PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

Pomešali babe i žabe

U prethodnom broju objavili ste tekst o Miri Škorić, koju ste nazvali folk pevačicom. I ostala je nedoumica: po čemu je ona, zapravo, folk pevačica.

Ne samo da ne pripada folku, nego je daleko od te muzike kao nebo od zemlje. Ona je samo jedna od mnogih koji su došli u narodnjačko okruženje, jer su procenili da tu ima najviše novca, onog što njih pre svega zanima. Mnogi u njima vide folk pevače zato što nastupaju u tom delu estrade i što im se pesme vrte u radio i TV emisijama. Upravo su oni ti zbog kojih je ovaj deo muzičke scene proglašen za kič i šund i razlog zbog kojeg je publika u ogromnom broju pronašla nove frekvencije i sada sluša pop i rok. Zbog Mire Škorić i sličnih narodna muzika je izgubila najmanje dve trećine poklonika, koliko su ih dobili drugi žanrovi.

U narodnjačko okruženje došli su oni kojima tu ni po čemu nije mesto i koji tom svetu ni po kakvom osnovu ne pripadaju. Uglavnom je reč o Beograđanima, što naročito važi za pevačice. Neke od njih, to znamo iz novinskih tekstova, nisu uspele da završe ni srednju školu, a nijedna nije sposobna da se bavi nekim poslom, jer ne znaju ništa da rade. A od nečeg treba živeti. To je slučaj i sa Mirom Škorić, čije pesme, inače, pripadaju zabavnoj i rok muzici, bez obzira na to što ponekad imaju blagi prizvuk folka.

Ipak, za njihovu pojavu u ovom delu estrade krivi su pre svega mediji i u njima takozvani muzički urednici, koji o muzici, posebno narodnoj, vrlo malo znaju. Oni ne prave nikakvu razliku između narodne pesme i one koja se ni u ludilu, a kamoli pri zdravoj pameti, ne može svrstati u tu kategoriju. A pogotovo ne shvataju značaj nacionalne muzike i potrebu njenog očuvanja. Zato se kod njih i dešava da puste, recimo, Silvanu Armenulić, pa Cecu, Daru Radu, Miru Škorić, Lukasa, Džeja... Drugim rečima: narodnu pesmu, pa onda zabavnu, pop rok, grčku, tursku i ko zna još koju. Ukratko, babe i žabe na jednom mestu. Nigde u svetu u narodnjačkom delu estrade ne nastupaju takvi kao što su Mira Škorić, Ceca, Lukas i slični. Niti narodnjačke emisije izgledaju kao ovde. Srbija je u tom smislu primer bez presedana.

Narodnjačku scenu su zagadili Beograđani, mahom oni koji su se ranije aktivno bavili muzikom britansko-američkog porekla ili su je aktivno slušali i uz nju odrasli. Dok su ovu scenu držali kompozitori i pevači iz unutrašnjosti, narodna muzika je bila bez premca i imala je gotovo ceo narod na svojoj strani. A kad su je uz pomoć medija preuzeli raznorazni beogradski nazovimuzičari, ona je pala u najdublji ponor što je omogućilo ekspanziju muzičkih žanrova koji su se začeli hiljadama kilometara daleko od Srbije.

Dejan Stevanović,
Beograd

Predlozi čitalaca

Prvi put vam pišem pismo i nadam se da ćete mi odgovoriti. Ja sam mlađa čitateljka koja vas često čita. Volim tekstove o poznatim ličnostima, obožavam "Denisa", "Humor i satiru"... Međutim, mislim da vam jedna stvar nedostaje a to je rubrika gde će čitaoci objavljivati svoja literarna dela. U našoj zemlji ima dosta talentovanih ljudi a i dece pa bih vas zato zamolila da i njima namenite jednu rubriku. Takođe mislim da bi svi koji su nadareni za pisanje mogli vama slati svoje radove bez obzira na godine a vi onda da odaberete najbolje i da ih objavite. Bila bih veoma srećna ako biste to uradili.

Ako je moguće, odgovorite mi u sledećem broju "Ilustrovane", a ako pristanete, poslaću vam neke svoje pesme.

Unapred hvala,
Marija J., Kruševac

Nepravda

U Velikoj Krsni kod Mladenovca postoji jedno staro groblje koje je popunjeno i sada se sahranjujemo po grobovima naših predaka. Ja sam rekao mome sinu da me sahrani (kada budem umro) na grobu moje babe koji je star šezdeset godina.

Međutim, Dragoslav Davidović i njegov unuk Miomir Davidović odgurnuli su spomenik, postavili betonsku gredu i zauzeli trećinu groba moje babe i sada nema mesta za moju eventualnu sahranu. Otišao sam kod komunalnog inspektora i prijavio slučaj. On je došao na lice mesta, video šta je urađeno i doneo rešenje da se greda ukloni. Dragoslav mi je rekao da on ima para i da niko ne može da ga natera da ono što je sagradio poruši. Onda smo mi poslali žalbu višoj inspekciji u Beogradu. Čekali smo deset meseci a od odgovora ništa. Ja sam otišao u Beograd da vidim šta je posredi. Uz pomoć jedne službenice našli smo žalbu u nekoj polici. Kažu mi onda da idem kući i da će oni rešiti slučaj za mesec dana. I, zaista, dobio sam odgovor da komunalna inspekcija u Mladenovcu nije bila nadležna da donosi rešenje o pomeranju sporne grede tako da sada ne znam kome da se obratim.

Ja sam čuo da Šiptari na Kosovu ruše srpske grobove, ali nisam verovao da će naša inspekcija da dozvoli da se to i kod nas dešava. Kažu da nisu nadležni, pa gde su im zakon, pravda. Jer dok se jedni bahato ponašaju, drugi pate i trpe nepravdu. Žalosno je sve ovo, a ne znam ko će to da zaustavi.

Zemljoradnik Dragovan Davidović,
Velika Krsna