Ime Marinka Magde, nekadašnjeg pripadnika francuske Legije stranaca i dalje izaziva strah. Iako se ovaj prestupnik već godinama nalazi iza rešetaka mađarskih zatvora, žitelji Subotice i okoline još prepričavaju stravične zločine koje je on počinio sa svojim saučesnicima. Zvanično, u sudskim spisima se navodi da je izvršio seriju razbojništava iz koristoljublja. Dakle, ubijao je zbog novca i drugih dragocenosti.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Da li je baš sve tako? Da na čitavu priču, ipak, još ne može da se stavi tačka pobrinuo se Branimir Branči Nikolić, koordinator Službe za uterivanje istine narodnog pokreta "Otpor". Ovaj Subotičanin tvrdi da će priča o višestrukom ubici uskoro dobiti sasvim novu pozadinu, drugačiju od one koja je proglašena za važeću posle suđenja u Jugoslaviji i Mađarskoj.

Branimir Nikolić je valjda jedini čovek na ovim prostorima koji krivične prijave protiv osumnjičenih za teška nedela predaje i potpisuje javno i objavljuje ih u medijima.

Papiri čuvaju glavu

Višestruki ubica iz Subotice ulazi u sudnicu Okružnog suda u Budimpešti

– Jedino tako, koliko-toliko, mogu sam da utičem na svoju bezbednost. Ništa ne krijem, za sve prijave posedujem dokumentaciju i to mi čuva glavu – kaže Branči Nikolić. – Zajedno sa svojim saradnicima na slučaju Magda radim već godinu i po dana. Prikupljam informacije i dokumentaciju o tim stravičnim događajima iz 1993. i 1994. godine. U svemu mi pomažu ljudi iz Državne bezbednosti, policije, sudije, rečju, svi oni kojima je stalo da se dođe do pune istine. Način na koji mi dostavljaju sve to nije za novine...

Marinko Magda je krajem 1995. godine u Okružnom sudu u Budimpešti osuđen na 25 godina stroge robije zbog serije svirepih ubistava koje je sa svojim eskadronom smrti počinio na teritoriji severne Bačke i južne Mađarske. Pre nego što je pao u ruke policiji iza sebe je ostavio 14 leševa. Među njima i nekoliko žena i dece.

Nekako istovremeno, u odsustvu mu je suđeno i u Subotici gde mu je izrečena smrtna kazna. Njegovi pomagači su osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.

– Suština problema je u tome što policijske istrage nisu dale odgovor na najvažnije pitanje: ko su nalogodavci nekih od ovih ubistava – kaže Nikolić. – Dakle, uhapšeni su neposredni izvršioci, njihovi pomagači, ali nikada se nije došlo do onih koji su naredili nečiju smrt. A mi posedujemo dokaze da "oni" postoje i da su tu među nama. Naravno i dalje postoje neki krugovi kojima nikako ne odgovara da se sve to razotkrije.

Po izlasku iz budimpeštanske sudnice, 1995. godine, Magdina majka Milica se obratila novinarima: "Vidite ovo divno sunce koje danas sija? Ono će uskoro obasjati i mog sina. Moj sin je nevin. Prave ubice su na slobodi. Šetaju Suboticom i Beogradom..". Da li je ova vremešna žena nešto zaista znala ili su to bile reči samoutehe jedne majke? Milica Magda je pre nekoliko meseci preminula i tajnu odgovora na ovo pitanje odnela u grob.

Takođe, ostale su upamćene i Magdine reči koje je izgovorio tokom mađarskog procesa, odgovarajući na pitanja sudije: "O ubistvima ja znam sve. Vi samo meni dovedite one koje vam kažem i kada ih ispitam, videćete ko je ubica. Vi ovo uopšte ne razumete. Prave ubice su mađarski i jugoslovenski policajci..". Šta je ovim optuženi hteo da kaže? Na šta da ukaže? Uglavnom, za sud su postojali materijalni dokazi da je Magda povlačio oroz i to je bilo dovoljno da se oglasi krivim. Da li mu je i ko naređivao da čini zločine, to nije bio predmet optužnice.

Šta je, međutim, Službu za uterivanje istine "Otpora" navelo da počne da radi na ovom slučaju? Pre svega, to su neke informacije koje su, doduše, bojažljivo prepričavane u ono vreme, ali o kojima se javno nije govorilo.

Magdi, se, naime, pripisuje da je u januaru 1994. godine, sa svojim saučesnicima u jednoj noći ubio pet ljudi u Subotici. Masakr je počeo surovom likvidacijom tročlane porodice Petrić: Milana, Stane i Daneta, a završio se ubistvom Josipa i Verice Agatić.

– Mi smo pošli od toga ko su žrtve ovog surovog zločina i ustanovili da su Milan Petrić i Josip Agatić u to vreme bili glavni dileri cigareta u regionu – priča Nikolić. – Takođe, došli smo do informacija da su njihovi duvanski konvoji ulazili u Jugoslaviju u policijskoj pratnji. Sam Agatić mi je u to vreme pričao da bi želeo možda i da se povuče iz posla, ali da to nije lako. Rekao mi je i da ga reketiraju i policija i mafija. Neko iz državnog, tačnije policijskog vrha tadašnjeg sistema je to morao da zna. Kako to da su meta ubica bili baš ova dvojica, a ne neki drugi veoma imućni ljudi kojih je bilo dosta u Subotici, na Paliću, ako je već motiv zločina bio samo koristoljublje?

Branimir Nikolić otkriva da je od nekih ljudi iz Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije dobio na uvid dokumenta iz kojih nedvosmisleno proizilazi da je Marinko Magda bio spoljni saradnik službe i samim tim čovek koji je neprijatni svedok prljavih poslova jednog dela srpske tajne policije.

Paravojne formacije

– Dalje, treba imati u vidu da je Magda živeo u Mađarskoj i da je, prema podacima koje smo dobili od njihove službe, i tamo bio spoljni saradnik dela mađarske državne bezbednosti. Sada je ovde zanimljiva jedna sprega o kojoj se do danas nije javno govorilo – priča Nikolić.

Naime, na spisku Magdinih žrtava nalazi se i ime Balinta Nađa iz Segedina. Prema tvrdnjama "Otporove" Službe za uterivanje istine, ovaj, za javnost ugledni, segedinski poslastičar takođe je radio za mađarsku državnu bezbednost.

– Proverene informacije govore da je Nađ bio važna karika u naoružavanju paravojnih formacija koje su ratovale za sve strane u prethodnoj Jugoslaviji – nastavlja Nikolić. – S druge strane, treba imati u vidu i podatak da su gotovo svi akteri ubistva iz Magdinog eskadrona smrti bili pripadnici paravojnih formacija. Ni to nije sve.

Prema rečima sagovornika "Ilustrovane", Siniša Petrić zvani Zenica i Aleksandar Šekarić sa nadimkom Sekira, optuženi za saučesništvo u likvidacijama, više nisu u zatvoru. Oni su "zbog dobrog vladanja" pušteni da provedu na slobodi jedan vikend i nikada se nisu vratili.

– Kako je moguće da osuđeni za višestruko ubistvo dobiju slobodan vikend – pita se Branči Nikolić. – I ko je mogao da donese takvu odluku? Po našem mišljenju, to su mogli da učine samo oni za koje su ova dvojica nešto radili. Interesantno je, takođe, da za njima, prema našim saznanjima, nikada nije raspisana poternica. S druge strane, u zatvoru se jedino nalazi Ivan Šinković, čovek koji praktično nije bio neposredni učesnik ni u jednom zločinu, ali je osuđen kao navodni organizator.

Dakle, po mišljenju subotičkog otporaša, više je nego očigledno da je u čitavom slučaju Magda postojala sprega između grupe kriminalaca i državnog ili policijskog vrha, kako u Srbiji tako i u susednoj Mađarskoj.

– Upravo zbog svega toga mađarske vlasti, kod kojih naša organizacija uživa veliki ugled, zainteresovale su se za ideju da se ceo slučaj preispita – otkriva Nikolić. – Jednostavno i kod njih postoji želja i namera da raščiste sa ljudima koji su se infiltrirali u državnobezbednosni aparat. Zbog svega toga postoje velike šanse da Marinko Magda već tokom avgusta bude izručen jugoslovenskom pravosuđu. Ukidanjem smrtne kazne kod nas otklonjena je i ta formalno-pravna prepreka. Posle ovih najava pouzdano smo saznali da je u nekim krugovima i tamo i kod nas nastala prava pometnja. Zašto? Pa zato što se neki ljudi boje da bi Magda mogao da pomene njihova imena i da ih dovede u vezu sa raznim kriminalnim aktivnostima.

Ako je zaista bilo nalogodavaca ubistava koje je, prema presudama, počinio Marinko Magda, onda je došao trenutak da se njihov identitet otkrije. To je jedini cilj Službe za uterivanje isitne, a valjda i čitave javnosti. U svakom slučaju, najviše toga sada zavisi od mađarskih vlasti.

Advokat bez dozvole

Slavko Petrić

Da se nešto neobično događalo tokom subotičkog i segedinskog procesa Marinku Magdi, potvrđuje i beogradski advokat Slavko Petrić, koga je porodica angažovala da zastupa optuženog.

– Posle nekoliko meseci bio sam prinuđen da otkažem punomoćje, otkriva Petrić. – U postupku koji se vodio u Subotici, saslušani su svi okrivljeni i svedoci, urađena veštačenja i istraga je bila privedena kraju. Nedostajao je samo iskaz Marinka Magde koji se tada nalazio u pritvoru u Segedinu.

Posle mnogo peripetija mađarske i jugoslovenske vlasti su se dogovorile da naši istražitelji otputuju u Segedin i tamo saslušaju Magdu. U tom timu je, shodno zakonu, trebalo da bude i njegov advokat. Međutim...

– Od istražnog sudije Beljanskog sam saznao da mu je tadašnji predsednik Vrhovnog suda Srbije Časlav Ignjatović rekao da ja neću moći da prisustvujem ispitivanju i da će umesto mene funkciju branioca "pokriti" advokat iz Mađarske. Jednostavno, neko nije želeo da ja budem prisutan – priča Petrić.

Kada je reč o najavljenoj ekstradiciji, advokat Petrić kaže da po njegovom saznanju jugoslovenske vlasti zvanično nisu zatražile izručenje Marinka Magde. Branilac dodaje da ima nekih nagoveštaja da će se Magda, ipak, pojaviti u Jugoslaviji.

Inače, kako se nezvanično saznaje, Marinko Magda se trenutno nalazi u jednom od najobezbeđenijih zatvora u Mađarskoj, u Šatorujheljiju, mestu na samoj granici sa Ukrajinom.

Dokumenti potkrepljuju priču

Služba za uterivanje istine narodnog pokreta "Otpor" je posle petooktobarskih promena 2000. godine dostavila policiji i tužilaštvu širom Srbije na desetine krivičnih prijava protiv izvršilaca najtežih krivičnih dela iz oblasti privrednog i klasičnog kriminala. Do relevantnih dokaza su, kako sami kažu, dolazili od simpatizera koji su u prethodnom režimu sticajem okolnosti imali uvid u kompromitujuću dokumentaciju.

– Konkretno, u slučaju Marinka Magde, mi imamo uvid u papire koji potkrepljuju moju priču. Sve je to na sigurnom i za sada nije za objavljivanje. Da nešto postoji to znaju i ljudi iz sadašnje vlasti. Zašto me, pitam se niko ne pozove na razgovor, pa makar bio i "informativni"? Ili zašto me niko nije tužio za klevetu i negirao sve ovo o čemu govorim? Zato što je istina. Oni to znaju – kaže Branimir Nikolić.