Postoje lekari kod kojih se odlazi posle mnogo razmišljanja, neprospavanih noći i kolebanja kako smoći hrabrosti. Čovek u takvim situacijama pomišlja na najgore. Ne, nije reč o sumnji na rak, ali za muškarca suočenog sa impotencijom strah nije ništa manji. O svojoj nevolji teško će se poveriti i najboljem prijatelju, a u novija vremena odluku da zatraži pomoć olakšaće mu oglasi privatnih lekarskih ordinacija u kojima se nudi pomoć i u vidu provere potencije. Naravno, čovek proverava samo ono za šta posumnja da mu otkazuje. Verujući da će naša rubrika biti od koristi mnogim čitaocima, potražili smo najkompetentnija mišljenja o ovoj delikatnoj temi. Ima li pomoći?

Docent dr Aleksandar Milošević

– Ne postoji impotencija koja se ne može rešiti na neki od postojećih načina, ali pošto je reč o poremećaju koji je više od drugih psihosomatskog karaktera, što znači da je uzrok gotovo uvek i psihičke i organske prirode, to zahteva multidisciplinaran pristup u ispitivanju i pronalaženju pravog uzroka a time i odabiru prave terapije – kaže docent dr Aleksandar Milošević, urolog.

Prema iskustvima lekara, uzroci erektilne disfunkcije (lepše ime za impotenciju) psihogenog porekla češći su kod mlađih ljudi, dok je ona organski prouzrokovana zastupljena kod starijih od četrdeset godina. Najozbiljnije statistike u svetu govore da oko pedeset odsto muškaraca od dvadeset do osamdeset godina imaju izvesnih smetnji u seksualnoj sferi, saznajemo od dr Miloševića koji nam pokazuje upitnik kakav popunjavaju pacijenti koji dolaze u njegovu ordinaciju zbog impotencije.

Odgovori se boduju od jedan do pet i na osnovu rezultata procenjuje se težina poremećaja. Reč je o "upitniku o seksualnom zdravlju na osnovu internacionalnog indeksa za erektilnu funkciju". Ilustracije radi, pacijent treba da odgovori (jedno od pitanja) "kako ocenjuje svoje samopouzdanje da može da postigne i održi erekciju". To je deo anamneze a zatim slede laboratorijske analize i još mnogo šta. Tako je u ordinaciji dr Miloševića, ali ima i drugačijih primera.

Vijagra kao lek

Pored velikog znanja i stručnosti, procena težine problema zahteva i savremena dijagnostička sredstva, što mnoge ordinacije nemaju i njihova pomoć se svodi na distribuciju vakuum aparata, a ponekad i prodaju lekova koji to zapravo i nisu već neka vrsta afrodizijaka sa "čarobnim" dejstvom i enormnom cenom. Možda će pomoći "placebo" efektom kod pacijenata čija je impotencija psihogenog porekla. Takva rešenja ljudi lakše prihvataju između ostalog i zbog stida i straha koje osećaju.

Kako izgleda prosečan pacijent koji je odlučio da se obrati lekaru zbog impotencije, slikovito nam objašnjava prof. dr Sava Perović:

– Svaki muškarac koji ne može da ima seksualne odnose, ako je normalan, svoju impotenciju smatra tragedijom. Tu su česte porodične drame, razvodi, gubitak motivacije za rad, čak i volje za život. Zato kada dođu ko lekara, često su sasvim preplavljeni strahom. To polje u našem narodu je popriličan tabu. Taj strah, između ostalog, parališe i polnu moć. Kako? U organizmu postoje simpatikus i parasimpatikus kao delovi neurovegetativnog nervnog sistema. Oni funkcionišu u koordinaciji. Kad prevagne simpatikus, on dovodi do spazma (grča) u svim krvnim sudovima u organizmu, pa i u onim u polnom organu. Ako dođe čovek ispunjen strahom, ne možete da mu pravilno postavite dijagnozu. Nedovoljno iskusan lekar može da mu da lek, na primer prostaglandin ili neki sličan, ali to nije rešenje jer je reč o spazmu u krvnim sudovima. Može da se desi postavljanje sasvim pogrešne dijagnoze. Zbog toga pacijent mora doći još nekoliko puta i biti podvrgnut testu prave stimulacije.

Prof. dr Sava Perović

Šta to podrazumeva?

Posle dobijanja leka (injekcija u polni organ, najčešće prostaglandin jedan, koji s e onda kombinuje ili sa vijagrom ili sa nekim od novijih iz grupe apomorfina), pacijent se uvodi u prostoriju gde će imati seksualnu stimulaciju. To uključuje gledanje porno-filmova (nismo se raspitivali za repertoar) koji će na nevoljnika delovati podsticajno.

– Taj test stimulacije, kombinovan sa određenim lekovima koji će dovesti do erekcije – kaže prof. dr Perović – pomaže da lekar odredi dijagnozu i da razluči stepen impotencije. A ona može biti privremena ili trajna, odnosno, zavisno od uzroka, psihogena, organska ili kombinovana. To je toliko sofisticirana dijagnostika da zaista zahteva izuzetnu stručnost.

Psihička komponenta ume da bude neverovatno jaka i to je jedan od razloga kada, doduše u malom broju slučajeva, valja primeniti jedno posebno ispitivanje koje je stopostotno pouzdano i u svetu se uveliko koristi.

Noćna erekcija

– Pošto ceo proces počinje iz centralnog nervnog sistema, u toku noći, u snu, svaki normalan muškarac koji ima zdrave nerve i krvne sudove ima nekoliko erekcija a da toga uopšte nije svestan. Postoje posebni aparati (kompjutersko praćenje noćne erekcije) koji vrlo pouzdano, iako nije dovoljno jedno već nekoliko merenja (najmanje tri puta), dijagnostikuju problem. Ima li te noćne erekcije i u kojoj meri, odnosno da li je čisto psihogena, organska ili je mešana – objašnjava prof. dr Perović.

Mi tu najsavremeniju dijagnostiku nemamo, ali saznajemo od docenta Miloševića da ekipa u njegovoj ordinaciji ima za iste svrhe prilično jednostavnu zamenu:

– Postoje posebne trake, različite boje i ima ih tri koje se pre spavanja stavljaju na polni organ. Erekcije u toku noći treba da prouzrokuju kidanje tih traka. Ako pacijent pokida sve tri, nesumnjivo je reč o psihogenoj potenciji. Ako pokida samo dve, on je negde na granici, a ako pokida samo jednu ili nijednu, impotencija je izuzetno ozbiljna i verovatno je organske prirode. Pregled se mora takođe ponoviti nekoliko puta – objašnjava docent Aleksandar Milošević.

Međutim, nije samo dovoljno da pacijent dobije erekciju. Treba utvrditi i koliko je ona rigidna (kvalitetna) jer od toga zavisi stepen penetracije i polne uspešnosti. Lekari napominju da postoji aparat i za utvrđivanje rigidnosti. Sve su to detalji koji omogućavaju da se dođe do prave dijagnoze.

Ultrazvuk je takođe tehnika koja se koristi u dijagnostičkom postupku kako bi se utvrdio protok krvi, odnosno stanje krvnih sudova u muškom polnom organu. No, i pored svega toga može se dogoditi da "jednu psihogenu impotenciju proglasite organskom, jer ukoliko ona dugo traje, može se reći da prelazi u jednu vrstu organske". To su veoma teške okolnosti za lečenje i psihijatrijski tretman je neophodan, a psihijatar će, između ostalog, i preporučiti koja vrsta lečenja dolazi u obzir.

Nevolje sa erekcijom u visokom procentu mogu biti i posledica stresa (kod nas posebno zbog svega što nam se događalo), ali i posledica najrazličitijih organskih oboljenja, poput dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja, hipertenzije, oboljenja jetre, hormonskih poremećaja, dugotrajne terapije antidepresivima...

– Različite povrede, poput onih u predelu karlice sa oštećenjima mokraćne cevi (uretre), u više od pedeset procenata rezultiraju potpunim gubitkom erekcije – napominje prof. dr Perović. – Lečenje prostate, odnosno terapija koja s e primenjuje, bez obzira na to da li endoskopska (neoperativna) ili operativna, za sobom kao posledicu ostavlja impotenciju. Kod pet odsto muškaraca uzrok impotencije je pojava arterisklerotičnih naslaga (plakova) na belom omotaču kaveroznog tela što deformiše penis i onemogućava seksualne odnose.

Nekad se smatralo da je 95 odsto impotencija psihičke prirode, što je, naravno, bila zabluda, ali lekari tvrde da se danas, zahvaljujući napretku medicine, u identičnom procentu otklanja impotencija lekovima i psihoterapijom, a ostalih pet odsto zahteva hirurški zahvat. Naravno, pacijenti koji zatraže pomoć, i jave se na vreme, pre će biti oslobođeni najveće muške "noćne more".

Silikonske proteze

Pored čuvene vijagre, koja je kontraindikovana kod, na primer, kardiovaskularnih bolesnika, pojavio se novi lek vardenafil koji nema kontraindikacija. Proizvodi ga švajcarski "Bajer" i pogodan je, pre svega, za osobe sa srčanim smetnjama. Izuzetno su delotvorni i preparati iz grupe apomorfina SL (ksense, abot, takeda...) koji za razliku od perifernih dilatatora deluju centralno. Daju se dva do tri miligrama desetak minuta pre odnosa (pod jezik), u obliku su lingvaleta i prema svetskim, a delimično i našim iskustvima, pomažu kod pedeset odsto slučajeva.

Kada je uzrok impotencije pad testosterona, što se dešava najčešće starijim muškarcima, postoje flasteri sa niskim dozama ovog hormona koji se lepe na kožu ili se pak hormon daje u injekcijama. Ovaj lek je kontraindikovan kod pacijenata koji imaju obolelu prostatu, ali je zato vrlo uspešan u popravljanju libida.

– Kod starijih pacijenata često ugrađujemo implantate (silikonske proteze) već desetak godina. Ta oblast je veoma napredovala i proteze su sve savršenije jer potpuno imitiraju prirodu ali su za naše ljude veoma skupe – kaže prof. Perović. – Najveća opasnost je tu od infekcije, pa su odnedavno Amerikanci lansirali protezu koja ima antibiotski omotač.

Takozvani vakuum aparati su takođe korisni u rešavanju seksualnih disfunkcija u kombinaciji sa lekovima ili posle operacije. Stavljajući ugroženi muški organ u funkciju, vakuum aparati mu produžuju vitalnost. Među njima ima različitih modela, a neki su, prema rečima dr Perovića, dobri dok neki ne valjaju ništa, a mogu da budu veoma skupi.

Epidemija

– U našoj zemlji polna nemoć je sve češća i sve više ugrožava upravo mlade ljude. To je prava mala epidemija. Već od 25. do 40. godine kad muškarac treba da bude najaktivniji u seksualnom životu. Uzroci su uglavnom psihogene prirode: stresne situacije, neizvesnost sa kojom se živi, način školovanja, nemogućnost zaposlenja, slaba perspektiva... sve se to direktno odražava na polnu moć – objašnjava prof. dr Sava Perović i napominje da je i sve veći broj devojaka koje se žale na poremećaj libida.

Seks za početnike

– Često ni lekari opšte prakse nisu dovoljno edukovani, pa uplaše pacijenta saopštavajući mu da za njegovu nevolju sa potencijom nema leka. A ima. Zbog toga je potrebno da mediji govore i pišu o tome, jer za razliku od nekih drugih situacija, čovek kome je neki lekar pomogao da reši nevolju sa impotencijom teško da će se okolo hvaliti. Još u osnovnoj školi deci bi trebalo pružiti elementarna znanja iz seksologije uvođenjem posebnog predmeta ili u okviru nekog postojećeg (biologije, recimo) kako bi se eliminisao strah – objašnjava prof. dr Perović.

Tim koji pobeđuje

Ako govorimo o hirurškom lečenju od impotencije, naši stručnjaci spadaju u sam svetski vrh. Kažimo ovom prilikom da su prof. dr Sava Perović i docent dr Aleksandar Milošević u čuvenom timu koji čine i primarijus dr Zoran Rakić, psihijatar, docent dr Svetlana Vujović, endokrinolog, i dr Dušan Stanojević, ginekolog, a koji, pored onih uobičajenih, rešavaju i najkomplikovanije slučajeve kao što je poremećaj polnog identiteta (transseksualizam). Multidisciplinaran rad koji podrazumeva ceo proces, od psihijatrijskog, preko endokrinološkog tretmana, do hirurškog (same genitalne transformacije).