Direktor Dragan Popović

Fabrika za hladnu preradu voća "Belfrut" podignuta je u Beloj Crkvi 1993. godine kao akcionarsko društvo, a pretpostavke za njen rad su u bogatoj sirovinskoj bazi koja obuhvata voćnjake, vinograde i povrtnjake. U svom poslovnom programu "Belfrut" ima proizvodnju smrznutog voća - jagodu, malinu, kupinu, višnju i šljivu, zatim uslužnu preradu i doradu voća i povrća, skladištenje za sopstvene potrebe i pružanje usluga, odnosno - iznajmljivanje rashladnog prostora za skladištenje duboko zamrznutih proizvoda i svežeg voća i povrća. Kapacitet fabrike je 6.000 tona svežeg voća ili maksimalno 11.000 tona smrznutih proizvoda. Pošto su sve komore za skladištenje sa alternativnim režimom, mogu se koristiti i za sveže voće i povrće i za duboko smrznute proizvode zavisno od potreba.

U razgovorima o profitabilnim robama koje možemo da ponudimo svetskom tržištu, u poslednje vreme najčešće se pominju voće i povrće. Da li za našim voćem svet zaista vapi, saznajemo u razgovoru sa direktorom "Belfruta" Draganom Popovićem.

• Da li je čitav proizvodni program "Belfruta" pogodan za izvoz, i da li ste spremni da ispunite uslove koje evropsko tržište traži?

- Celokupan proizvodni program duboko zamrznutog voća je predmet izvoza, tako da smo bili prinuđeni da norme svog poslovanja u potpunosti uskladimo sa svetskim. Za izvoz posedujemo prestižni sertifikat Evropske unije za ekološki proizvedeno i prerađeno duboko zamrznuto voće i po tome ulazimo u grupu od tri - četiri najuspešnija proizvođača u našoj branši. O tome koliko je kvalitet našeg voća zapažen u svetu, dovoljno govori podatak da smo, po predlogu kupaca, dobitnici nove Milenijumske nagrade za kvalitet na drugom po veličini sajmu na svetu "Sial" u Parizu. Od međunarodne biznis asocijacije iz Ženeve prošle godine smo dobili "Zvezdu za odličan kvalitet", a najnovije međunarodno priznanje je nagrada za kvalitet koju u Bejrutu treba da nam uruči premijer Libana.

Ono što je svakako za izvoz najznačajnije jeste eko-certifikat, koji u Srbiji jedino mi iz naše branše posedujemo, a koji međunarodne kuće potvrđuju već pet godina. Naime, svake godine odgovarajuća certifikaciona kuća prati našu proizvodnju od njive ili voćnjaka do utovara u hladnjaču i pakovanja u kese ili kutije, i svake godine potvrđuje pravo da nosimo eko- certifikat.

• Okolina Bele Crkve je poznata po kvalitetnim jabukama. Da li će uskoro i ovo voće da uđe u proizvodni program "Belfruta"?

- AD "Brlfrut" bavi se dubokim zamrzavanjem višnje, maline, jagode, šljive, kupine i paprike. Od ove godine, u proizvodni program uvrstićemo i preradu jabuke, s obzirom na dobru sirovinsku osnovu od 1.200 hektara plantaža jabuka u društvenom - PIK "Južni Banat" i oko 300 hektara zasada jabuka u privatnom sektoru.

• Da li ste se u potpunosti oslonili na postojeću sirovinsku bazu, ili ste formirali i sopstvene zasade?

- Mi smo dosta uložili u podizanje novih zasada, uz pomoć kredita i iz sopstvenih sredstava. Morali smo to da učinimo kako bismo obezbedili kontinuitet isporuke za inostrano tržište, na kojem inače plasiramo od 85 do 90 odsto ukupne proizvodnje zamrznutog voća i povrća. Pošto su zahtevi vezani za kvalitet izvezene robe izuzetno strogi, bilo je logično da sami razvijamo adekvatnu sirovinsku bazu i podižemo nove zasade, u kooperaciji i na sopstvenom imanju. Zasadili smo blizu 200 hektara voća na sopstvenom i posedima kooperanata i time ostvarili dugogodišnje zalaganje da AD "Belfrut" postane, pored kvalitetnog prerađivača dubokozamrznutog voća i povrća, i značajan proizvođač šljive, višnje i jagode za sopstvene potrebe.

• "Belfrut" je osnovan 1993. godine, baš u vreme kada je počelo intenzivno gašenje preduzeća u Srbiji. Kako ste uspeli u uslovima hiperinflacije da podignete fabriku i nabavite opremu?

- Fabrika je zbilja izgrađena u najteže vreme, u uslovima raspada zemlje. Pošto su naši dobavljači opreme bili iz bivših jugoslovenskih republika, bilo je teško opremu i dovesti, a kamoli ugraditi i staviti u funkciju. Međutim, ipak smo uspeli da podignemo potpuno nov proizvodni pogon ukupne površine preko 10.000 metara kvadratnih, da konsolidujemo firmu i razradimo posao. "Belfrut" je uvek uspevao da ispuni sve obaveze prema radnicima, dobavljačima, bankama i državi, iako nam propisi nisu išli u prilog. Navešću samo jedan, najdrastičniji primer: prošle dve tri godine za bankarske kamate izdvajali smo isto koliko i za lične dohotke zaposlenih. Sada to više nije tako, od ove godine su kamate znatno niže, ali su još visoke.

• Da li ste tokom proteklih godina imali kadrovskih problema i koliko je danas zaposlenih u "Belfrutu"?

Voće prvog kvaliteta uz najsavremeniju opremu su pravila koja su "Belfrut" dovela do eminentnih inostranih kupaca

- Nikada nismo imali kadrovskih problema jer radnici koji ovde rade, ne žele da odlaze u druge firme. Trenutno imamo 70 stalno zaposlenih, a u sezoni još po 100 - 150 radnika. Same plate nisu velike, uslovi rada su teški jer se radi na hladnom, ali mi nastojimo da brigom prema zaposlenima pružimo socijalnu sigurnost našim radnicima. Tako, na primer, radnici besplatno dobijaju zimnicu i deo ogreva, a deo na kredit, svi radnici imaju pravo svake treće godine o trošku firme da idu na letovanje ili u banju, u slučaju bolesti bespovratno dajemo sredstva za lečenje, svako novorođeno dete naših radnika dobija od firme poklon u iznosu od jedne prosečne plate, svake godine kupujemo udžbenike za đake naših radnika i obezbeđujemo niz drugih prava iz oblasti socijalne zaštite.

• Pošto je "Belfrut" akcionarsko društvo, da li ga dotiče predstojeća privatizacija u Srbiji?

- Naša firma je odavno ušla u proces privatizacije, a naredna dva do tri meseca čekamo konačnu verifikaciju u državnom registru hartija od vrednosti, tako da će firma od ove godine biti sa većinskim privatnim kapitalom. Sada "Belfrut" ima 400 akcionara, a vremenom će verovatno akcije da se skoncentrišu kod manjeg broja vlasnika. Očekujem da će naše akcije imati odličnu vrednost na tržištu hartija od vrednosti jer smo uvek negovali stil rada i rukovođenja kao da smo u sopstvenoj kući. Čak smo i izvesne forme samoupravljanja odlagali za slobodno vreme - svako je morao da radi svoj posao, a sastanke skupštine, sindikata, komisija i slično, organizovali smo posle radnog vremena.

• Mnoge firme su uzdrmane petooktobarskim događajima i smenama. Da li je "Belfrut" imao sličnih problema?

- Firma od samog osnivanja, kada je imala pet zaposlenih, do danas, kad ima 70 radnika, nije imala kadrovskih trzavica. Ja sam u firmi od samog početka gradnje, u početku sam bio zamenik direktora, sada sam direktor jer je moj prethodnik otišao u redovnu penziju. Nisam pobornik demagogije tipa "naterali su me da budem direktor, nisam to želeo", jer niko nikoga ne može primorati da bude ono što ne želi. Ja sam želeo da rukovodim ovom firmom jer imam odlične saradnike, a rukovoditi firmom koja ima takvu kadrovsku strukturu i jasne ciljeve, pravo je zadovoljstvo. Više od 20 odsto zaposlenih kod nas ima visoku stručnu spremu, a samo ove godine primili smo pet visokoobrazovanih ljudi koji poznaju informatiku i govore strane jezike, znači - mlade koji znaju da komuniciraju sa svetom. Jer mi smo firma koja mora da komunicira sa svetom - da nismo izvozili, ne bismo opstali, s obzirom na tešku situaciju na domaćem tržištu. Sve što izvezemo, mi i naplatimo, a na domaćem tržištu naplata je teško išla.

• Kako je protekla prva polovina ove godine, i šta planirate za naredni period?

- Ove godine počinjemo preradu jabuka, u zamrznute kriške i kocke. Na taj način pravimo prvi korak ka toploj preradi, u koju ćemo ući verovatno sledeće godine. U toploj preradi biće zastupljeni jabuka i breskva. Pored toga, otvorićemo i program sušenje voća, u kojem će biti jabuka, šljiva i grožđe, a od povrća šargarepa, celer i drugo korenasto povrće. Planiramo da i naredne dve do tri godine utrostručimo proizvodnju, jer nam prostorne mogućnosti to dozvoljavaju. Naime, imamo veliki prostor i mobilne linije, tako da linija može lako i brzo da se montira i demontira, a imamo prostora i da instaliramo nove linije za toplu preradu, čime će proces prerade voća biti zaokružen.

• Recite nam, na kraju razgovora - da li je Srbija zaista na dobrom putu?

- Činjenica je da je dosta učinjeno u reformi privrednog sistema, ali ja kao privrednik moram da kažem da još nije stvoren odgovarajući privredni ambijent. Izvoznici u svim zemljama na svetu imaju stimulans, a koliko je izvoz važan govori i geslo japanske privrede "izvoziti ili umreti", koje je i dovelo njihovu privredu na prvo mesto u svetu. Dobro je što kurs dinara miruje, ali taj kurs je nerealan i za izvoznike nepovoljan. Ne mora kurs da se pomera, da bi izvoznicima bilo bolje - mogu oni i na druge načine da se stimulišu, poreskim olakšicama ili subvencijama. Izvoznici nemaju odgovarajući ekonomski položaj i to je jedan od osnovnih privrednih teškoća reformi. Očekujem da se to uskoro reši.

Inače, treba da naglasim da smo u najnovijim aktivnostima Vlade Srbije oko otkupa jagodičastog voća, među prvima obuhvaćeni Vladinim programom, zahvaljujući njihovom razumevanju za one koji imaju dobar rejting u inostranstvu. "Belfrut" je prva firma u regionu koja je dobila finansijsku podršku iz Fonda za razvoj, prvenstveno za program prerade jabuke. Nije lako dobiti kredit od Fonda: treba najpre sačiniti kvalitetan program, a zatim ga odbraniti i na kraju ga u praksi ostvariti. U svakom slučaju, novac koji bude uložen u "Belfrut" višestruko će se isplatiti.

Prošlo je vreme kada su se mogli dobiti povoljni krediti i nenamenski trošili. Očigledno da od sada više nema olakog trošenja novca i nema plaćenog nerada, a to su osnovni uslovi da Srbija zaista bude na dobrom putu.