beloj Crkvi. Naravno, posedujemo i voćni rasadnik iz kojeg podižemo nove voćne zasade. Voćni rasadnik je takođe namenjen za sadnju na našim voćnjacima, a manji deo ide u slobodnu prodaju.

• Pošto je Srbija poznata po voćnjacima i vinogradima, da li je borba sa konkurencijom na domaćem tržištu teška, i da li u izvozu tražite mogućnosti za bolji plasman?

- Do raspada bivše Jugoslavije, mi smo snabdevali voćem i grožđem Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosmet, kao i deo Hrvatske. Posle rata, ostali smo na suženom delu tržišta, tako da smo tražili najbolje rešenje za novonastalu situaciju. Opredelili smo se za prodaju pretežno na domaćem tržištu, tako da su naši kupci velike trgovinske kuće poput "Ce marketa", "Jabuke", "Si marketa", a velike količine prodajemo i na kvantaškoj pijaci u Beogradu i Novom Sadu. Jedan od naših većih kupaca je i Vojska Jugoslavije, koja plaća sa zakašnjenjem, ali ipak plaća preuzetu robu. Uporedo sa razvijanjem prodaje na domaćem tržištu, tražili smo mogućnosti izvoza, tako da se sada naše voće nalazi na trpezama bivših jugoslovenskih republika i južne Evrope. Izvozimo u Sloveniju pre svega breskvu, a u manjoj meri grožđe i jabuku, zatim u Češku, Slovačku, Bosnu i Hercegovinu. Naši proizvodi od prošlog leta nalaze se i u Hrvatskoj, pre svega na jadranskoj obali oko Rijeke. Uspeli smo svojim breskvama i grožđem da sa tog tržišta potisnemo Italijane, Špance i Grke. Pošto imamo kvalitet u skladu sa evropskim normama, planiramo da izvoz povećamo za 20 odsto i u toj nameri su obavljeni razgovori sa vlasnicima firmi koje su uvoznici našeg voća. Pošto su te firme zadovoljne dosadašnjom saradnjom sa nama, sada žele tu saradnju da prošire.

• Kakve je posledice po vaše voćnjake ostavio aprilski mraz?

- Između 7. i 8. aprila ove godine, dogodila se elementarna nepogoda - mraz, sa temperaturom od osam do 10 stepeni ispod nule, u zavisnosti od lokaliteta. Pošto je voće tada bilo u fazi punog cvetanja ili otvaranja cveta, a te su faze veoma osetljive na niske temperature, došlo je do smrzavanja voća. Sada, tri meseca posle mraza, u punoj meri se vide rezultati te nepogode, a ja tvrdim da su oni strašni - propalo je 99 odsto voća. Ukupno, šteta koja je nastala od mraza iznosi 360 miliona dinara, ili šest miliona evra. Do cifre smo došli na osnovu trogodišnjeg prosečnog prinosa i prosečne cene voća. Ovo je utvrdila i opštinska komisija, kao i komisija republičke vlade i Ministarstva za poljoprivredu. Naše plantaže posetio je i ministar poljoprivrede Dragan Veselinov, koji se uverio da su štete ogromne.

• Koliko će posledice mraza da se osete u opštini?

- Koliko je "Južni Banat" značajan za opštinu, jasno je već iz podatka da od 51 do 70 odsto ukupnog prihoda opštine stiže baš iz ove firme, posredno ili neposredno.

Živeti bez kredita

• Da li možete naplatiti štetu od osiguravajućeg društva, ili na neki drugi način?

- Našu firmu već 30 godina osigurava DDOR "Novi Sad", glavna filijala Vršac. Međutim, štete na voću nastale su u fazi otvaranja cveta, tako da mi nismo u mogućnosti da naplatimo štetu. Po pravilniku osiguravajućih kuća, osigurava se samo plod od mraza, leda i drugih nepogoda, a ukoliko do štete dođe pre nastanka ploda, osiguravajuće kuće nemaju nikakve obaveze. Naravno, pravilnik štiti kuću koja ga je donela, a ne one koji su u neposrednoj proizvodnji.

Što se tiče drugih vrsta naplate, država je u obavezi da nadoknadi štetu od elementarnih nepogoda, a jedna od tih nepogoda je i mraz. Međutim, država nema toliko novca da bi mogla da nadoknadi štetu koju smo pretrpeli. Po mojoj proceni, moći ćemo da dobijemo veoma mali, tako reći zanemarljiv deo ukupnih gubitaka - oko jedan odsto. Budžetom je bilo planirano da za elementarne nepogode bude podeljeno 50 miliona dinara, a samo je naša šteta 360 miliona. Dobio sam nezvaničan podatak da će 25 miliona biti dodeljeno privatnom i isto toliko društvenom sektoru za saniranje posledica elementarnih nepogoda. Kada se pomenuta suma podeli na sve koji su pomoć zaslužili, nije teško izračunati da će PIK "Južni Banat" dobiti toliko da pokrije otprilike jedan procenat nastale štete.

• Kako ćete onda prevazići teškoće?

- Mi smo u staroj Jugoslaviji bili najveće voćarsko preduzeće i jedno od tri najveća u Evropi. Ono što nas stavlja u prvi plan jeste zalivni sistem koji je urađen na kompletnoj površini. Naša prednost je takođe i ekspozicija terena na kojem se nalaze voćnjaci, zatim sastav zemljišta i broj sunčanih dana u toku vegetacije. Sve su to komponente koje su doprinele da naše voće bude najkvalitetnije u zemlji, ali i u Evropi, tako da smo bili prisutni u izvozu.

Uvek smo se oslanjali na sopstvene snage, pa ćemo tako i u procesu prevazilaženja štete koja je nastala od mraza. Da bismo to postigli, moramo najpre da radimo na zaštiti voćnjaka i vinograda, što znači da ulaganja teku neprestano, a dohotka nema. Živimo od potraživanja koja imamo od prošle godine, što nas uprkos svim teškoćama svrstava u stabilne firme. Očekujemo prihod od grožđa, a do tada - živećemo bez kredita, jer su kamate na kredit nerazumno visoke. U međuvremenu, troškove sezonske radne snage svešćemo na neophodni minimum. Tako je, na primer, u toku radna akcija u koju su uključeni svi stalno zaposleni radnici, pa i oni sa visokom stručnom spremom. U svakom slučaju, nadam se da ćemo prevazići probleme i da ćemo naredne godine ponovo biti u vrhu voćarsko- vinogradarske proizvodnje u Evropi.

• Šta je u "Južnom Banatu" učinjeno na planu privatizacije?

- Naša firma je jedina iz oblasti voćarstva koja je ušla u proceduru tenderske privatizacije. Odluka o tenderskoj privatizaciji donesena je osmog oktobra prošle godine, a od prvog jula, "Južni Banat" se zvanično nalazi na tenderu, koji će biti otvoren tri meseca, kako zakon nalaže. Nadam se da će za to vreme da se javi kvalitetan strateški partner i da će ponuditi garancije za investicije i za socijalni program. Očekujem da ćemo uz pomoć strateškog partnera lakše prevazići teškoće u kojima smo se našli ne zbog nerada, nego zbog elementarnih nepogoda na koje, naravno, nismo mogli da utičemo.

• Da li je, po Vašem mišljenju, neophodno promeniti neke propise da bi domaće firme izvozile više nego što to danas čine?

- Deficit izvoza poljoprivrednih proizvoda u odnosu na uvoz je 360 miliona maraka. Mi smo prošle godine imali velike izvozne poslove - izvozili smo breskvu u Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Rusiju, Češku i Slovačku. Ono što nam otežava izvozne poslove jesu uredbe koje nas stavljaju u znatno nepovoljniju poziciju u odnosu na proizvođače drugih zemalja. Tu mislim prvenstveno na prelevmane koji nas obavezuju da pri izvozu za kilogram voća platimo 30 pfeniga, plus troškove carine i poreza, a za izvoz u Hrvatsku i Sloveniju čak 40 pfeniga, dok sa druge strane proizvođači iz Slovenije, za izvoz od države dobijaju subvencije 20 pfeniga po kilogramu voća, što znači da su u dva puta boljoj poziciji nego mi. I pored toga, uspeli smo da opstanemo na stranom tržištu, jer kod nas breskva odlično uspeva, a u Sloveniji ne. Mi smo prošle godine izvezli čak 80 odsto breskve, a prosečna cena u izvozu je 90 pfeniga, dok je na domaćem tržištu oko 55 pfeniga.

• Vaši planovi za budućnost?

- Ne znamo da li će doći do tenderske privatizacije, ali mi ćemo, sa strateškim partnerom ili bez njega, narednih godina uložiti značajna sredstva za nabavku opreme koja je neophodna za kalibriranje voća i uvođenje prodaje u kartonskoj ambalaži. Za izvoz u Evropsku uniju neophodno je da ispunimo ta dva uslova. U dugoročnim planovima razvoja preduzeća, svoje mesto naći će i prerada voća, pre svega proizvodnja voćnih kaša i koncentrata.