Naša odbojkaška reprezentacija se vratila sa velikog takmičenja sa još jednom osvojenom medaljom. Bronza u Brazilu do sada je najveći uspeh u Svetskoj ligi. Ali u našoj javnosti, već pomalo razmaženoj uspesima u kolektivnim sportovima, mnogo više odjeka je imala iznenadna vest o ostavci selektora Zorana Gajića sa kojim su naši odbojkaši postigli najveće uspehe u istoriji ovog sporta - osam medalja za nepunih osam godina.

Pre dve godine pod njegovim vođstvom su postali olimpijski pobednici u Sidneju, prošle evropski prvaci u Ostravi. Ostavka, i to usred takmičenja u Resifeu i Belo Horizonteu, bila je povod za spekulacije u medijima.

Gajić je objasnio da je još pre dva meseca rekao predsedniku Odbojkaškog saveza Jugoslavije Aleksandru Boričiću za tu svoju nameru, ali su se dogovorili da o tome ćute do završetka Svetske lige. Ipak, informacija je procurela u vreme takmičenja, pošto je jedan novinar, ističe Gajić, zloupotrebio njegov privatan razgovor.

• Prestajete da bude selektor jugoslovenske reprezentacije, a toliko medalja ste osvojili?

- Ja sam još 1987. godine počeo da radim kao selektor sa juniorskom reprezentacijom SFRJ do 1981. Profesionalac sam više od dve decenije. Gotovo osam godina sam na čelu seniorske reprezentacije. Jasno mi je da sam doneo jedinu moguću odluku, jasno mi je da je moja ostavka u interesu ekipe, ali normalno je da ima i emocija. Pa ne treba niko da misli da sam ja otišao u varijanti: "Da vas više ne gledam, milo mi je što idem". Sa emotivne strane postoji određeni odnos, ali je sa stručne preovladalo to da će za ekipu biti bolje. Znači, s obzirom na to da sam ja profesionalac, odlučio sa da odem da ekipi bude bolje, Jer, ako teram druge da daju maksimum, da ispravljaju greške, kakav bih ja to bio čovek ako ta pravila ne bih primenio i na sebe.

• Naši odbojkaši su olimpijski pobednici, prvaci Evrope, vicešampioni sveta. Zar se osećate kao neko ko nije pružio maksimum?

- Dobro, u ovom trenutku ja sam se istrošio radeći u ovim uslovima. To je očigledno. Ovo su teški uslovi, sakupljate ekipu, ne znate da li je uplaćen novac za učešće u Svetskoj ligi, hoćete igrati, nećete igrati, postoje milijarde sitnica u svakodnevnom radu koje troše čoveka. Ja i te kako imam volju da radim u odbojci, jedva čekam da uđem u salu, ali ovde je to... Ovde postoji rok trajanja. Kao što svaki proizvod ima rok trajanja, tako i određeni trener ima rok trajanja radeći u određenim uslovima.

• Na koje, konkretno, uslove mislite?

- Pitanje jugoslovenskih selekcija nije rešeno. To je pod broj jedan. Druga stvar, nikome više nije lako u odbojci posle toliko osvojenih medalja, treba održati kontinuitet. Treće, kad uđem u salu na trening meni se obraćaju sa "Gajo, fali ovo, Gajo fali ono..".

• Ne mislite, valjda, na sportske rekvizite?

- Pa dobro, nije na tvom nivou, ali nedostaju određene stvari koje su bitne da se servisira psihologija olimpijskog pobednika. Igrači kao olimpijski i evropski šampioni s pravom traže određene uslove. Jasno je da su ti uslovi najbolji mogući u ovoj zemlji i da se ljudi iz Odbojkaškog saveza, uopšte ne prebacujem njima, ubiše od jutra do mraka da naprave nešto. Međutim, to je tako... Jednostavno, ja sam vukao, gurao, ’ajde sad neko drugi malo neka to radi. Nema rezignacije, nema poremećenih odnosa, sve je sjajno, mi smo sedeli, pričali, ići ću i kod Gerića na svadbu.

• Karijeru nastavljate u Turskoj?

- Da, u klubu "Arčelik" iz Istanbula. To je za mene novi izazov, tamo ću biti sportski direktor i radiću sa svim kategorijama, od pionira do seniora. Jedva čekam da počnem to da radim.

• U kakvim ste odnosima sa Nikolom Grbićem. Povodom Vaše ostavke pričalo se da ste se sa njim posvađali i da je to ubrzalo Vašu odluku da odete?

- To je nebuloza. Video sam to u jednim novinama. Da je istina, valjda bi još neko to napisao.

• Dakle, sa svim igračima ste se rastali u dobrim odnosima?

- Ma u najboljim mogućim, nema nikakvih problema, naša saradnja je bila uzorna, stvaralačka.

• Idete u Tursku iz finansijskih razloga?

- Nije to, nego jednostavno dosta je osam godina pod ovim uslovima. I što je najvažnije, ekipa je u zenitu. Sada je pravi trenutak da je neko drugi preuzme bez posledica po rezultat. Ja sam profesionalac, živim od odbojke. meni je stalo da sledećih dvadeset godina Jugoslavija bude najbolja na svetu, bez obzira što ja nisam tu, jer ja sam odavde.

• Kako vidite Vaš doprinos u dosadašnjim sjajnim rezultatima koje je naša odbojkaška reprezentacija postigla?

- Možda se sa isticanjem moje uloge malo i preteralo. Jer, ipak igrači igraju, ja sam samo probao da stručnošću i korektnošću pre svega uspostavim određene odnose koji su na kraju dali rezultate.

• Ko dolazi na Vaše mesto?

- Ne bih, zaista, o imenima. Taman posla da pomenem neko ime, a da se posle ispostavi da ga igrači ne prihvataju.