Vi pitate

VMA odgovara

Izlazimo u susret željama mnogobrojnih čitalaca, svake poslednje subote u mesecu na vaša pitanja iz medicine odgovaraju specijalisti Vojnomedicinske akademije. Pisma za ovu rubriku možete da šaljete na našu adresu, sa naznakom Vi pitate, VMA odgovara

Uređuje pukovnik prof. dr Vojkan Stanić

• Moja petnaestogodišnja ćerka ima burne snove i veoma često govori u snu. To već traje dve godine. Inače je potpuno zdravo dete i niko u porodici ne pati od ovoga. Kako da se oslobodi ove more?
(Š. N., Požega)

Iz pitanja čitaoca može se zaključiti da kod njegove ćerke postoji poremećaj spavanja, koji po nepotpunom opisu najviše odgovara (noćnim morama), a ne isključuju se i noćni strahovi.

Kod noćne more doživljaji u snovima ispunjeni su strahom. Postoji očuvano sećanje na sadržaj snova, doživljaji u snu su vrlo živi i obično uključuju teme koje se tiču pretnji preživljavanja, sigurnosti i samopoštovanje. Često se ponovljeno javljaju slične ili iste zastrašujuće teme u noćnim morama. Sve ovo može biti popraćeno burnim reakcijama vegetativnog nervnog sistema u vidu preznojavanja, ubrzanog pulsa, srčanog rada i gušenja. Kod ovog poremećaja nema komešanja u postelji, ustajanja, niti ispuštanja krikova i glasova. Napadi se mogu desiti u bilo koje doba noći, osoba se brzo budi i pri buđenju je orijentisana.

Za razliku od noćne more, kod noćnog straha dominantni simptomi su epizode buđenja koji potiču paničnim vikanjem u kojima doživljavaju intenzivan strah praćen pokretima tela i burnim aktivnostima vegetativnog nervnog sistema (ubrzani rad srca, ubrzano disanje, znojenje, proširene zenice). Ove epizode naglog buđenja iz sna obično traju od jednog do deset minuta i uglavnom se javljaju tokom prve trećine noćnog sna. Često izostaje reagovanje na pokušaj prisutnih da ih smire. Oni su dezorijentisani, često ponavljaju iste pokrete. Kada se probude, ne sećaju se šta se to sa njima dešavalo, a ako postoje očuvana sećanja, obično su ograničena na jednu ili dve situacije.

Uzrok ovih poremećaja može biti genetski - urođeni, neki organski poremećaji, a najčešće su uslovljeni razvojnim i psihičkim činiocima. Kod ovakvih stanja treba uzeti u obzir da nije reč o epilepsiji. Međutim, u prilog epilepsije govori izmenjeni EEG nalaz i pojava napada i tokom dana. U lečenju od navedenih poremećaja se koristi psihoterapija, a mogu se dati i lekovi za smirenje tipa bensedina, bromazepama, demetrina... S obzirom na to da kod vaše ćerke navedene smetnje traju dve godine, preporučujem vam da se za pomoć obratite nadležnom psihijatru. Možete se obratiti za pomoć i psihijatru u Specijalističkoj klinici VMA, svakog ponedeljka i srede u 15.30 časova.

Pukovnik prof. dr sc. med. Miloje Preradović, psihijatar

• Prilikom preloma donje vilice oštećen mi je bradni živac. Da li će se povratiti normalna osetljivost?
(S. K., Kragujevac)

Pri prelomu donje vilice veoma retko se dešava da se "bradni živac", kako ga vi nazivate, a zove se donjovilični nerv, prekine.

U tom slučaju nastaje neosetljivost (paraliza) dela lica koji on inerviše: polovina donje usne, koža bradnog i obrazovnog predela, kao i zuba sa povređene strane. U većini slučajeva dolazi do istegnuća ovog nerva pri povredi te su napomenute smetnje prolazne.

Oporavak može trajati i do godinu dana u zavisnosti od intenziteta povrede nerva.

Puk. prof. dr sc. med. Nebojša Jović

• Lečim se od 1989. godine od polineuropatije dijabetes. Često imam peckanje na vrhovima prstiju, naročito na levoj nozi, a javlja se i bol posebno oko članka. Smeta mi i nošenje sintetičkih čarapa. Bol i peckanje mi donekle ublažavaju upotreba krem-želea diklofenaka i voltarena, ali do poboljšanja ne dolazi. Šećer u krvi mi je između 5 i 6,5. Ponekad peckanje osećam i po celom telu, čak i po rukama. Da li ima nekih efikasnijih lekova ili bi mi pomogla banja?
(Ljubiša Jovanović, penzioner, Požarevac)

Postavili ste pitanje vezano za smetnje koje prate dijabetičnu polineuropatiju.

Ukratko ćemo izneti najvažnije činjenice vezane za ovo oboljenje. Naime, dijabetična polineuropatija, kako joj samo ime kaže, komplikacija je šećerne bolesti. Prema raznim izvorima učestalost je vrlo različita i kreće se od deset do četrdeset odsto obolelih od dijabetesa. U nastanku polineuropatije učestvuje više činilaca sa dominantnom ulogom insuficijencije cirkulacije u nervu sa značajnim udelom deficita trofičkih faktora i nepovoljnih uticaja određenih metabolita. Iz svega je jasno da je reč o metaboličkoj neuropatiji.

Glavne smetnje ovih pacijenata su parestezije i dizestezije u nogama (mravinjanje, bockanje, neprijatno žarenje, osećaj paljenja u stopalima), bolovi u potkolenicama, poremećaj znojenja. U kliničkom neurološkom nalazu se registruju hiperestezije u distalnim delovima nogu, gubitak dubokog senzibiliteta, ataksija, odsustvo tetivnih refleksa, odsustvo vazomotorne reakcije na koži. Mora se istaći da smetnje nisu u korelaciji sa nivoom šećera u serumu.

Dijagnoza dijabetične neuropatije nije teška, a značajnu pomoć u sagledavanju težine oboljenja daje elektromioneurografija koja može da dijagnostikuje oštećenja nerava i pre pojave smetnji kod ovih pacijenata.

U pogledu lečenja jasno je da srž prevencije ima lečenje od same šećerne bolesti, a u pogledu same polineuropatije povoljan efekat imaju hemoreološki aktivna sredstava - deluju na mikrocirkulaciju (petntoksifilin - trental, blokatori kalcijumovih kanala) vitamini grupe B, vitamin E (antioksidantno sredstvo). Za kupiranje neprijatne bolne fenomenologije povoljan efekat ispoljavaju stabilizatori neuronalnih membrana, antineuralgici i slično (karbapin, novokomb, neurontin). Svoje mesto ima i fizikalna terapija. Međutim, u svakom pojedinačnom slučaju potrebno je proceniti najbolji način lečenja u odnosu na stepen oštećenja nervnih vlakana i u saglasnosti sa smetnjama pacijenta.

Potpukovnik doc. dr sc. med. Ranko Raičević, neurolog