Najveća evropska reka, kao ogromna nabrekla vena, valjajući svoju mutnu vodurinu, zapretila je da će se, po svom praistorijskom refleksu, razliti u "panonsko more". Međutim, posle potopa u svom gornjem toku, naročito u Nemačkoj i Austriji, Dunav će se kroz Srbiju probijati kanalisano i disciplinovano. Tako kažu nadležni inženjeri, a obećavaju politički funkcioneri, u to su ubeđeni i najsumnjičaviji ribari!

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Slalom čamcem na naraslom Dunavu

Ovako nepodeljeno samopouzdanje vlada od Sremskih Karlovaca, preko Novog Sada, pa sve do Bačke Palanke i Bačkog Novog Sela, u mestima u kojima je naša reporterska ekipa bila u vizitaciji Dunava. Dok se, severnije, bogati i moćni potapaju i dave, podunavska Srbija mirno spava. U razgovorima sa alasima i zaljubljenicima u dunavske obale nismo osetili nekakav pakosni trijumfalizam zbog toga, ali ponekom se otelo da "Boga ima". Da li smo mi potrošili našu dozu katastrofe koju sad počinju da kusaju drugi?!

Vojnički rečnik

Upadljivo je da se u zvaničnim saopštenjima, odnosno u službenom "rečniku poplave" koriste vojnički, pravi ratnički izrazi: "sistem odbrane", "prva odbrambena linija", "nebranjena zona"... Nadahnjujući se time, jedan novinski reporter, izveštavajući iz Bezdana gde su boravili vladini funkcioneri, ovako je oslikao taj čin: "Posmatrajući dogledom i stojeći na litici iznad prevojnice, koja je izgrađena još pre sto pedeset godina, oni su se uverili u snagu jedne od ključnih tačaka u sistemu odbrane..". Kao pred Cersku bitku...

O tome zašto nema razloga kako za brigu tako i za patetiku objašnjavao nam je trenutno najnadležniji čovek, inženjer Mirko Galonja, zvanično rukovodilac odbrane od poplava na vodnom području "Dunav":

- Posle velike poplave iz 1965. godine, pune dve decenije građen je odbrambeni sistem za takozvanu jednoprocentnu veliku vodu, odnosno za "stogodišnju vodu" na Dunavu i Tisi, to jest na prostoru vodnog područja "Dunav". Taj nasip nadvisuje najviši nivo vode iz pomenute godine za čitav metar i dvadeset centimetara. Ukupnu vrednost ovog sistema mi danas procenjujemo na oko milijardu i po američkih dolara.

Tako smo zaštitili ceo tok Dunava, sa nekoliko manjih izuzetaka. Prvi je novosadski kej gde je, zbog urbanističkih razloga, linija odbrane niža za sedamdeset do osamdeset centimetara. Zatim obala kod pančevačkog sela Ivanova u dužini od dva i po kilometra i deonica od dva kilometra nizvodno od Bogojeva. Takvo je stanje na prvoj odbrambenoj liniji, a iza nje je, delimično izgrađena, trasa druge linije odbrane. Međutim, odbrambene linije nisu na projektovanom stepenu sigurnosti jer se poslednjih desetak godina ulagalo manje od pedeset posto potrebnog novca za redovno održavanje odbrambenog sistema. Problem je i to što ni do dan-danas na državnom nivou nije rešeno pitanje finansiranja odbrambenog kompleksa - saopštio nam je Galonja.

Kritične tačke

Po njegovoj prognozi, dakle, ovih dana kad navali takozvani drugi talas dunavske vode, biće poplavljena samo vikend-naselja koja se nalaze unutar korita, odnosno u prostoru između nasipa. "Nebranjena mesta" kao što su novosadski kej i druga biće zaštićena po potrebi, a za takvu operaciju, kaže inženjer Galonja, imamo oko nedelju dana "fore" jer se, prema vodostaju u Mađarskoj, može tačno predvideti takva situacija. Ono što donekle izmiče kontroli jesu "slaba mesta" evidentirana poslednjih godina. To su "objekti u telu nasipa" (brodske prevodnice, ustave, cevovodi crpnih stanica...), lokaliteti na kojima je nasip položen na lošem, nestabilnom tlu, zatim pozicije gde su rukavci Dunava meandrirali (promenili tok). Postoje i mesta na kojima su rukavci podlokali nasip, kao i lokacije gde su moguća podzemna oticanja vode izvan prostora nasipa, zbog poroznog tla, a po principu spojenih sudova... Sve u svemu, postoji čitav niz "manjih" razloga zbog kojih ne bi trebalo gajiti preveliki optimizam.

Potopljena leva obala Dunava kod Bačkog Novog Sela izazvala je mlađe meštane na brčkanje i biciklizam "na vodi"

Ipak, kako uverava Mirko Galonja, sva ta prljava dunavska bujica, dok dođe do naših obala, prilično će se rasplinuti i biće ispod nivoa iz 1965. godine. A to znači kod Bezdana niža za pola metra od tog nivoa, a kod Novog Sada za čitavih metar i sedamdeset centimetara. Dodatni razlozi za mirniji san jesu relativno male padavine kod nas i regulatorne prednosti betonskog čepa Hidroelektrane "Đerdap".

Na prvoj tački našeg putešestvija, u Sremskim Karlovcima, vodena pretnja unela je malo veselosti i živosti u ovu usnulu varoš. Na delu obale zvanom Ribarska čarda, gde je i istoimeni restoran, zatekli smo alase i lokalne rečne veseljake koji "nadziru" situaciju. Voda je već došla do platforme za koju se vezuju čamci i ovaj deo obale, zajedno s restoranom, biće sigurno potopljen. Ali, naši sagovornici Žarko Jović, Franjo Irga, Baja Ružić, Zoran Petrović i čiča Svetislav Marić kažu da će to biti jedina šteta ovde, jer je "dolma" (nasip) čak tri i po metra iznad normalnog vodostaja. Tako da će železnička pruga, put Beograd - Novi Sad i fudbalsko igralište, pozicija u neposrednoj blizini Ribarske čarde, ostati suvi.

Posetili smo i veliko novosadsko vikend-naselje Kamenjar u kome je, na nižim delovima obale, voda već prodrla u neke kuće. To je stariji, "sirotinjskiji" deo Kamenjara, dok su se "šampioni tranzicije" odranije obezbedili visokim i tvrdim bedemima, u zabranima oko svojih bogataških rečnih dvoraca.

Stigli mađarski šarani

Još uzvodnije, u Bačkom Novom Selu (opština Bač) atmosfera je skoro festivalska. Tamo je već potopljen prizemni deo popularne "Nećkove čarde", restorana u koji svraća otmenija klijentela, kako iz vojvođanskih gradova tako i iz Beograda. Jer, ovde ribu i čuvene riblje paprikaše priprema Nećko Avdulović, vlasnik brojnih pehara i titula u ovim kulinarskim disciplinama. Meštani stižu do čarde gazeći kroz vodu do iznad kolena ili probijajući vodu biciklima. Naš novinarski tim, u kojem je i kapetan regate "Ilustrovane Politike" gospodin Ika Petrović, prevozi gazda Nećko lično, što pomoću motora, što pešačeći kroz vodu i vukući nas.

Iz akcije, na čardu pristižu i alasi koji dovlače svoj "poplavni" ulov; jedan je došlepao ogromni balvan, a drugi velikog, prelepog šarana za kojeg svi kažu da je "mađarski".

- Kako znate da je mađarski - pitamo naivno.

- Piše na njemu, registrovan je - odgovara nam pecaroš.

Drugi tvrde da je riba zaista iz Mađarske, da se vidi da je hranjena jer nema krljušti, odnosno da je velika voda izbacila šarana iz nekog mađarskog ribnjaka. Konobarica Marija, slušajući "stručne" komentare i gledajući ovdašnje plećate momke kako se sunčaju i protežu na restoranskim klupama, dodaje svoj začin: "Nikako da dopliva neka Mađarica, bilo bi dobrovoljaca za skakanje i spasavanje".

Na terasi nam pravi društvo ogromni pacov za kojeg Karlo Gašparovski kaže da je "baš lep", dok iznad šume s druge strane reke nadleće hrvatski helikopter. Ovde se pogranični "suživot" odomaćio kako među ljudima, tako i u životinjskom svetu. Odnosi između naših i hrvatskih ribara, uz manje probleme, normalan je, a životinje (jeleni i divlje svinje) preplivavaju Dunav s jedne na drugu stranu.

Bačko Novo Selo je mesto unakaženo velikom poplavom 1965. godine. Do tada ovde je živelo više od tri i po hiljade ljudi, a danas ih je hiljadu i trista. Voda je tada uništila zavidni seoski ekonomski potencijal. Upropašćena je fabrika kudelje, fabrika sira, korpara sa zasadima vrbice, državni salaš na kome je živelo i stoku uzgajalo šest stotina meštana. Od tada, počelo je iseljavanje u kojem je otišlo i petnaest nemačkih porodica u svoju matičnu državu.

Neki od naših sagovornika tvrde da je ovo selo, odnosno šire područje u opštini Bač tada "žrtvovano" da bi se spasao Novi Sad. Drugi baš i nisu sigurni u to, ali zna se da se baš ovaj kraj, prema Prostornom planu Srbije ozakonjenom pre pet godina, tretira kao "plavno" područje. Valjda je tako bilo odvajkada jer se jedno obližnje selo zove baš - Plavna.

Iz tog sela je i Karlo Gašparovski, višedecenijski svetski putnik koji se, konačno, skrasio u rodnom mestu. Karlo je predusretljiv, gostoprimljiv kao i Nećko i čitava ova družina i, kaže, religiozan čovek, mada Nećko dodaje da Karlo to jeste "jer veruje u evre". Karlo, gutajući ovu zadevicu, kaže: "Biće sve u redu. Još nam samo poplava treba. Ionako nas je Bog dovoljno kaznio. Možda smo se popravili, a možda nam daje šansu da se preobrazimo".

Lisičje rupe

U novosadskom sedištu "Srbijavoda", u zvaničnom biltenu, zabeleženo je da su u toku "radovi na zatrpavanju lisičjih rupa", na području Sombora. Lisičje rupe, šta je to?

Inženjer Matija Matin objašnjava:

- Lisice prokopavaju rupe, kanale, hodnike, prave lavirinte u telu nasipa. Ta pojava je u velikom porastu. Jedna lisica zna da izbaci iz nasipa i do kubik zemlje ili peska. Tu prodire voda koja onda širi mrežu lisičjeg lavirinta probijajući se do krune nasipa. Tako se, zahvaljujući ovoj životinji, stvara "slabo mesto" koje Dunav može da probije.

Problem rešavamo tako što se taj deo nasipa potpuno otkopa pa se nabije nova, sveža zemlja. Pomažu nam i lovci. Oni dovedu kerove koji isteruju lisice iz ovakvog legla. Ali, tada se zna dogoditi da lisica, naročito ako su u lavirintu njezina mladunčad, zavede kera po kanalima i namerno ga zatrpa - kaže inženjer Matin.

Osim lisičjih rupa, problem može nastati i truljenjem trupaca ili panjeva koji su se zatekli u telu nasipa. Takođe, dešava se da drveće zasađeno blizu nasipa svojim spletom žila rastrese zemlju i napravi kanal za prodor vode.