Od nedelje, 28. jula po podne, lokalne radio-stanice u istočnoj Slavoniji i zapadnom Sremu emituju patriotske pesme. Hrvatske patriotske pesme, stare ili nove, baš i ne gode ušima njihovih komšija sa druge obale Dunava: ni onima što su iz Hrvatske proterani četrdesetih, niti onima što su odande pobegli devedesetih godina prošlog veka.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Tri sporna rečna ostrva, Hagla, Šarengradska i Mohavska ada, zalaze duboko u "trbuh" Bačke, na teritoriju SR Jugoslavije

Radio, televizija i novine posebno, tamo svesrdno raspaljuju vatru koju bi, s manje ili više iskrenosti, političari rado ugasili.

Sve je to posledica graničnog incidenta koji se dogodio upravo u nedelju, oko tri po podne. Izazvala ga je grupa od dvadeset četiri građanina Republike Hrvatske koji su, u četiri čamca, ilegalno pokušali da uđu na teritoriju SR Jugoslavije. Da su u ta četiri "fišerca", koji su zaustavljeni kod Šarengradske ade, umesto Hrvata bili Kurdi ili Pakistanci, taj događaj, ruku na srce, ne bi zavredeo ni bednu novinsku vest. Ovako, ulažu se protestne note i sastaju najviši zvaničnici dve države. Ne valja, nikako.

Tim povodom je izdato i niz uglavnom protivrečnih i nepotpunih saopštenja, mada je priča sasvim jednostavna. Patrolni brod graničnih jedinica Vojske Jugoslavije je kod Šarengradske ade, duboko u našim teritorijalnim vodama, presreo četiri čamca sa dvadeset četiri strana državljanina u njima. Kako se nisu odazvali pozivu da se zaustave i pristanu uz obalu, odande je, dakle s obale, pred pramac prvog čamca ispaljen rafal upozorenja od pet hitaca: taj i takav rafal je svuda pod kapom nebeskom samo overa ozbiljnih namera onih koji pucaju, poslednja opomena nerazumnom kapetanu.

Osmoro ilegalnih imigranata, a reč je o deci i starijim osobama, odmah je pušteno da se vrate na drugu obalu. Šesnaestoro njih je zadržano u kasarni granične jedinice VJ u "Bagremari", uzeti su im lični podaci, pa su i oni posle dva sata pušteni da se vrate na teritoriju Republike Hrvatske. Nisu ispitivani niti pretresani, što je procedura predviđena pravilom granične službe. Protiv njih nisu podnete prijave sudiji za prekršaje, što je bila obaveza graničara...

– Granične jedinice Vojske Jugoslavije profesionalno obavljaju svoje zadatke i obaveze – rekao je tim povodom kapetan Nenad Dinić, komandir jedinice. – A to što nismo do kraja postupili po pravilu službe, naš je doprinos zbližavanju i razvijanju dobrih odnosa Bačke Palanke i Iloka.

Priznao je docnije da bi zbog takvog "doprinosa zbližavanja" mogao biti kažnjen od svojih pretpostavljenih.

Teferič sa gablecovanjem

– Naš Zvezdan je ispao poslednja budala – priča glasno rmpalija u bašti kafane "Kod Čede", u centru Bačke Palanke, misleći pri tom na Zvezdana Kisića, predsednika opštine. – Da ga tako nasamare? Neko je sve to dobro smislio i isplanirao, nije se ovo slučajno dogodilo.

Iz strasnog monologa pomenutog kafanskog gosta moglo se doznati da je "ilegalne imigrante" u goste poveo upravo Zvezdan Kisić, zaboravivši da o tome obavesti nadležne organe, pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vojsku Jugoslavije. Tako se dogodilo da umesto kraj raspaljenog roštilja na Šarengradskoj adi, njegovi gosti završe u kasarni i, umalo, u zatvoru. Da maler bude veći, među gostima su bili Zvezdanov kolega Zvonimir Dragun, gradonačelnik Iloka, i Nikola Šafer, župan Vukovarsko-sremske županije, obojica s porodicama.

I izbor Šarengradske ade za izlet i "gablecovanje" nije bila mudra Zvezdanova odluka, ako je uopšte i bila njegova. Jer, hrvatska strana ne krije da pretenduje na tu teritoriju koja je, Erdutskim sporazumom, a do okončanja rada međudržavne komisije za crtanje granica, pod jurisdikcijom SR Jugoslavije. Za sada, granica između dve države ide sredinom plovnog toka Dunava, priznavao to neko ili ne.

Jedan od patrolnih čamaca pograničnih jedinica Vojske Jugoslavije: veća borbena moć nego cela hrvatska rečna flota

– Prete iz Iloka, Šarengrada i Vukovara da će u subotu krenuti sa stotinama čamaca da zaposednu Adu – galami rmpalija raspaljujući maštu predanih slušalaca. – A ja baš u subotu nameravam onamo na pecanje...

– I ja, i ja... – odgovara kafana, najgore mesto za regrutovanje.

Zvezdan Kisić ne odgovara na telefonske pozive, a na portirnici opštine tvrde da je u novom Sadu i da će tamo ostati dva-tri dana (?). Za njega, inače, u Bačkoj Palanci tvrde da je dobar čovek ("iako je socijalista"), mada nevešt političar.

Odlazimo na Šarengradsku adu pre "pecaroša" sa obe strane. Put nas vodi do Karađorđeva i Mladenova, jedanaest kilometara uzvodno od Bačke Palanke.

Šta je čije

– Ruku na srce, šume pripadaju Vukovarskoj šumariji, ali je zato lovište vlasništvo "Karađorđeva" – kaže Pavle Nestorović zvani Paja, žitelj Mladenova, alas i penzionisani lovočuvar. – A stoku su na ade terali i s ove i sa one strane, pa ih sada svi svojataju. Ima još konja, eno ih, podivljali, lutaju pašnjacima.

Iz Pajine priče se razaznaje da je reč zapravo o tri ade. Uz Šarengradsku, tu je i Mohavska ada i Hagla, koje više i nisu rečna ostrva, već su se spojile s kopnom. Naime, na tom mestu je Dunav nekada pravio veliki meandar ulazeći duboko u "trbuh" Bačke. Vremenom je moćna reka tu nanela toliko mulja, da se stari tok suzio do uskih rukavaca koji se mogu preskočiti ili pregaziti. Ni čamci više ne mogu tuda, sem kad nadođe reka. Dunav se "preselio" na onu stranu, pružio se i ispravio, proširio i smirio kao da oduvek teče upravo tuda.

– Pamtim stari Dunav, kako da ne – veli Paja. – Kao dete sam gledao lađe kako plove tuda. Ima na negdašnjoj obali i jedan kamen za koji su se brodovi vezivali kad pristanu. Ali, u ono vreme, ko te je pitao šta je čije. Ada je ada, ribarili smo tu i mi i ovi iz Šarengrada, plandovali na tim ostrvima uz riblju čorbu, družili se. A kako je Vukovarska šumarija uspela da te ade ubeleži u katastar onamo kao svoje, to znaju samo oni. Mada, i da smo ih mi upisali ovde, svejedo bismo se sad gložili oko njih.

Priča zatim kako je on, lično, oduvek imao nesporazuma sa susedima s one strane Dunava. I to ozbiljnih. Jer, krivolov na Šarengradskoj adi, u lovištu "Karađorđevo", oduvek je za njih bila omiljena sportska disciplina.

– Današnji župan Vukovarsko-sremske županije ima dva brata, a ja sam ih, svojevremeno, svu trojicu hvatao u krivolovu – seća se Paja. – I dan-danas prelaze, tuku divljač iz automatskog oružja, pomislio bi čovek da su krenuli u rat. Ostavljaju pustoš za sobom, da ne poveruješ. Ako im, ne daj Bože, pripadnu te ade, dobićemo jako loše komšije, da te Bog sačuva.

Život "na granici"

– A ako se dogodi takva budalaština, meni će granica prolaziti kroz spavaću sobu – priča Zoran Libek, ribočuvar i žitelj starog ribarskog naselja kraj Dunavca. – Moja kuća je nekad bila uz samu obalu Dunava, a danas je reka, u vazdušnoj liniji, na kilometar i po od nje. Dunav "radi" i šta se tu može.

Smeje se na priče što dolaze sa hrvatske strane o nekakvim "povjesnim avnojskim granicama" koje sad valja ispoštovati.

– Ako ćemo o povijesti, bilo je i drugačijih granica – smeje se Zoran srdačno. – Ko zna kuda je sve tekao Dunav dok se nije smirio ovde gde je sad? A dokle je dopiralo Panonsko more?

Iza duhovitih žaoka se oseća strepnja: ovde svi veruju da je granični incident insceniran a da je smišljen u nečijoj glavi s one strane Dunava.

– Mora se priznati da oni mudrije, ali i bezobzirnije zastupaju svoje interese – kaže Paja. – Nisu oni bez razloga baš sad digli toliku dreku. U zavadi su i sa Bosancima oko Kostajničke ade, sa Slovencima oko Piranskog zaliva, a čudi me da i s Mađarima nisu pronašli neke sporne teritorije... Sa svima su u sporu i zavadi. Oni dreče, a mi ćutimo, mada koliko su oni u sporu s nama, toliko smo i mi sa njima. Plašim se da će sve ovo zloupotrebiti, da će im poći za rukom da izdejstvuju međunarodnu arbitražu i, možda, dobiju ade. A to neće izaći na dobro, ni za njih, ni za nas. Ja već zamišljam kako njihovi vojnici zaviruju kroz Zoranov prozor i gledaju šta ruča... Zlo i naopako.

Providna nameštaljka

– Hrvatska granična policija je sve vreme znala da oni polaze u ilegalan prelazak državne granice, a ništa nije preduzela – kaže jedan od naših graničara koji je želeo da ostane neimenovan. – A morali su reagovati. Zbog toga mi se čini da su sumnje u nameštaljku sasvim opravdane.

Među graničarima vlada uverenje da su postojala dva scenarija: prvi, ako Vojska Jugoslavije bude reagovala (a reagovala je) i drugi, ako bi reakcija izostala.

– Da je bilo ovo drugo, već sutradan bi onamo krenula priča: evo, župan je prešao, hajdemo sad svi – nastavlja naš sagovornik. – Prošao je prvi scenario, ali su načinili jedan propust. Naime, među njima je bio i izvesni Želimir Ćipanović, koji je čak treći put uhvaćen u ilegalnom prelasku državne granice, mada mu je već prvi put izrečena mera zabrane ulaska na teritoriju SR Jugoslavije. Mislim da je taj Želimir bio adut za drugu varijantu, u slučaju da granične jedinice nisu reagovale. Vratio bi se kući kao narodni heroj... Čujem da je ambasador SR Jugoslavije u Republici Hrvatskoj Milan Simurdić odbio da primi protestnu notu njihovog Ministarstva inostranih poslova dok se ne razjasne sve okolnosti pod kojima se dogodio ovaj incident. U pravu je. Ispostaviće se da je naše ministarstvo trebalo da uruči protestnu notu hrvatskom ambasadoru, zbog izazivanja incidenta.

– Zaista ne mogu da zamislim kako bi oni preko reagovali kada bi kraj svoje obale zatekli četiri čamca sa našim ljudima? Ali, siguran sam da bi i tada oni nama uručili protestnu notu, takvi su.

Provokacija

Iako još nedostupan javnosti i novinarima, gradonačelnik Bačke Palanke Zvezdan Kisić se obratio građanima preko lokalne televizijske stanice TV BAP. Između ostalog je rekao:

"Na inicijativu župana Vukovarsko-sremske županije Nikole Šafera i dogradonačelnika Iloka Željka Sladetića pozvan sam u Šarengrad na sastanak čija je tema bila poboljšanje komunikacija u ovom regionu. Posle obavljenih razgovora meštani Šarengrada insistirali su da zajedno sa mnom i svojim čelnicima obiđu Šarengradsku adu, i pored mog upoznavanja da je za takav obilazak potrebna saglasnost nadležnih državnih i vojnih organa. Oni su, uveravajući me da su dobili takvu garanciju preko svojih državnih organa, krenuli u obilazak ade.

Sada je sasvim jasno da je učinjena namerna provokacija graničnih jedinica Vojske Jugoslavije, koja je reagovala krajnje profesionalno. Žao mi je što sam ja, odnosno što je moje prisustvo iskorišćeno u pokušaju internacionalizacije navodnog graničnog problema u predelu Šarengradske ade. I pored incidenta nastojaću da gradim dobre odnose u ovom delu Podunavlja, jer je to u interesu ljudi koji žive na ovim prostorima".

Čemu granični prelaz

Zvanični granični prelaz između SR Jugoslavije i Republike Hrvatske je onaj preko mosta koji još nosi naziv – "Most 25. maj", ili, na desnoj obali, "Most 25. svibnja". Preko njega se prelazi i s pasošem i sa malograničnom propusnicom koju poseduje većina žitelja prigraničnog pojasa sa obe strane Dunava.

Iako malogranična propusnica daje vlasnicima niz pogodnosti, podrazumeva se da važi samo na zvaničnom graničnom prelazu, odnosno da nikako nije ulaznica za vremeplov koji vozi u vreme zajedničke države.

– Ni sa pasošem niti sa malograničnom propusnicom u zubima niko ne može da prepliva na ovu ili onu stranu – kaže ljubazni policajac na graničnom prelazu. – Svaki takav pokušaj se smatra – ilegalnim ulaskom na teritoriju druge države.