Vlada Srbije konačno je rešila da se upusti u završni obračun sa mafijom. U skupštinsku proceduru ušao je nacrt Zakona o suzbijanju organizovanog kriminala koji, između ostalog, predviđa osnivanje potpuno novih tela u okviru srpskog pravosuđa i policije. Pominju se posebna služba MUP-a, zasebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu u kome će se suditi pripadnicima mafije, čak i odvojena pritvorska jedinica za njih, i tako dalje. Najveću pažnju javnosti ipak izaziva institucija specijalnog tužioca koji bi trebalo da bude taj zamajac u obračunu sa podzemljem.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Ko je ta osoba kojoj će pripasti čast ali i velika odgovornost? Da li je to neki supermen i svemoćni borac za pravdu, osvetnik bez lica i tajanstveni spasilac ugroženog stanovništva!

Beli okovratnici

Oni su najavili obračun sa mafijom: premijer Đinđić, republički javni tužilac Siniša Simić i ministar policije Mihajlović

– Naravno da to nije tako i da ne treba mistifikovati funkciju specijalnog tužioca – objašnjava Jovan Krstić, zamenik okružnog javnog tužioca u Beogradu. – Pre svega specijalni tužilac nije jedna osoba kako se to obično misli. Pošto nijedan pojedinac nije iznad organizacije tako je i ovde reč o timu koji će biti osposobljen da se upusti u borbu protiv organizovanog kriminala.

Ideja o ustanovljavanju specijalnog tužioca je, prema Krstićevim rečima, rezultat podele dužnosti u okviru državnog tužilaštva. On dodaje da je najbitnije da se borba protiv organizovanog kriminala može i mora voditi zakonitim sredstvima. Dakle, to nije nikakva kampanja već jedan promišljen zakonski postupak.

Krstić napominje da postoje i protivnici formiranja posebne institucije. Oni to obrazlažu činjenicom da je državno tužilaštvo, samo po sebi, već organizaciono pripremljeno za borbu protiv mafije i da ga je potrebno samo malo kadrovski ojačati.

– U svakom slučaju devedeset odsto posla specijalnog tužioca biće neka vrsta k njigovodstvenog razmatranja i proučavanja raznih vidova kriminala – dodaje tužilac Krstić. – Posebno će predmet interesovanja biti kriminal "belih okovratnika", odnosno sprečavanje novih oblika krivičnih dela kao što su pranje novca ili kriminal nastao zajedno sa napretkom tehnologije (kompjuteri, poslovni sistemi...). Naravno da i ubistva mogu biti vezana za organizovani kriminial ali tu je potrebno utvrditi da li pojedinačni akti imaju veze sa grupama ili uticajnim pojedincima.

Tužilac Krstić podvlači da kriminalci treba da shvate da specijalni tužilac nije jedna osoba već grupa iza koje stoji još veća grupa a to je državno tužilaštvo Srbije.

Kako će biti sastvljena institucija specijalnog tužilaštva? To će prema Krstićevim rečima, biti spoj mladosti i iskustva, hrabrosti i znanja i volje da se nešto uradi. Podrazumeva se da će ti ljudi biti i plaćeni kako treba.

– Specijalni tužilac nije nekakva mračna i tajanstvena organizacija – kaže Jovan Krstić. – Svakako da će u okviru te ustanove postojati i čovek zadužen za štmapu kako bi se javnost upoznavala sa rezultatima rada.

Transnacionalni kriminal

Institucija specijalnog tužioca je odavno već poznata u svetu. Zbog već poznatih razloga ona je formirana u Italiji, a i u Americi, dakle u državama u kojima mafija ima izrazito jaka uporišta. Specijalni tužioci postoje i u nekim zemljama bivšeg istočnoevropskog bloka.

– Primera radi, u Rumuniji je rukovodilac odeljenja državnog tužilaštva sa specijalnim ovlašćenjima gospođa Violeta Sekelji. U tom odeljenju radi 150 ljudi. Najviše se bave onim problemima koji im zadaju i najviše muke: trgovina belim robljljem i narkoticima – priča Krstić.

Kada je reč o našim ljudima koji će ući u sastav institucije specijalnog tužioca sigurno je da će svi oni morati da prođu kroz edukaciju i u zemlji i u inostranstvu. Oni će, osim sa domaćom mafijom, morati da se uhvate u koštac i sa trans nacionalnim organizovanim kriminalom (terorizam, trgovina narkoticima i belim robljem, piraterija nad intelektualnom svojinom, pranje novca kroz razna legalna ulaganja...).

Da je stvar veoma ozbiljna potvrđuju i reči Tima Edmundsa, stručnjaka londonskog Međunarodnog instituta za strateške studije, čoveka koji prati reformu vojske i policije u Jugoslaviji i Hrvatskoj:

– U slučaju Srbije postoji i negativno istorijsko nasleđe – kaže on. – Policija je tokom ratova shvatila da organizovane kriminalne grupe mogu da joj budu od koristi jer su ponekad bile u stanju da urade stvari koje sama policija nije mogla... Nove specijalne institucije za borbu protiv organizovanog kriminala moraju prvo da steknu kredibilitet tako što će rešiti ubistva nekih poznatih ličnosti i dokazati javnosti da nisu uprljane.

Reklo bi se da Edmundsovo razmišljanje i "ne otkriva rupu na saksiji". S druge strane, ipak, poslednjih meseci je sa veoma odgovornih mesta najavljivano da će veoma brzo neka misteriozna ubistva biti razotkrivena. I – ništa. Poslednji slučaj hapšenja Sretena Jocića u Bugarskoj neki u takođe prokomentarisali kao veliku šansu za rasvetljavanje mnogih krivičnih dela u koja je on, navodno, bio umešan.

Treba li ipak ova napaćena javnost da sačeka da specijalni tužilac pokrene sa mrtve tačke istrage oko misterija iz akojih, sasvim sigurno, stoji organizovano srpsko podzemlje. Ako treba, onda se na to neće dugo čekati. Jedni kažu da je mafija u panici, drugi se tome podsmevaju. Vreme će pokazati ko je u pravi, ali jedno je sigurno: konačni obračun samo što nije počeo!

"Ilustrovana" otkriva: Marko Nicović sepcijalni tužilac?

Biće to krvavi obračun!

Iz političkih krugova koji odlučuju o tome ko će biti postavljen na koju funkciju saznajemo da je jedan od ozbiljnijih kandidata za specijalnog tužioca beogradski advokat Marko Nicović. Dugogodišnji policajac i ekspert iz oblasti međunarodnog kriminaliteta mogao bi, prema mišljenju pomenutih političkih krugova, da se upusti u obaračun sa mafijom.

– Do sada još niko sa mnom nije zvanično razgovarao, ali ima tih priča – uz zagonetan osmeh kaže Marko Nicović. – Međutim, tog posle bih se prihvatio samo uz određene uslove. Pre svega, politički establišment ne bi smeo da se meša u posao specijalnog tužioca. Takođe, izvršna vlast ne bi trebalo da bude zainteresovana za akcije koje se pripremaju, sredstva borbe koja će se koristiti i identitet doušnika.

Sepcijalni tužilac bi, po Nicovićevim rečima, morao da ima i sepcijalna ovlašćenja. Između ostalog, trebalo bi da mu se omogući da ima uticaj na visinu izrečene kazne osobama koje bi svojim svedočenjem mogleda pomognu u borbi protiv organizovanog kriminala.

– Specijalni tužilac i njegov tim će biti smešteni u posebnu zgradu – otkriva Nicović. – U toj zgrad će biti i pripadnici specijalne policije. Naravno, ova lokacija neće dugo biti tajna i baš zbog toga je neophodno postaviti snažno obezbeđenje. Zašto? Mafija neće sedeti skrštenih ruku. Biće to krvavi rat i nije isključeno da će biti žrtava. Pripadnici organizovanog kriminala, na primer, mogu da dođu na ideju da raketiraju pomenutu zgradu kako bi zaplašili one koji hoće da im stanu na put. Mogući su napadi na službena vozila specijalnog tužioca ili specijalne policije...

Prema Nicovićevim rečima, praksa je pokazala da su šefovi mafije u nekim zemljama angažovali strane plaćenike za akcije protiv specijalnog tužioca i policije. Poznato je da su u takvim zločinima učestvovali pripadnici nekadašnje tajne rumunske policije Sekuritatee ili ruske mafije.

– Ja sam još 1993. godine zagovarao formiranje institucije specijalnog tužioca. Međutim, Milošević nije hteo ni da čuje za to jer je njegov sistem vlasti bio povezan sa organizovanim kriminalom. Ali, došao je trenutak da se i to ostvari i to treba podržati – kaže prekaljeni policajac.

Marko Nicović je optimista kada je reč o borbi protiv mafija. On podseća da je Vlada Srbije samom inicijativom o izboru specijalnog tužioca pokazala da nije u sprezi sa organizovanim kriminalom. ali, to nije dovoljno.

– Spreman sam da se upustim u svaki visokorizičan posao. Celog života sam to radio... – zaključuje Nicović.