PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ
PISMA UREDNIŠTVU
Opet nam nudite fraze
 |
– Naš zajednički cilj je rad na formiranju bolje i kvalitetnije škole.
Ovo je prazna fraza koja logički ne stoji, jer se stari normativ od 30 đaka u odeljenju i rad škole u dve smene proglašava za cilj kome se teži i koji se ostvaruje tako što se ukida škola koja bi na jesen mogla imati 400 đaka u 16 odeljenja, tojest 25 đaka po odeljenju u jednoj smeni, što je bliže evropskom standardu (koji propisuje 23–24).
– Ministarstvo je učinilo sve da deca ne budu oštećena: njima će predavati isti nastavnici, samo će se lokacije promeniti.
Ovo je neistina, barem za naše 400 dece koja neće imati nijednog starog nastavnika, a ni đački kolektivi se ne mogu očuvati njihovim razmeštanjem na više strana.
Neka nam iskusni ekonomisti svojim imenom i prezimenom potvrde da je moguće da se smanji broj škola, a samim tim i odeljenja, a da se pri tome ne smanji broj nastavnog osoblja. Neka nam objasne kako se to struja troši u nepostojećim smenama, kako jedno dete prlja zidove za dvoje, neka nam objasne i zašto do sada nisu napravljeni standardi za iznajmljivanje školskog prostora (sala za fizičko vaspitanje zainteresovanim grupama građana, učionica za kurseve jezika, kreativne radionice, trpezarija za proslave dečjih rođendana...) čime bi moglo da se plaća održavanje škola. Naročito neka nam objasne čemu će služiti tolike ispražnjene zgrade osnovnih škola (ovo je tek delimična racionalizacija!) sređene donacijama EU, čemu ako ne prodaji?
Članovi kolegijuma Ministarstva i Sekretarijata za obrazovanje grada Beograda, mogli bi da nam objasne kako se to poslednjih deset godina smanjuje broj dece u osnovnim školama, a istovremeno povećava u srednjim školama, dok podaci govore da su se već ove godine pojavila slobodna mesta u nekim srednjim školama, a narednih će ih biti sve više. Da li su to oni zajedno, ili je samo neko od njih patentirao spasonosno rešenje za demografski problem i naučio srpske majke da rađaju srednjoškolsku decu?
Roditelji učenika OŠ "Lenjin"
Ko je ubica?!
U decembru prošle godine podneli smo zahtev za sprovođenje istrage Okružnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu i naknadno dobili odgovor da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv počinioca zločina, odnosno protiv onoga ko je ubio mog sina Igora Živkova. Tačnije, imali smo osam dana da mi preuzmemo krivično gonjenje pred istražnim sudijom Okružnog suda u Zrenjaninu. Mi to činimo početkom januara 2002. godine. U međuvremenu, dok smo čekali da sud pokrene istragu, nadali smo se da taj isti sud saopšti uzrok smrti mog deteta. Ali, prevarila sam se.
U sredu 3. jula ove godine stigao mi je odgovor od Okružnog suda da mogu da nastavim krivično gonjenje podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage protiv poznatog izvršioca. Bila je to još jedna u nizu besmislica koje sam dobila od istražnih organa tokom provođenja istrage. Ni posle godinu dana od smrti mog sina ja, nažalost, nemam ni približno tačne podatke od onih čiji je bio to posao i koji je trebalo da utvrde na koji je način u noći između 25. i 26. avgusta prošle godine na izletištu Peskara kraj Zrenjanina stradao moj sin. Nadam se i verujem da ću jednoga dana to doznati. Na to kao majka imam pravo.
Vesna Lončar, Zrenjanin
Čuvam svaki broj
Počeo sam da čitam "Ilustrovanu Politiku" još dok je bila crno-bela i kada je dobila boju nastavio sam da je kupujem i redovno čitam, pa svaku godinu čuvam posebno. Inače, kupujem samo "Ilutrovanu" i čitam sve što mi se sviđa, od prve do poslednje strane. Upoređujući današnju "Ilustrovanu" i onu iz 1967. godine skoro da je ona bolja. Preda mnom je "Ilustrovana" iz 1967. godine, Olivera Vučo na naslovnoj strani, pa 440, broj po ceni 1,50 dinara, 439. sa Brižit Bardo, pa 477. broj sa Ružicom Sokić. Moje je mišljenjeda današnja nije bolja pa molim da je poboljšate, uz povećanje cene, jer smatram da je današnja cena mala. Mogla bi biti u rangu drugih ilustrovanih novina.
Milan Georgijević,
Sremska Mitrovica
Pravi porodični magazin
Ilustrovanu Politiku" pamtim kao naš prvi porodični magazin. Pročitane i upakovane tata ih je slao ujaku poštom iz Bačke, čak na jug Srbije, u planinu.
Nekada smo je kupovali redovno jednom nedeljno, nekad sa pauzama. Tu naviku sam prenela i u moju porodicu. Volim kada pišete o svakodnevnom životu, a izuzetno volim da čitam istorijske feljtone, o vremenu kada se živelo drugačije na ovim našim prostorima. Cenim što se politikom ne bavite kao što se većina bavi, pa sam odavno postala apolitična, već o običnim ljudima i njihovim navikama.
Inače, Crnogorka sam poreklom, rođena sam u Ratkovu u kući vojvođanskog Nemca. Genetski, volim istraživanja svojih korena i uvek mi je bila teška misao o večnim seobama naših naroda. U reportaži "Tajna zaštićenog dokumenta" potvrdilo se da ni u jednom ratu nema pobeđenih – svi su na gubitku. Ni onima koji su ušli u nemačke kuće nije bilo lako, kako se to činilo. Volela bih da detaljnije obradite ovu temu. I naravno, ostaću vaš verni čitalac.
Želim vam puno uspeha u radu,
Vera Goranović, Leskovac
Šaljite "Ilustrovanu" redovno
Poštovana redakcijo,
Javljam vam se iz Švajcarske. Više puta sam vam pisao i slao razglednice iz ove lepe zemlje, ali nikada mi vi niste odgovorili. Ja sam redovan čitalac vašeg lista od 1963. godine. Retko kada je ovamo nije bilo za vreme embarga i rata. Ali sam uvek uspevao da je dobijem preko raznih ljudi pošto svi u mojoj kući sa radošću čitaju vaš i naš list. Inače, ja sam u Švajcarskoj od 1972. godine. puno pozdrava i redovno nam šaljite "Ilustrovanu".
Lazar Agatonović, Švajcarska
Ko o čemu Budo o bulama
Iskreno da priznam, ja nijesam ni očekivao da će vaš novinar Budo Simonović govoriti o stradanju srpskog naroda i sveštenstva, jer posljednjih godina komunisti i dukljani plaču za muslimanskim žrtvama. Čak i kad bi kojim slučajem citirao neku poštapalicu, u njoj bi obavezno moralo biti bula i muslimana. Eto, dok pričamo o našim grobovima on nama citira: "Žali, bože, tri oke sapuna, što potroši bula na Arapa", pa neznaveno riječ Bog piše malim slovom!
Da bi komunisti oprali svoje krvave ruke ni sva mora im ne bi bila dovoljna, jer krv od oca, brata i kuma se nikada ne može oprati! Ne može se oprati ni ona krv prosuta u manastiru Morača i okolo njega.
Budo u svom crvenilu sada hoće da dokazuje da, eto, nije ubijeno baš 128 sveštenika, a da su njegovi komunisti ubili vladiku zato što je "stao na stranu izdaje". Koga je to vladika izdao? Vladika nije izdao otadžbinu, narod i Boga! A komunisti su sve izdali i u sve pucali: u otadžbinu, narod, Boga, oca, majku, strica, kuma... E, tu krv Budo ne može oprati ni tri oke sapuna, niti sva mora ovoga svijeta. Ni Budove suze koje lije zajedno sa dukljaninom Radojem Pajovićem za muslimanima.
Šta vam je današnji vladika Joanikije kriv te mu podvaljujete da je on osveštao kamen temeljac za spomenik vojvodi Pavlu Đurišiću? Makar da se izvinite? Zašto Budo preuzima ulogu advokata dukljanskog akademika i dukljanske ideologije? Pa zato što su te dvije ideologije iste. Jedina razlika je što dukljani otimaju naše crkve, a komunisti ih ruše. I druga razlika je što dukljani samo napadaju naše sveštenike a komunisti ih ubijaju, masakriraju, čupaju im brade i žive bacaju u jame!
Budo zna ko je rušio crkvu na Crkvinama i kako su njegovi komunisti od crkvenog kamena gradili centar za kulturu u Kolašinu. Njegovo pitanje je svojevrstan primer kako jedan novinar može da podmetne kukavičje jaje sopstvenoj redakciji zarad svoje ideologije i zarad odbrane komunističkih zločina. Ja sam danas siguran da nije razgovarao ni sa svojim duknjaninom. Prećutkuje to što nije bio u Gornjem Zaostru – crnogorskoj Ravnoj gori. Sve je, dakle, izmislio, ili bolje reći pogrešno kompilirao i sada to brani, i redakcija to brani!
Tako je on sa svojim dukljanskim akademikom izmislio da je vojvoda Pavle Đurišić dobio gvozdeni krst, a svako zna da nije, to je čak priznao i čovjek koji je to napisao – Đorđe Moskijević. I sada to verglaju komunisti i dukljani. Ipak, oraće na sudu donijeti te dokaze, ako ne krst, ono makar rješenje na osnovu koga se to dodjeljuje. Jer, došlo je vrijeme da se to jednom raščisti.
Zarad istine, podnijeli smo krivičnu prijavu protiv glavnog i odgovornog urednika "Ilustrovane Politike" i zahtjev za odštetu, kako bismo zaštitili naše pokojnike i potomke od daljih uvreda i podvala. Glavni i odgovorni urednik je morao objaviti naše reagovanje – ispravku u skladu sa Zakonom o javnom informisanju, međutim, stavljajući se u odbranu dukljana i komunista on to nije uradio, pa ćemo se vidjeti na sudu, svako sa svojim dokazima.
Danas Budo i Radoje liju "krokodilske suze" za bulama, a minimiziraju naše žrtve. Ta teorija nam je poznata iz vremena Tuđmana kada je govorio o Jasenovcu, uostalom i Tuđman je bio zarobljenik komunizma kao i Budo. Sad bi on da broj ubijenih sveštenika smanji, da broj ubijenih po Crnoj Gori prepolovi, da masakriranja u Kolasšinskim Lugovima pripiše samim žrtvama da su to oni sami sebi uradili.
Neka Budo za početak pročita "Čitulju" koja govori o ubistvima u njegovom zavičaju. Zašto prećutkuje da su partizani stavljali četničke šubare i kokarde na glavu i tako ubijali muslimane? Zašto prećutkuje da su partizani naručivali ubistva (da dođu dvije-tri albanske partizanske jedinice da pobiju i popale oko Andrijevice, Berana i Velike).
Isti scenarij su primjenjivale ustaše. Zašto prećutkuje potpisivanje sporazuma sa ustašama i Njemcima o zajedničkoj borbi protiv srpskog naroda?
A onda plačete za muslimanima. Pavle im je samo vratio milo za drago, a vi njima objasnite zašto ste im tako zločinački podvaljivali!
Čitav svijet se zgražava nad zločinima koje su činili komunisti, novinar se time ponosi, čak u pomoć poziva dukljansku akademiju a "Ilustrovana Politika" daje prostor toj suludoj ideologiji.
Nema ravnoteže zla! Zlo se nalazi na strani komunista. To su najbolje vidjeli ljudi u Slovačkoj koji su zakonom zabranili komuniste ovih dana. Kamo sreće da je to kod nas urađeno 1924. godine kada su skovali zavjeru protiv srpskog naroda. Tada ne bi bilo ni zla, a nas Srba bi bilo tri puta više.
Dragoljub Šćekić,
predsjednik Odbora za gradnju spomenika vojvodi Pavlu Đurišiću